Свет

KINOM HARAJU INTERVENTNE JEDINICE ZA PRISILNI ABORTUS

II Kinl jie zločin imati vlše od jednog deteta. Kazna pe više nego okrutna. Po tmdnu ženu dolaze noću posebne "Interventne fedinice". odvode je od kuće i prlsiljavaju je na nobaćai i sterilizaciiu

ila su dva sala ujuiro. U selu je bilo lilio i minio, svi su spavali. Samo desei vladinili službenika bilo je budno, medu kojinra i čeliri žene. Oui su pripadirici posebne organizacije za ’inlervencije'', koja broji tri hiljade Ijudi. Njiliov je zadalak da sve žene koje čekaju drugo ili ireče dele prisile na pobačaj i polom na sierilizaciju, bez obzira na slepen irudnoče budučih inajki. ’Jedinice za interveucije’’ za svako pouzdano obavešlenje o zabranjenoj irudnoči uude i do hiljadu juana šio je oko 350 maraka. Prosečna godišnja plala u ovim krajevima iznosi 2.500 juana. Od 11 truduih žena u selu, šesl je uspelo da pobegue. Preoslalih pel palo je u ruke ■’inierveniuim jedinicama''. Jedne noći jedinica je upala u kuču na kraju sela jer su ih obaveslili da žeua koja u njoj živi očekuje drugo deie. Prelhodino su joj ponudili, u slučaju da dobrovoljno pobaci, novčanu protivvrednosl u iznosu polugodišnjih prihoda, ali ona na lo nije prislala. Želela je drugo dete. Sada joj preti prisilni aborius. Kada ■’inlervemna jedinica'' pokuca na nečija vrata, naslaje haos i panika. Bez obzira na molbe i zapomaganja bračnog para, več nakon 15 minuta trudna žena ugurana je u službeni aulo, Za samo Celiri sata i dvadesel ininula nasilno su odvučene i preostale čeliri trudnice iz sela, bez obzira Slo su se žesloko odupirale. Vladini službenici ua odlasku su upozorili porodice žeua koje su pobegle da ako se za nedelju

dana nc jave u kliniku da aborliraju, njihove ee kuće bili sruše'ne Da lo nije prazna prelnja, svedoei desetak porušenib kuea na puiu preiua selu. U radu "iiUervenlnili jediiiica’ inora ueestvovali svaki fizieki zdrav vladin službenik. Ren, jedna od žeoa u jediniei, i sama je majka: "Zalim te jadne žene", kaže liho, "jer znam kako se osećaju. Ne znam šta da radim. Ne smem se suprotstavljati, jer neću dobiti mesečnu naknadu. Osim toga,to ostavlja loš utisak. Cena za neposlušnost je previsoka." Nije redak slueaj da pripadnići ■’iiiterveiitnili jediniea" moraju na abortus da dovedu svoje rođake ili prijateljiee. Vođa jedne grupe ostao je bez posla kada je svom rođaku ■’oprostio’' dete. Ovakve noćne akeije deo su velike kampanje smanjenja ualaliteta u Kini, posebno na selu. Te drastiene mere uvedene su u proleće 1991, godine, kao reakeija na stalislieke podalke o nalaliletu, koji su pokazali da je broj slanoviiišlva od 1982, godine porastao za 125 miliona. Stopa porasla od jedan poslo, koju je vlada utvrđila, bila je znatiio prekoraeena i iznosila je oko 12 p posto. Velika ekspanzija porasta broja staiiovnika i iz nje proizasla kriza vuee korene iz pedesetili godina kada su Kinezi podstieani na rađanje što više deee. Predsednik Mao napravio je račun bez kremara, jer je verovao da je zemlja jaea Sto ima više stanovuika. U to vreme proseena kineska porodiea imala je eelvoro deee, a žene koje su uspele đa izrode sedmoro ili više deee, slavljene su kao uzori. Međutim, vlada je übrzo shvatila da zeinija

