Свет

da mogu. Pošto su ini ta dvojica rekla. kao "’ajde da vidirao". ja počnem da Ijuljam auto i dignem ga na dva točka, kad jedan od-njili izleii iz auta, repctira pištolj na mene, i hode da me upuca onako drhtavom rukom, sav van sebe. Ali pre nego što su oni došli, tu je negde bio i milicioner, i ja sam mislio da je i sada ovde i počnem da vičem "gde je onaj milicioner", ali njega nema a ja i dalje vicem i zovem milicionera. Kada je .ovaj shvatio da to ne ide baš tako lako da se čovek übije na sred ulice, oni lepo sedoše u fiču i odoše, ja dobih mesto za parkiranje, ali zamalo glavu nisam izgubio. • Negde ’B6. godlne, vođen je sudski proces u kome je Vas zastupao advokst Dragan Gojković. Ja sam onda bio hapšen zbog utaje poreza, bio sam u istražnom zatvom. I nije Gojković bio moj jedini advokat, bilo je ujili više zato što je trebalo da ja iz pritvora upravljam firmom. Istražni zatvor je jedna velika izolacija. Posete familije mogle su da budu jednom nedeljno ili jednom u dve nedelje, ne sećam se sada više. Onda su meni bili potrebni advokati da mi svaki dan donose ono što treba da potpišem, da kažem šta da se radi, pa se ja tu nisam oslanjao samo na jednog advokata, nego ih je bilo trojica. Ja sam uspeo u svemu tome, ali mi je i moja majka jako pomagala. Ona mi je takođe donosila neke stvari na potpis; virmane, plaćanja. ugovore za reklamu. Ja sam bio tamo šest meseci, a sve je ipak dobro funkcionisalo. Bio sam na isto toliko osuđen, tako da je pojeo vuk magarca. Moj "greh” je. pored ostalog. bio u tome, što sam ja u to vreme bio jedini privatnik koji se u toj meri rekJamirao. Rekli su da mi zameraju sto se reldamiram. Tim inspektorima SUP-a sam rekao "pa Ijudi ja- se ne reldamiram, ja reklamiram svoje proizvode". Meni je samo bitno da prodajem svoju robu, a ako ja proizvodim hfljadu puta vile nego sto je potrebno mom gradu, znači da moram tu robu da prodajem i u drugim gradovima. Kako će Ijudi znati za mene ako ne pročitaju i ne čuju. Međutim, ti Ijudi su znali da javna ličnost može da bude samo neko ko je društveno veoma poznat. Ja nisatn pripadao nikakvom klanu i to je njima smetalo. Mislili su da dobijam preveliku populamost i da je ta popularnost opasna za đruštvo, zato što sam u jednom svom intervjuu koji je izašao u listu "Čik reporter” rekao da ima 100.000 Ijudi koji su kroz list koji sam tada ja izdavao "Ilerknles" tako organizovani, da ako njih pozovem oni će doći da traže svoja prava. To je 100.000 najsposobnijih Ijudi u ovoj zemlji, to je jedna, malte ne annija. Ja to nisam rekao da bih nekome pretio, već iz drugih razloga. Pošto su nokako u to vreme pederi imali svoj kongres i tražili svoja prava, ja kažem, pa valjda i mi imamo neka prava. Jednostavno nam nisu dozvoljavali da imamo svoj savez. Ja sam to napomenuo u kontekstu organizacije bildera, a oni su protumačili to kao da ću ja sada da napravim miting od 100,000 najsposobnijih Ijudi, Sto je u ono vreme bila velika jeres. Verovatno im je to hapšenje bilo jedini način da me uklone. • Da li ste kasnije možda imali sličnih problema sa organima vlasti? Nezgoda je bila u tome što to nije bila konfrontacija sa vlašću, nego sa nekim lokalnim moćnicima. Ja sam uvek mislio da to dolazi iz nekog đrugog grada iz pokrajine. Ispostavilo se, međutim, da su Ijndi koji su stajali iza toga bili iž moje sredine. I to sekretar SUP-a iz onog vremena Vojislav Dokić, koji je možda godinu dana stariji od mene. Njegovd supmga je moja Skolska drugarica. Ja nisam znao da je on, da tako kažem, jedna labilna osoba, jer kada smo imali proslavu povodom ne znam tačno

koliko godina od mature, on je poverovao da sam ja imao nešto sa njegovom ženom. Ja sam je jednostavno dovezao kući i to u punom autu. Ali njemu je nekr doušnik javio to. I možeš misliti, koji je taj što njegovu žeuu dovodi kući posle ponođi! Još je ona meni i rekla da je ne vozim baš do kuće jer ima Ijubomornog muža, Nisam mogao da zamislim da takvih budala ima i nisam je poslušao. Odvezao sam je kombijem u kome je bilo bar desetak Ijudi. I, eto, posledice su bile takve kakve jesu. Po-

gotovo zato što je bliski rođak tog načelnika SUP-a bio predsednik suda. On je mogao sprovoditi sve ono Sto je Dokić radio. E, sada, da nesreća bude još veća, taj predsednik suda, ja ću ga imenovati jer to nije nikakva tajna, Stojan Važić, on je još uvek sudija izvršitelj u sudu. Nije više predsednik a ja se nadam da nije zahvaljujuči meni, jsr ja nikome nisam hteo da ostanem dužan. Onoliko koliko sam mogao. Ja sam rekao "ako vi od msne pravite kriminalca, onda prvo da vidimo Sta ste vi radili”. I

