Свет

HBiiiaćkih ctcvojjsK.s kovrdž.ive ,o .e i prćastog nosa. Pošavši u školu, Bnrbra je itekla prijateljice kojima se mo,la poveravati, ali se sa anogima od ujih, zbog siomaštva, nije družila. Prvi put e zaposlila kao U-godisiijakaja, u kineskom restoranu svoje tisetke Mjuriei Čoi. Primala je slefonske pozive i radila za ilagajnom. Tu je ostal.a dve •odine, sve do srednje škole. )ijana i Luis su se u međuvre■aenu, nakon rođenja kćerke, rastali. Za 14. rođendau majka e Barbm povela u pozorište na •'Jrodveju. Gledale su "Dnevnik \ne Frank". Predstava joj se iko svidela, ne .samo zato što e identifikovala sa 14lodišnjom Jevrcjkom koja je sfagično završila, nego i zbog nduševljenja teati'om. Odlučivši ia postane glumica, molila je rnajku da joj plati privatne s asove. Pošto je dobila 150 dotara očfeve ostavštine, tokom ; eta 1957. nekoliko meseci je irovela u glumačkoj školi u naiom mestu sevemo od Njuorka. Bila je daleko od kuće, .-adila je nešto što je volela, a rada je počela i da se ozbiljnije ntcresuje za dečake. Boravak u letnjoj giumačkoj ikoli presudno je uticao na B ar»rin život. U jesen 1957, iako .oj je bilo tek petnaest godina. vake je večeri odlazila iz Brukina u Grinič Vilidž, ondašnje imetničko središte Njujorka. ćula je da se tamo pripremaju nodemi pozorišni komadi i i-jkupljaju nadareni umetnici, pa e poželela da postane deo tog ; veta. Njena majka se, naravno, j'rotivila, ali nije mogla da izađe ta kraj sa tvrdoglavom >aićerkom. U raalom teatru u ■lirinič \’ilićižu Barbra je našia oosao kao čistačica, da bi je itibrzo angažovali kao oomoćuicu inspicijenta. Potom e sprijateljila sa jednom glumitom čiji je muž Alan Miier /odio glumačku školu. Gospolin Miler se i danas seća mršave ievojčice čiji je talenat odmah ::apazio, ali sa kojom je imao rouno problema jer je bila •tidijiva. Dok su druge učenice tvežbavale monologe, njoj je tglavnom davao sceue bez tek.ta nastojeći najpre da je osioicdi straha. ZWZDA JE ROĐENA Naredne dve godine Barbra e vodila dvostmki život - danju e pohađala gimnaziju u Brukinu, a večeri je provodila u 3rinič Vilidžu. U to je doba jočela da se pojavljuje u manim ulogama. U januaru 1959. je naturirala. Dok je pohađala 'imnaziju, svakog dana se norala vraćati kući da bi ujutro šla u školu, ali se posle mature Jt ituacija promenila. lako je maka pokušala da joj zabrani da se ireseli u Grinič Vilidž, Barbra e bila uporna. Najpre je stano■'ala u kući svog učitelja glume Uana Milera, da bi potom često menjala prebivalište. Privremeno se zaposlila u štampariji .cao službenica, a uveče je nas.upala u eksperimentalnim ižomadima na improvizovanim aozornicama. Godinu dana kastije 18-godišnja Barbra se spriateljila sa 22-godišnjim glum;em Barijem Denenom koji je ieleo da postane šekspirijanski imetnik. Odlično su se slagali i askoro su rešili đa zajednički znajme stan. Biia je to prva Barbrina ozbiljnija romantična

vezaJ Deiili su. brige, pomagal i jedno diugom, hrabrili se. Upravo ju je Denen nagovorio da se okuša kao pevačica. Tada je. naime, Barbra ostala bez posla u štampariji, pa joj je Bari predložio da se prijavi za takmičenje "Prvi pljesak", koje se svake subote održavalo u klubu "Lav", tačuo preko puta njihovog stana. Pobednik je dobijao ček vredan 50 dolara. U junu 1960. Strejsendova je odlučila da učestvuje na audiciji. Vlasnik kluba Burk Mek Hju pamti neuglednu devojku koja je rekla da se zove Barbra Strinberg i da bi htela da se takmiči na "Prvom pljesku". Mek Hju je potencijalne kandidate uz pratnju pijaniste. Cim je otpevala dve strofe, shvatio je da se radi o istinskoj zvezdi. Odveo ju je u glavnu dvoranu i tamo je izvela dve pesme. Uočivši da je Mek Hju fasciniran njenim glasovnim mogućnostima, Barbra mu je kazala svoje pravo ime. Pobedila je na takmičenju, dobila pedeset dolara i jednonedeljni angažman, koji se pretvorio u trijumf. "Lav" nije bio ugledni klub, pre svega zato što je važio za sastajalište homoseksualaca. Ipak, übrzo se proširio glas da tamo nastupa senzacionalna nova pevačica, pa joj je Mek Hju produžio ugovor. U "Lav" su počeii da zalaze menadžeri i brojni Barbrini prijatelji iz Grinič Vilidža koji je dotad nisu čuli kako peva i koji su bili pduševljeni njenim glasom. Zeleći da joj pomogne da se probije, Mek Hju je Barbru upoznao sa vlasnicima kluba "Bon Soir", tada najekskluzivnijeg lokala u Grinič Vilidžu. Od-