ne uiožc da prelirani lakav übr/ani porasl slanovuišiva, pa je Kiueziina sugerisano smanjivanje porodice, ali reiki su oni koji su lo prihvalali. Krajem sedamdeselili godina doneie su siroge pravne odredbe: jedna porodica - jedno deie! Taj se zakon u počelku lakse sprovodio u gradu nego na selu. U velikim preduzećima su ’velike sestre’ dobile zadaiak nadgledanja svili žena u svojiin odeljenjima. One su vodile kujige o mensirualnom ciklusu svake žene i redovno su ih podučavale koiilracepciji. Parovi sa samojednim deteiom uživali su mnogobrojne povlaslice: poslovna unapređenja, uovčane nagrade, dodele stanova i pomoć pri skolovanju detela. No, ua selu ovaj metod uije funkcionisao. Jos donedavno seljaci su mogli da imaju dvoje dece, a tek za treće morali su da plaćaju manju novčanu kaznu. Ono što pooštrava kampanju, jeste činjenica da će čilava generacija ’bebi bumera’ u sledećih pet godina imali svoju decu. OCekuje se da bi to bio najveći porast slanovnišlva u Kini od 1949. godine. Da se to ipak ne bi dogodilo, država je udvostručila novčana sredstva potrebna za prosvećivanje o planiranju porodice. Vladine mere su izuzetno nepopulanie, ne samo zato šlo se nasilno sprovode već i zalo Slo u Kini, posebno na selu, vredi pravilo da imali jedno ili dvoje dece nije dovoljno, troje je idealno, Cetvrto je poželjno. Mnogima je porodica izrazito važna, ali je još važnije radanje sina uaslednika porodične loze! Zena koja ima Cetiri kćeri i koja je prisiljeua da prekine petu trudnoću, kaže: "Zelela sam da sama sebi

nešto dokažem. Kodila sam .Cetiri kćeri - Zaodi (Ona koja bratu želi dobrodošlicu), Paudi (Ona koja očekuje brata), Ksiaudi (Ona koja misli na brata) i Sidi (Ona koja čezne za bratom). No, on nikada nije došao. Ovde Ijudi na porodicu bez muškog deteta gledaju sa omalovažavanjem, a status takve porodice ravan je nuli. Svega toga mi je dosta, želela sam da me Ijudi poštuju. Ali sa tim je sada gotovo." Dečaci ne pružaju samo dragocenu pomoć pri radovima u polju, već održavaju porodično ime i brinu o svojim rodileljima u starosti. Najgore Sto se jednom Kinezu može dogoditi je da svoje ime ne inože preneti na sledeću generaciju, jer ćerke nakon udaje pripadaju muževljevim porodicama. Ljudi na selu retko imaju penziju ili ušteđevinu, lako da bez sinova najčešće dočekaju gorku i siromašnu starost. Seljak koji je za svoje Cetvrto dete morao da plali kaznu od 1.500 juana (525 DEM) i koji je taj uovac, naravno, morao da pozajmi od svoje porodice. a da mu pri lome uopSle nije jasno zbog Cega: "Mi imamo svoju zemlju i ne živimo od vlade. Sta se njih tiče koliko dece imamo." Efikasuost "imerveninih jedinica" najbolje se potvrđuje na klinikama gde se stotine žena gužva u uskim i mračnim hodiiicima. Mnoge od njih su prešle Sesli mesec trudnoće. "Centar za abortuse” nalazi se u uglu bolničkog dvorišta, taCno pored loalela, a slravičnu dekoraciju Ciui krvlju natopljen loalet papir, razbacan svuda unaokolo. Sve žene deluju iscrpljeno i tižasno prestrašeno, neke su Cak spremne i na samoubislvo, posebno kada

saznaju cla je aborlirani l'elus bio | dečak. Ponekad lekari ženaina u visokoui slepeuu Irudnoće poiua- ■■ žu izazivanjem preuraiijenog porođaja. Ukoliko deca rođeua ua laj uačiu prežive, lekari ih pola- juo daju luajkama. Neki lekari pokušavaju da iui pruže još poneku šausu i ue slerilišu ih, uaravuo, uz rizik da oslauu bez posla ako se lo sazua. Sio se liče sierilizacije muškaraca, koja se jednoslavuije izvodi, država oslaje po siraui i ne vrši nikakav priiisak. Dokior Kui, lekar u jeduoj boluici ua selu.pouekad izvršava i po 15 zahvala duevuo: "Strašno mi Je što operišem žene, koje se nalaze u petom ili šestom mesecu trudnoće. Ja bih im rado dozvolio porođaj, ali to ne bi bilo dobro ni za nas ni za njih; Na kraju, ni za našu zemIju. Mislim da bi bilo puno bolje kada bismo mogli da operišemo muškarce. lonako su obično oni ti koji žele da imaju više dece. Zašto bi onda samo žene morale da pate i izlažu se neprijatnostima? " Novi propisi odreduju da t bračni par svoje prvo deie sme začeii lek nakou iri godiue braka. U gradovima se niko više i ne usuđuje da pomisli na drugo dele, iz slraha od velikih uovčanih kazui, gubitka posla i zdravslvenog osiguranja. Oslane li žena prevremeuo trudua, mora lajuo da aborlira da bi izbegla uovCauu kazuu. Slroge vladiue mere ■’jedau par - jedno dele’’ uspele su stopu ualaliteta da zadrže u predviđeuim granicama. Vlada u Pekingu zadovoljua je ovim merama što se ue može reči i za kineske građane.

17. februar 1995 O Svet