Свет

EKSKLUZIVNA ISPOVEST: SRPSKI ŠVARCENEGER

Razgovarala: Vprica verica Antanasijevic

PETAR GELBK. vlšastrald sjps’M, iiif oslovenstd i evroiasid aroak n "hnHI-Midinffiri tvorac niza preparata za mršavllenje i nhlikfivanja tata. ii BkgkhEdvnom razffatfom za "Syet" otfariim gažtn sa razišaa sa Irensm Čslik. govorS o siislskom procesu koji je voden n?aittv nfepa. ofadodaii|n|B Bo|edlnosti vezane za nnistßrioznii smrt nieroTOo aca i l«di:

' M NOGEŽENESU HTELE JEDiNO Dfl ME ISKORISTE KflO PAST Ifl: GLEDfILE SĐ 0 MENI SflMO MESO!

avno je bilo, biia sam još mala kada saru prvi put videla kutije sa proteiaima, hranom za sportiste, dizače tegova, bildere... Na kutiji je bio neki "mišiđavi čika”. Svi su mislili da se u tim kutijama Ijudima "uvaljuje šarena laža”. Ali "čika” sa slike postao je evropski šampion u bodi-bildingu, srušio sve predrasude o preparatima koje je sam proizvodio, i dokazao da oni nisu "šareua", a još manje "laž". A taj isti "čika" i dan-danas izgleda kao sa oue sličice! Reč je, naravno, o Petru Čeliku. Našli smo ga u njegovom "Internacional" klubu. u hotelu "Park", gde redovno trenira. Uz njega je tamo još desetak momaka iz sveta bildera, koji su poznati našoj javnosti. Svi deluju zastrašujuče i impozantno. Naravno.'najuočljiviji su "reljeft” mišića na njihovim telima, A Celik je i dalje "čelik”, aktivan na svim poljima. Tu je sport, biznis i još ponešto... • Kada ste počeli da se bavite bodi bildingom? Negde '64-65. godine. Znači, veđ trideset godina. Sada mi je 46ta ali ne predajem se. Ne sada da ja nešto forsiram, kao sada ja nešto hoću. Ja se osećam nonnalno, kao i ranije, nikakvih razlika nema, ništa mi nije teško. Imam optimizam koji sam imao i ranije, sada sam čak u nekoj euforiji, neku novu energiju sam dobio, tako da nikakvu razliku ne osećam zato što imam više godiaa. Uvek kada se šalim tu u klubu sa mojim prijateljioma, a oni su toliko mlađi od mene da bi mi mogli biti sinovi, ja im kažem: "znate šta, prvih dvadeset godina je teško, posle se čovek navikne”, i to je to. • Cesto ste nčestvovali, i još uvek učestvnjete na fakmičenjima bodi-biidora, kakvi su Yam bili rezultati? Bio sam prvak Jugoslavije u nekoliko verzija; naravno, i republički prvak, u ono vreme Srbije i Slovenije. prvak Evrope u svojoj kategoriji i apsolutno, za sve kategorije. U Novom Sadu, 29. oktobra prošle godine, bilo je prvenstvo Jugoslavije i lu sam pobedio. Ove godice neču učestvovati zato što jako puno radim i ne mogu da budem dobar i u jednom i u drugom. Ja sam svestafi- toga i neću da se blamiram. Zato ću ove godine pauzirati. Kako će bici dogodine, ne znam, ali ne odbacujem mogućnost da sve to opet radim na vrhunskom nivou. • Kada ste počeli da proizvodite preparate za ishranu bildera, proteine? Negde ’75-’76. mi smo to rađili za nale inteme potrebe, nekoliko nas koji smo se zajedno pripremali za takmičenja, u stvari, neke moje kolege kojima sam ja bio učitelj, da tako kažem, većina od njih su bili prvaci jugoslavije u to vreme lli nakon toga. Mi smo bili u nemogućnosti da preparate kupujemo redovuo iz inostranstva, a bilo nam je ncophodno, pa smo počeli sami da pravimo i mešamo, da buo kasnije postala baš redovno proizvodnja.

Godine 'B3. je sve to registrovano kao fimta i doživelo aeki svoj hnm tamo negde osamdesetih godina, i sudeći po količinama nabavljene ambalaže, došli smo do neke kalkulacije da je do sada prodato oko milion primeraka našeg proizvoda. • Otkuda to da ste počeli da se bavite baš bildingom? U mojoj porodici je oduvek postojalo neko oduševljenje sportom i neka sportska atmosfera je vladala u porodici pošto je moj otac bio bokser, a moj stric profesionalni bokser. Tako sam ja oduvek mislio: ako budem sportista da ču biti bokser. Na drugoj strani, meni je otac stalno govorio "ako ne budeš dovoljno visok i težak da bi mogao biti u teškoj kategoriji, onda ni nemoj time da se baviš, jer samo to se računa, a sve ovo drugo su ’fidtirići’". Kada sam postao punoletan, imao sam 75 kila umesto 90. a nisam imao ni visinu za devedeset. Tako da od boksa nije bilo mšta. Ckiuševljen idejom da u sportu nešto postignem, ja sam izabrao prvo dizanje tegova, pa onda bodibilding, jer u ono vreme to nije bilo rasprostranjeno kao teška atletika. Bodi-bilding tek negde od 70-ih godina-postaje interesantan i priznat kao sport. 8 Koliko dugo imate "Intemacional" klub u hoteiu "Park"? Klub je tu već punih pet gođina; znači, sada je ušao u šestu. • Trenirate li u klubu ili kod knće? Tremram u kiubu, mada imam i kod kuće sprave, ali nemam taj entuzijazam da bih sam mogao da vežbam. • Koiiko cesto vežbate? Kada se spremam za takmičenje, onda vežbam bar pet puta nedeljno, tako po jedno dva sata, a