mah su je angažovaii. Pialn joj je iznosila 125 doiara nedeljno i imala je tri besplatna obroka dnevno. Bilo je to u oktobru 1960. Repertoar je. sastavljala zajedno sa Barijem Denenom. Birala je poznate kompozicije ondašnje kabaretske i zabavne mu-zike i pesme iz popularnih mjuzikla. Mnogo joj je pomogao i Bob Sulenberg, mladi dizajner i umetnik, koji joj je potpuno promenio imidž i naučio je kako .treba da se šminka i odeva da bi na pozoruici izgledala što bolje. Barbra je u "Bon Soim" bila tek treća zvezda, ali je već prve večeri zasenila sve ostale. Klub su posećivali pripadnici tadašnje umetničke, književne i intelektualne elite Grinič Vilidža, među ostalima i slavni pisac Tmraan Kapot, čiju je jednu pesmu Strejsendova vrlo nadahnuto izvodiia. Oni koji su je čuli tvrde da je zvučala pomalo "sirovo", međutim istovremeno i sasvim zrelo. Slušaoci su bili zapanjeni veštinom kojom je jedna početnica interpretirala izuzetno komplikovane kompozicije. Takođe je umela da privuče pažnju publike, pa je tokom njenih nastupa vladala mrtva tišina. Samo su Barbrini najbolji prijatelji znali sa kakvom se tremom borila pre izlaska na pozornicu. Naravno, menadžeri su je zapazili i počeli su da je obasipaju primamljivim ponudama. Najupomiji je bio Ted Rozar, pa je u novembm 1960. sa njim potpisala trogodišnji ugovor. On je trebalo da joj nalazi posao, a ona bi mu od svakog honorara ustupala 20 posto. Rozar je u tekstu ugovora napisao da joj je ime Barbara Strejsend. Precitalaje diugo "a"

i l|titito ga upozoriia: "Ja sam Barbra.". 1 kasnije je često raorala da interveniše zbog iste omaške, sve dok nije postala toliko slavna da više niko nije grešio oslovljavajući je. Barbra Strejsend se predstavila milionskoj američkoj publici 5. aprila 1961. u populamoj emisiji "Uveče" na NBC-ju. Otpevala je dve pesme i popričala sa voditeljem i slavnim piscem Gorom Vidalom koji je, takođe, bio gost u studiju. Međutim, nakon početnih uspeha usledilo je teško razdoblje. Producenti su.priznavali da ima prekrasan glas. ali su smatrali da katastrofalno izgleda. Jedva je dobila, i to tek nakon ponovljene audicije, ulogu u avangardnom mjuziklu neobičnog naslova "Još jedna noć sa Harijem Stonsom", u malom pozorištu izvan Brodveja. Zbog slabog odziva publike igran je svega nekoliko dana. Kako izvesno vreme nije mogla da plaća stan, spavala je u kancelariji svog menadžera. Odlučua da se ne preda, počela je da obilazi pozorišta, pa je u novembru 1961. učestvovala na audiciji za brodvejski mjuzikl "Mogu ti to nabaviti na veliko". za epizodnu ulogu sekretarice koja je u celoj predstavi izvodila jednu jedinu pesmu. Budući da je bilo mnogo kandidatkinja, Barbra je pokušala da se nekako izdvoji iz gomile. Sve su dmge glumice došle lepo obučene, strpljivo su čekale svoj red i nastojale da opušteno ćaskaju sa rediteljem. SUejsendova se na pozornici pojavila u kaputu i pantalonama, raščupana. Kada su je pogrešno prozvali kao Barbaiu Strejsend, posvađala se sa režiserom rekavši mu da se zove

Barbra. a potom je počela dn peva i oborila s nogu. sve prisutne. Posle drugog songa reditelj i producent su znali koga če angažovati. PRVI MUŽ ELIOT GULD Autori mjuzikla naknadno su proširili rolu mžne sekretarice koja nema sreče u Ijubavi, dodaJi još tri pesme i pretvorili je u jedan od nosečih likova. Glavnu ulogu turaačio je tada neafirmisani, ali talentovani Eliot Guld. Dvadesetrogodišnji Njujorčanin Eliot Goldštajn pojavljivao se i ranije u mjuziklima i televizijskim dramama, ali mu je to bio prvi značajniji angažman. Barbra je tih dana bila zaokupljena svojim novim stanom. pa je jednom na probi, ne obaziruči se na rediteljeve primedbe, rekla: "Upravo su mi uveli telefon, neka me neko zove. Evo broja." Telefon je zazvonio iste večeri: "Ovde Eliot Guld. Bila si fantastična danas", čulo se sa dmge strane. Potom se veza prekinula. Barbra je bila zbunjena, ali i zaintrigirana. Nekoliko dana kasnije, kad su se ponovo videli u pozorištu, nisu pomenuli taj razgovor. Eliot ju je pozvao u bioskop, zatim su otišli u Iđneski restoran i na kraju stigli do njenog stana. Bilo je dva sata po ponoči. Padao je Sneg, pa su se grudvali. U jednom ju je trenutku nežno pomilovao, a onda su se poljubili. "Bilo je kao u filmu", komentarisala je prvi poljubac sa čovekom koji če joj postati supmg i otac njenog deteta. (Nastaviće se)

EKSKLUZIVNO: BARBARA STREJSEND

MEMORDES; Barbra sa svojim Ijubavnikom iz sedamdesetih bokserom Džonom Petersom (levo); sa prvim mužem Eliotom Guidom, njihovim 26-godišnjim sinom Džejsonom i Guldovim sinom iz drugog braka Semom (desno)