Свет

ITALIJANSKE FALŠ ČARAPE ZA FABRIKU TENKOVA

Dicp* rivv« Aleksandar Vulin

KARANTIN

lupost nikada mje bila ničija privilegija. Glupost je, jednostavno, prirodno blago. opšte dobro, svenarodna imovina. Nad njom proces vlasničke transformacije nije i neče početi, a i zašto bi. Ona je prilično ravnomemo raspoređena i svi mi imamo svoje parče. Samo ona je i zarazna. Tako smo se mi svojevremeno čudili, kako neko može da ruši Liban ili cepa zemlje po nacionalnoj osnovi, kako može da prodaje fabrike sumnjivim tipovima za male ili čak nikakve pare, a danas se nama drugi čude. Smislili su čak i karantin da se oni kao ne bi zarazili. Ali osim što od te bolesti hronično pate, izgleda da je i šire. Tako se u dalekoj Južnoj Americi dve zemlje krvavo ta-

baju oko nekog parčeta džungle, za koju se samo sumnja da ima nešto zlata! Nema šta - razlog i po biće to skoro kao kod nas. Postoje naravno i oni koji su teško inficirani, a ipak mogu da budu pušteni iz karantina, da slobodno švrljaju. Tako je nedavno i jedno evropsko ostrvo bilo naprosto zapljusnuto ovom zanimljivom zarazom. I mnogi ostrvljani su bili zbilja iznenađeni posmatrajući inficiranog gospodina. A, kako i ne bi, ništa od njega nisu mogli čuti osim da je u karantinu tesno, ali samo našom krivicom. Nije važno što karantin uopšte posoji (uostalom i prvi je napravljen baš u Dubrovniku protiv kuge, dakle, sami smo krivi) i što su možda bal oni bolesniji. Nije važno samo ako je on upravnik. Još kad bi ga čike sa ostrva ozbiljno shvatile bilo bi to sjajno. Ipak. sva je prilika da čike nisu toliko bolesne. Opet sam čuo da se tresla zemlja. Ovaj put u Južnoj Americi zemlji Kolumbiji, zemlja je bacila zgrade sa sebe. Nisam stručan da objasnim zašto i kako, ali verovatno je to neko od ovdašnjih već najavio. Tajno omžje ili greh neki možda. A možda i greška šta su nam sad Kolumbijci zgrešili?

"PONESITE ME NOŽICE LAGANE DO KRČMICE, DO MOJE DRAGANE" SVET U BOGI Novi svetski poredak je čudna stvar. Za neupučene to je priča o tome kako će nam jednog dana svima biti lepo i krasno. Kako čemo svi biti Amerikanci (bez pasoša, naravno). Trezven da ne kažem trezan čovek u to teško može poverovati pa još kada ozbiljno razmisli, mora doči do zastrašujučeg zaključka. To da svi buderao Amerikanci nije samo ponuda več i pretnja. Jer, kako to izgleda ponosni Amerikanac. Na prosečnu visinu od 174 cm, on naslaže oko 85-90 kilograma čistog sala "meid in" USA. Ima završenu nepotpunu srednju školu, solidno čita, teško piše, strane jezike ne poznaje, teško nalazi svoju zemlju na karti sveta, veruje da živi u demokratiji. Ima posao koji mu omogučava kuču na rate, ženu koja ne ume da kuva, nevaspitanu dečurliju, psa i dovoljno hamburgera, kokica i piva da u istima može đa se udavi do kraja TV programa. Retko vara ženu jer se plaši odštetnog zahteva u slučaju razvoda i ne sme

da izađe na ulicu čim padne mrak. Takođe nema pojma gde je Somalija ili Bosna, ali rado glasa za odlazak marinaca u te krajeve (voli da putuje i gleda CNN i izveštaje sa ratišta). Sa njegovim IQ može da pojmi da godišnje 50.000 dečaka i devojčica nestane, a oko 350.000 istih biva seksualno zloupotrebljeno, zato ni deca ne idu noču van kuče. Toga su svesni i oni koji taj isti poredak prave. Ali postoji pravilo svaka roba ima svog kupca. Samo kupca ovaj put valja pripremiti i naravno nači. Čim je pronađen, a jeste. i to medved u liku izvesnog trgovca na malo, Borisa Jeljcina, počela je i priprema. Osim što su mu ispričali kako je lep i pametan, došapnuli su mu i da ga Hilari K. smatra vrlo privlačnim, a da ni Bil K. nije ravnodušan (u smislu političkih simpatija). Zatim, da će mu pokloniti fabriku hamburgera za neku bedu od nalazišta nafte, pa originalne italijanske čarape sa greškom, za sitniš u vidu fabrike tenkova, potom izuzetne grejalice umesto nekakvih "migova". odlične dobro očuvane puške. Iz II svetskog rata u zamenu za "staromodne" kalašnjikove, pa čak (a to je prava stvar) i pravo da se igra sa

tenkićima i slobodno puca na parlamente gde-god oni bili. To se zaista nije moglo odbiti. Za tenkićima, i vojnicima i da dođu svi moji drugari! Divno i pošteno, bal u duhu pravih filmova. Na kraju mu je ponuđena čak i koka-kola s tim da se više ne toči votka. Tada je počela istorija, NE je grmilo u radnji Borisa Nikolajeviča. NE odzvanja u njegovoj glavi, čitavo telo mu se trese pri pomisli na cmu narodnu budućnost, budućnost treznih i svesnih svega šaputalo mu je srce, samo se jetra kolebala. Svoj prezir Boris je javno iskazao baš konzumiranjem te iste votke, pa je pevao pred vojskom koja se povlači, čak je i dirigovao orkestrom, posle je toliko povukao da zbog "iznenadne bolesti" nije mogao da izađe iz aviona dok ga je čekao predsednik Irske. E, lepo je rekao Petar Kočić: "Raldjo majko". Mnogo puta ova ista tečnost nas je uadahnjivala kroz istoriju. sada je red na votki. Tako jednog dana kada se bude pisala istorija XXI i'eka, pisaće novi svetski poredak se okliznuo na flaši, punoj nama nepoznate tečnosti.