sada sam sr&ćan ako ugrabim priliku da vežbam. • Čime se još bavite? Ničim drugim sem biznisom i sportom. • Koristite li i V r i Vaše preparate? Koristim nekada jako puno, nekada uopšte ne. Kod mene sve to nije ođređeno u uekim dozama, pošto ja živim sam i sam sebi pripremam hranu, onda... • Otkuda to da ste sami, pošto Vas svi znaju kao tuveni tandem Petar i Lrena Čeiik? Pre jedno dve godine ja sam

voli nešto, te da nevoli, pa, kaže na kraju - ipak to mene ne interesuje. • Pošto ste Vi verovatno najgkdanije i najprikazrv’anije mnško telo u Jugoslaviji, recite mi kako žene reaguju kada Vas vide? Znate šta? To i godi, i nezgodno je. Godi zato što trenutno dok je čovek u toj populamosti, u toj euforiji, onda je svakako veći predmet interesovanja nego nonnalno. I, naravno, ta populamost godi. Međutim, na drugoj strani, možda ne toliko u poslednje vreme koliko ranije, dok sam bio nešto mlađi, imao sam neprijatnosti zato što sam tokom vremena došao do zakIjučka da žene, u stvari, hoće da me testiraju. To je vilo neprijatan osećaj. One hoće da vide šta ja mogu i jedno vreme je to meni godilo. ’Ajde, sada ću ja da gliimim supermena, a posle shvatite da treba đa nekome izigravate i pastuva! One su u meni gledale samo meso. • Znaci, konačno je ženama stigao beli konj bez princa? Da, i onda sam ja počeo da guhim volju za dmženja takve vrste, i nckako sam se više orijentisao ka nekoj sentimentalnosti, nego čisto ka nekom fizičkom komuniciranju. Znate, čoveka to malo i povredi, ako on treba tu da igru takvu ulogu. ° imate ii problema kada se nikujete sa Ijuđima da malo jače„ A ne, ne, nisam ja od te sorte, ja volim da se ta snaga ne primeti uop Ste, volim da se oblačim tako da se to ne vidi, gde god mogu nosim košulje sa dugim rukavima. Nekada čak uobrazim đa me Ijudi ne prepoznaju, i onđa se razočaram kada vidim da me ipak znaju. Ja bih voleo da me ne znaju u pdvatnom životu, ali u poslovnom da me znaju. E sada, teSko je to usldaditi, jer od toga koliko je moje ime u

imao velikih problema i sani sa sobom a i u odnosu prema drugim Ijudima zbog toga što sam godinama stvarao imidž Lrene i Petra Celika. I to je nekako uvek bilo kao nešto nerazdvojno. Međutim, sada imam teškoća da stvorim jedan novi imidž, gde je samo Petar Čelik. Ja sam i počeo sam, kasnije je ona bila sa mnom izvestan hroj godina, ali ona nije Lmala tu upomost i to je za nju, pokazalo se. bila ipak strana ideja. Ja sam želeo i verovao da uije, a na žalost pokazalo se da jeste i tako sam ja nastavio da radim sam. Ona već dugo godina to ne radi. Jednostavno ne mogu da razumem kako ueko može te da

opticaju, zavisi direktno i moja egzistencija. Znači, i populanio.sl mi zbog toga godi, ali se zato ne mogu ponašati slobodno i opušteno, jer uvek me neko prepoznaje. Često bih voleo da odreagujem kao i svi đrugi građani, da se možda sa nekim i posvađam, a ja moram đa se suzđržim. Ili bih nekađa voleo da idem loše obučen i neobrijan, ali kada se pogledam u ogledalo viđim da to ae ide, Ijudi će me prepoznati i reči će svašta. • Bilo je verovatno situacija kada ste mogli da pokažete svojn snagu na đeln, možda u nekoj tnci i da li jc bilo Ijudi koji sn hteli da se u tome odmere sa Vama? Minimum dvadeset godina nisam imao konflikte takve vrste, mada sam jednom zbog te snage mogao da izgubim glavu. To je bilo negde krajem sedamdesetih. U to vreme se još moglo parkirati ispred robne kuće "Nama" u Beogradu. Ja sam žario da obavim neke poslove i tu sam čekao da neko izađe sa parkinga da bih se ja parkirao, I tako, posle sat vremena slobodno mestoi Krenem napred da bih zadnjim delom auta mogao ući. Međutim, neko je došao sa fi&>m i pošto je on kratak, direktno je ušao u moj parkmg-prostor. Ja izađem i .počnem da objalnjavam da nisam iz Beograda, da imam hitan i neodložan posao, i da na to mesto čekam več sat vremeua. A on meni "ma ko ti ... mater". • Očigledno Vas nisu prepoznalj„ Možda jesu, možda nisu, a možda tada i nisam bio tako poznat, ne znam, ko zna. Tako oni nisu hteh da odustanu, i ja im kažem da ako ne budem imao đrugog izbora da ću im prevmuti fiću. E, sada, ja sam znao da fiđu ne mogu prevruuti iz cuga, ali ako ga zaljujjam, on-

Svet 9.06.1995.

24