Свет

PRIČA O DEVOJČICI KOJA JE PRE DVA VEKA STVORILA FRANKENŠTAINA

“FRANKENŠTAJN". novi film Keneta Brgne sa Robertom de Nirom u alavnoj ulori. ponovo je u centar pa nje javnosti doveo Meri Šeli. osamnaestogodišniakinju koja je pre skoro dva veka ngpisala pripovetku po kojoj je kasnije snimlfeno na desetine ffilmova o ovom "simaatičnom monstrumu"

ođeu u mašti devojčurka od osamnaest godina, po imenu Meri Seli, Frankenštajn doživIjava dvadesetdeveto pojavljivanje na filmu, a u pripremi je i trideseta opera u režiji Toba Hupera. Ovrh dana sc na filmskom platnu pojavio američki film "Frankenltajn' 1 po pripoveci Meri Šeli, u režiji Keneta Brane, i sa Robertom de Nirom u ulozi Frankenštajna. To je megaprodukcija vredna milijarde koja je u Italiju stigla u januam. Ono što nas raduje, zadivljuje i o čemu zaista moramo da razmišljamo je ravnoteža između naučnog i etičkog, opisana u ovoj priči nastaloj u devetnaestom veku, pogotovo što su genetski inženjering, presađivanje organa kloniranje i promena pola postali svakodnevica tek u naše vreme, dakle, vek kasnije. "Pripovetka o Frankenštajnu je danas aktuelnija nego ikada, jer govori o trijumfu večitih vrednosti kao što su Ijuhav i saosećajnost nad okrutnom naukom". kaže Kenet

Brana, koji je režiser filma ali i nosilac glavne uloge, doktora Viktora Frankenštajna, naučnika koji ostvaruje san svih koji se bave ovom vrstom nauke, o stvaranju živoga stvora od delova leševa u jednoj naučnoj laboratoriji. Onog koji u knjizi nema imena, po tradiciji Viktor prihvata kao sina, Frankenštajna. To čudovište je rođeno sa čistom dušom, i' sposobno je za Ijubav. Postaje okrutan i spreman na osvetu tek kada ga se njegov tvorac odrekne, i kada shvata da nikada neće biti voIjen. Meri Seli je to ovako objasnila: "Nijedan živi stvor ne može da preživi kada shvati užas nemogućnosti ostvarenja svojih očekivanja..." Da bi izgledao Sto uverljiviji Robert de Niro, koji u filmu glumi monstruma, morao je da provede čitave Sate u šminkernici. Takođe, poznat po svojoj opsesiji da što bolje pripremi ulogu, provodi dosta vremena

sa Ijudima koji imaju govome mane i razne druge fizičke nedostatke. Treći lik u filmu je lepa Helena Bonam Karter u ulozi Elizabet, Viktorove verenice, kojoj je uloga dala prostora za kreiranje mnogo dublje i značajnije ličnosti nego što je ona opisana u knjizi Meri Seli. "Ona je nezavisna, širokog duha i njena veza sa Viktorom prikazana je vrlo slobodno", otkriva glumica. I zaista, Meri Seli je bila žena koja nije živela u sklađu sa moralom toga vremena. Cak je i njena porodica bila drugačija; otac joj je bio revolucionami filozof Vilijam Goldvin, a majka Meri Volstonkraft autorka, između ostalih i knjiga "Povratak pravoga čoveka", 1790. i "Povratak prave žene", 1792., u kojima se pojavljuju prvi nagoveštaji feminističkih ideja.

U GOSTIMA KOD LORDA BAJRONA Meri je živela između oca koji ju je obožavao i majke čije su ideje na nju imale veliki uticaj. Za Meri se život totalno promenio 1814. kada je imala 16 godina, i kada je odlučila da pobegne sa jednim očevim ppznanikom, pesnikom Persi B. Selijem. On je tada imao 22 godine, bio je već oženjen i otac jednog deteta. Godine 1816. stižu na Zenevsko jezero, gde su bili gosti čuvenog engleskog pesnika lorda Bajrona u vili Diodato, zajedno sa Kler Klermont, Merinom sestričinom, i kasnije majkom Alegre, Bajronove kćeri. Bio je tu i lekar J. V. Polidori, koji je ovamo pobegao od engleskog kišnog leta, i koji je maštovitom Bajronu nameravao da predloži jednu stravičnu pripovetku.- Ali, jedina koja se za lekarevu priču zainteresovala bila je Meri, koja je roman po

Polidorijevom predlošku objavila 1818. godine pod naslovom Frankenštajn, moderni PrometeJ- Bračni par Seli se, nakon mnogih putovanja nastanio u San Tercu, blizu jezera Lerike, u usamljenoj beloj kući. Tu je 1882. godine Seli umro, udavivši se u jezeru. MONSTRUM KOJI JE UMEO DA VOLI Ostavši udovica sa četiri deteta rođenih za osam godina života sa Selijem, Meri nikada nije prebolela smrt svoga muža. Nikada nije htela da se preuda. govoreći da je bila udata za genija. Preostalih dvadeset devet godina života uglavnom je sređivala i objavljivala Selijeva dela. Ponesena slavom i populamošću Frankenštajna, Meri je napisala još nekoliko romana, ali nijedan nije dostigao slavu njenog prvog dela.

U Merinoj priči čudovište je nasilnik. ali ipak, dobar i sposoban da voli, opasan tek, kada g'a odbaci njegov stvoritelj. Takb, iz osvete übija Viktorovog nećaka koga je ovaj mnogo 'voleo, i devojčicu Džastin, koja je Viktoru bila kao sestra, da bi tnu pokazao šta znači patnja. Kada mu Viktor ponovo nanosi bPI, übija Henrija, Viktorovog najboljeg prijatelja' i njegovu verenicu Elizabetu na sam dan venčanja. U prilično "hladnom" scenariju Pola Norda malo je drugačiji kraj: Viktor, na smrt ranjen, priča svoju storiju Voltonu, putniku na brodu. Volton. zgranut, vidi pored tela već umrlog Viktora čudovište o kome je upravo slušao. A monstrum, koji se raduje Viktorovoj brzoj smrti, smeje se i smeje. Takav kraj izbegnut je u mnogim od filmova o Frankenštajnu, ali ne i u aktuelnoj verziji Keneta Brane.

AKTUELAN VEĆ DVA VEKA: Meri Šeli i Robert de Niro kao novi Franken.štajn

Svet 31.03.1995

36