Свет

EKSKLUZIVNO IZ ČERNOBILA

U Černobilu strahuju da bi ostaci stare nuklearne elektrane pod betonskim sarkofagom vrlo brzo mogli ponovo eksplodirati kao atomska bomba!!!

§la se danas dešava u zonž žskßjućenja nuldearne @Beklrane ~O el, ^obžč,, u kojoj se pre lačno devet godžna desißa najveća mirnodobska nuklearna kalaslrofa u istoriii

'Prema našim procenama u betonskoj zgradi sagrađenojj>ko uništenog četvrtogbloka NE "Cemobilj" još se nalazi od 50 do 90 tona nukleamog goriva!", kaže Vladimir Jacenko, ukrajinski naučnik koji nadzire stanje te nuklearke"

zoru ua devetu godišnjicu največe nuklearne katastrofe u istoriji, na mesnoj nukleamoj elektrani u malom ukrajinskom gradu Cemobilu, ili kako bi se na ukrajinskom reklo Cornobilj. uakon detaljne provere. ulazimo na poprište kataklizme... Prohladnog prolednog jutra, 26. aprila 1986, na čemobilskoj NE oglašena je uzbuna. Sokirani i izbezumljeni operater elektrane oglasto je pr\'i stepen pripravnosti i telefonski obavestio Moskvu da je počela nukleama apokalipsa, koja je za nekoliko dana ozračila i ostavila posledice, samo u Ukrajini, na tri i po miliona Ijudi, te kontaminirala više od jednog miliona hektara zemljišta u Ukrajini, Rusiji i Belorusiji. Neka od tih područja više se nikada neće moći koristiti, a neka će morati proći višegodišnju, pa i viševekovnu regeneraciju. Nakon nekoliko dana čekanja u Kijevu, dobijam dozvolu da posetim najugroženiju zonu same černobilske NE, udaljene sat i po do dva sata vožnje od ukrajinskog glavnog grada. Ta tridesetkilometarska zona, 2800 kvadratnih kilometara, svaje opasana žicom visokom dva metra te kamerama, detektorima i ostalim memim instmmentima. Policijske snage paze na ulaz i izlaz u tzv. zone "otčuždenija". odnosno iskIjučenja, kako glasi službeni naziv tog zatvorenog i izgubljenog podračja. ULAZAK U OPASNO PODRUČJE Ulazim u izgubljeni svet naučne fantastike, u područje "Dan posle", na teritoriju istog zlokobnog naziva kao iz knjige braće Strugacki "Stalker", napisane sedamdesetih godina kada se u državnim kabinetima u dubokoj konspiraciji odobravao projekat izgradnje černobilske NE, koja će devet godina kasnije postati simbol straha od nuklearne energije. Osim ličnog nemira i uzbuđenja, nema spoljnih znakova koji bi se mogh očekivati na ulazu u zonu visoke radioaktivnosti; nema dvoglavih pasa, enormnih ulicama ne hodaju opasni i napušteni mutanti, a iz mnogobrojnih bara ne izleću pred automobil ni nindžakomjače. Naizgled, sve je normalno. Ljudi koji žure na posao, psi prebiru po smeću, ptice užurbano grade gnezda... Ali, dok se vozimo praznim putem, prolazimo fcroz pusta. napuštena sela i zapušlena polja: svuda je neprirodna, jeziva tišina.

U sadašnjoj zoni isključenja pre nesreće živelo je u dva grada, Cernobilu i Pripjatu, i 74 sela gotovo sto hiljada Ijudi. Danas, osim desetak hiljada zaposlenih u NE i raznim naučno-istraživačkim centrima i institutima (koji se bave posledicama katastrofe i njihovim üblažavanjem, i koji ne žive stalno na tom području), u nekih petnaestak sela vratilo se oko 650 stanovnika, uglavnom staraca "samosjola", seoskih osamljenika. Svi zaposleni žive u osamdeset kilometara udaljenom gradu Slavutiču, .sagrađenom posebno za- zaposlene u zoni nakon nesreče. Zaposleni imaju. za ukrajinske prilike, velike plate, od 100 do 500 USD. Večina zaposlenih u NE (oko pet hiljada Ijudi) došlo je posle nesreče. "Mali je broj onih koji su ostali da u toj zoni rade i posle katastrofe, najpre zbog stralia za svoje zdravije, a kod rrmogih je postojala i psihološka barijera", kaže Marina Poljakova, zadužeua za odnose sa javnošču u NE, inače iz Celjabinska, gđe se davne 1957. dogodila, doduše, mnogo manja nesreča na tamošnjoj nuklearuoj elektrani, jednoj od prvih u Sovjetskom Savezu. Njene reči polvrduje Vladimir i daje mi posebnu obuču i odecu da bih mogao uči u najstroži i najopasniji deo zone. desetkilometarski krug uz siimu elektranu. Dobijam sve novo, čak i čarape. U izmaglici se naziru ogromni uređaji, crn masivan sarkofag koji zatvara zlosretni červni blok elektrane, obližnje veliko skladište nuklearnog olpada, zatim prvi, drugi i treči blok elektrane !e uedovršeni