"NEW DEAL" SRPSKE OPOZICIJE

Piše: Igor Mirovlć

Bip

ačno u podne 13. februara u sedištu Demokratske stranke Srbije potpisan je sporazum o saradnji opozicionih stranaka na lokalnim izborima. Sporazum su, u prisustvu velikog broja domaćih i stranih novinara, potpisali lideri SRS, DS i DSS - dr Vojislav Sešelj, Zoran Điuđić i Vojislav Koštunica. Vuk Drašković nije potpisao sporazum iako to od njega očekuju celokupna demokratska javnost u zemlji i članstvo i simpatizeri SPO-a. Tehnički detalji ovog svojevrsnog "new deala" naše opozicije već su poznati, a ključni detalj raspodela izbomih mesta uređen je tako da se polovina od ukupnog broja kandidata

koji se biraju deli ravnomemo na stranke potpisnice, dok se druga polovina određuje na osnovu broja glasova osvojenih na republičkim izborima 1993. godine. Time je napravljen kompromis između modela koji, suštinski, odgovara SRS-u i SPO-u i modela koji su zagovarale DS i DSS. Mora se podvući i to da je svojevremeno SPO u izbore ulazio pod okriljem DEPOS-a, pa mu, shodno toj činjenici, prema slovu pomenutog sporazuma, pripada 82 procenta od rezultata nekadašnjeg DEPOS-a. Ipak, Vuk Drašković nije pristupio potpisivanju sporazuma i to je ono što u ovom trenutku raduje socijaliste. Ostale stranke u međusobnom dogovoru nagovestile su mogućnost prolongiranja roka u okviru kojeg bi i Vuk Drašković stavio svoj potpis na ovaj, po mnogo čemu istorijski, dokument. UPLASENA VLAST Sa Vukom ili bez Vuka, sporazum opozicije ozbiljno će uplašiti aktuelni režim i naterati ga na novi talas arogancije i represije. Stepen arogancije i represije biće veći kako se bude primicalo vreme novih izbora na kojima, prema prostom zbiru glasova u svim dosadašnjim izbomim varijantama, socijalisti nemaju nikakve šanse. Tu se, u svakom slučaju, ne računaju katastrofalni potezi tokom poslednjih meseci, poput krađe električne energije i gušeuja nezavisnih medija. Talas udvorištva polako nadolazi. Protagoniste iz vrhova opozicionih stranaka često ovih dana presreću činovnici drugog i trcćeg ešalona vladajućeg establišmenta sa pitanjiraa u stilu; "Jeste li dobro? Zašto se ne javljate? Sta će biti sa nama ako opozicija pobedi?", i sličuo. Kako je birokratija pouzdani barometar političkih uspona i

padova, sve češće postavIjanje pitanja "A šta će biti s nama..." govori da se nešto krupno iza brega valja. Sve u svemu, ako rukovodstva opozicionih stranaka koje su potpisale dogovor izdrže, ako nastave da se dogovaraju i ako sporazumu pristupi SPO, uskoro će se ukazati svetlo na kraju tunela. Biće to prvi, ali i poslednji put da je svetlo nadomak ruke. Prvi i poslednji put. ZAŠTO ENORMNA POSKUPLJENIA? Prvi potezi uove novosadske koalicije SPS-RDSV pokazali su svu nezrelost i nesposobuost u upravljanju gradskim dobrima. Socijalisti su tokom čitave prošle godine preko svog eksponenta u gradskoj Vladi držah komuualni sistem Novog Sada "na ledu". Nepoznavanje problematike javnih preduzeća i apsolutuo uesnalaženje pomeuutog eksponenta O. Mi-

loševića ne može biti opravdanje za enormni rast cena komunalnih usluga koji su nam priredili socijalisti i reformisti. Da stvar bude zanimljivija, pojedini odbomici vladajuće koalicije, među kojima i sam O. Milošević, tvrdili su na poslednjoj sesiji gradskog parlamenta da su ispravne i jedna i druga koncepcija cena javnih usluga. Po njima, ispravno je bilo to što su tokom cele protekle godine cene komunalnih usluga bile na niskom nivou, bez obzira na gubitke, ali je ispravno i to da, po principu "odmah i sada", te iste cene porastu u proseku za 100 procenata. To me podseća ua već zaboravljene sednice centralnih komiteta i podkomiteta na kojima su učesnici aplaudirali i onima koji kritikuju kao i onima ua koje se kritika odnosila. Sto bi refomiisti, kao stranka koja odumire, voleli da kažu; "Pustite novu ekspertsku vladu da radi na miru!"

1 17, februar 1995 Q Svet