kada se otkrilo šta sve stoji izanjih. naravno Dokić više nije sekretar SUP-a, a ovaj diugi predsednik suda, Nadam se da se to njima ne sviđa, jer se ni meni onda nije sviđalo. Taj predsednik suda, Stojan Važić, on je-bio tuHlac, ja mislim 17 godina neprestano, i on je bio tužilac i u ono vreme kada je moj otac übijen. A moj otac je verovatno übijerj, ja to ue mogu da dokažem, zato što je rekao nešto u vezi sa proslavom 25. maja i T;tovog rodendana. U ono vreme se za to ginulo. A taj isti Stojan Važić je

bio od ooih moćnika koji nisu dozvolili da se vrši obdukcija. Zato je meni sve to jako sumnjivo. • Gde je Vaš otac übijen? Moj otac je nađen mrtav u kadi, sa modricama, a navodno je umro od srca. I to je interesantno, mog oca, mrtvog, u kadi, nalazi prvo milicija, a ne neko drugi. Oni su kao znali da nešto nije u redu, pa su provaiili, a naravno vrata su bila zaMjučana iznutra, Sto tvrde samo oni koji su znali te stvari i kojima jc bilo u interesu da on nestane, jer je on govorio protiv njihovog omiIjenog vođe. Tako da sam ja imao posledica zbog vladanja mog oca, što ja njemu ne zameram, ali je mogao sve to da misli, a ne i da govori. Danas svi to govore javno, a on je bio prvi pevac, no prvi pevac uvek završi u loncu. Meni je jako zao oca, ali u svakom slučaju on nije bio jedina žrtva svega toga. slmate li sličnih problema i danas? Organizovanih problema nemam. Poljavljuju se ponekad neld problemi i to na taj način Sto Salju, na primer, jednog mog komšiju, ja neću da ga imenujem, zato što ne mogu da dokažem da je on lud, a ja mislim da jeste. On radi takve stvaii koje normalan čovek ne bi radio. Evo, na primer, ruši mi zid, drugi zid po redu koji sam ja napravio, razbija mi prozore, preti bombom "kalikarom", maže mi fasadu govnima itd, I kada ja tog čoveka prijavim i tužim za seriju krivičnili dela koje je on izvršio prema meni, onda se tu ispostavi da neStd raožda i nije tako, da je to bio komad uglja u ruci, iako je sve io videlo ne znam ni ja koliko svedoka, da to, u stvari i nije bila bomba. Znači, nekome je u interesu, poSto direktno ne može, pa onda šalje ludaka da sve to radi, da ja

odgovorim onako mulki, kako bi svi to uradili, a ja ne smem. Ne smem zato što sam ja Petar Celik, Ja bih posao završio za minut, a ovako jedan čovek koji je godište moje majke može da me maltretira i da prođe nekažnjeno. Pravnim načinom ne mogu da ostvarim svoja prava, fizički takođe. • PosJednje đve godine Petar Čclik se nije rnogao videti ni u Jednirn novinama, to je bilo neko zatišje, mada je proizvodnja verovatno tekia neprestano? Firma je radila sve vreme, međutim, ja sam bio dosta ojađen inflacijom, mislim onim što je ta situacija nosila. Dok su se neki u to vreme bogatili, ja sam gubio, jer svako ko je pošteno radio u onoj inflaciji, morao je gubiti. Tako sam ja izgubio deo imanja. Imao sam u ono vreme kamion, dva kombija, nekoliko putničkih automobila, i pošto je posao poprimio manje dimenzije u to vreme, nečega sam se morao odreči, a to je, eto, bio vozni park. I dan-danas trpim zbog toga jer to pitanje nisam dobro rešio. Ali ja sam hteo da održim kontinuitet firme, ja sam svesno proizvodio gubitke, sve to vreme. Proizvodnja nije stajala, ali sam proizvod plaćao, primera radi, pet-Sest maraka u ono vreme, zavisi kako sam sirovine nabavljao, a prodavao sam ga za dve marke. Ja sam svesno gubio najednom proizvodu, ali nisam hteo da ugasim firmu jer sam znao. da ta ludost jednom mora da prođe, i eto, prošla je. Još uvek nije sve u redu, ali je sada ambijent takav da se u njemu može raditi. Ja to koristim, i taj moj povratak nije ništa nego afirmacija neke tradicije, nekog rezultata koji je evidentan. NiNasCavak na strani 47

p, Pfe iedno afadžsia ia sam Inaao velakah pggalsleisia I sam sa sobom a I u mhmm nreaiaa dmiliii ijadama toaa ste_sgan mndßnaana liSßidž ifoiae i Patga Gejjgga. S to 8e ngjkaks) nirek Mln kaa neite iiefagdTOno. PeiMžlm. sada ia Isnagn teiiggiea da lmliž, je sama Petar Ćellte. la sam I asčea sam. kasnlle je oiaa bčla sa mnom lasirestan bmi ji|i|a 3 _a|| nna nlae imala tn ÜBeggiesLllojfi za njn. pnkMsalo se. blla Ipak sftfana Mela. la sam želeo.l ¥ero¥aa da nlie. a ea šaiost pokazala ee da leste I tako sam s nastagio da radlm san. 9na ¥eć dngo gadžgia la ne fadl. ladnnsfta¥iia ne istogii da faznmein kako neko može Že da vall neštsk te da ne oa. kmm* iia kraia ■ laak ta merse iie InŽeiresiiie!”

9.06.19%. Svet