peti i tek do pola izgrađeni šesti blok, od dvanaest koliko ih je predviđeno projektom. SMEŠNA POMOĆ ZAPADA Zlokobna elektrana i dalje radi, a u njenoj je blizini sve kako je izgledalo na sam dan katastrofe. Ogromne dizalice i mehanizacija propadaju i rđaju na krši, suncu i vetru več devet godina. Na njih još nije došao red da se uklone. Kamioni i buldožeri sa dodatnim olovnim kabinama za zaštitu vozača koji su učestvovali u gradnji sarkofaga takođe su na otvorenom prostoru. Vozač Sergej, iako već osam godina radi u zoni, nevoljno usporava razdrmanu "vol-

gu" kako bih napravio nekohko fotografija. Fantazmagorićni svet otpada iz "Terminatora" pred mojitn je očima. "Cernobil nije samo naučnofehničko pifanje", kaže mi Vladimir Jacenko. predsednik Komisije za Cernobil Vrhovne Rade, tj. ukrajinskog parlamenta, "več veliki poiitičlđ problem ne samo Ukrajine nego i Evrope" Tako su nedavno kod ukiajinskog predsednika I.conida Kučme i

predsednika viade Jevgenija Marčuka bili izaslanici EEZ-a, koji su tražili što skorije zatvaranje černobilske NE. Nakon toga donesena je politička odluka da se elektrana, uz izdašnu finansijsku pomoč Zapada, zatvori do 2000. godine, ali onoliko novaca koliko j Ukrajina tražila Zapad nije spreman da plati, "Ukrajina je izračunala da nam je za zatvaranje NE i za ostale poslove vezane za zatvaranje (od izgradnje novog sarkofaga i uskladištenja otpada do nadoknade za elektranu koja, premda radi samo sa 80 posto snage, osigurava Ukrajini šest posto potrošnje električne energije) potrebno najmanje 4 milijarde dolara. Ev rojrski pregovarači nude smeš-

nu pomoč od samo 200 miiiona dolara, a naše gotovo katastrofalno privredno i energetsko stanje ne dopušta nam da čifav kompleks problerna oko /atvaranjc NE prihvatimo na svoja leđa", kaže Vladimir Jacenko, smatrajuči da se zapadnjaci. ako se već boje ponovtie katastrofe, moraju maio više "isprsiti". "Njima je eilj da svojoj javnosti saopšte kako je Černobii presfao da radi. a ne misle da

problemi za nas tada tek počinju", dopunjuje Jacenka inžcnjcr Mibaii Borisjuk, načclnik sekretarijata parlamentame komisije za pitanja čemobilske katastrofe i vladin predstavnik u komisiji za međunarodni konkurs za izgradnju novog zaštitnog sarkofaga nad zlokobnim četvrtim blokom. DOTRAJALI SARKOFAG Jacenko i Borisjuk objašnjavaju: "Tu svotu nismo izneli napamet. Ona obulivata izgradnju novog sarkofaga. demontažu starog, izgradnju skloništa - koje danas Ukrajina nema - za nuklearni i ozračeni otpad iz četvrtog bloka, ali i iz ostalih blokova NE (jer od trenutka isključenja do potpunog prestanka rada i hlađenja generatora treba da prođe najmanje dve godine), te izgradnju u obližnjem Slavutiču termoelektrane iste snage. Tu valja uzeti u obzir činjenicu da Ukrajina nema vlastitili energenata te da je sada potpuno zavisna od uvoza naftnili derivata iz Rusije", go\ ore ukrajinski funkcioneri smatrajući da se Zapad previše lakonski odnosi prema njihovim zahtevima. "A u to gotovo da nisu uračunata sredstva za sanaciju najugroženijiii područja". kaže Pavel Pokutni. zastupnik generalnog direktora NE Sergeja Parašina za odnose sa javnošću. Doduše, Vrhovna Rada već je jednom donela odluku da se černobilska NE zatvori 1993, ali sve je ostalo mrtvo slovo na papim, "pa će tako proči i ova odluka ako se ne osiguraju nužha sredsfva , nastavlja Pokutni.

Svet 12.05.1955.

30