Свет

"SVET" NA LICU MESTA: HRTKOVCI, TRI GODINE POSLE

BEZIMENO SELO SA LJUDIMA BEZ DOMOVINE

Piše: Aleksandra Uullć

Mmrfnaika "Sveta" oosetila je mrih dana Hrtkovce. «aln o "mrinjskom Sremn". na nkncl reke Save. teoje ie pie tačno Iri nodine "pmalavio" Osloia SlhlnćiG. akter Bfvog etničhois čišćenia na leritoriji SBI. Gde su danas I šta rade Bstoja Sihinćić. Barfe Ćakmak. Šefka. žnpnik Miko Kraliević i natali akteri mrih doipađaia koji su u leto 1992. auniß stupce domaće i inostrane štampe? Zašto su Hrlkovci varogatno jedino naselie a lugoelaviji koje na stoib ulazu nama tabju sa nazhmm mesta?

očetkom prošlog meseca u nekim ovdašnjim i svim hrvatskim medijima objavljena je informacija da je 2. maja, prilikom događaja u Zapadnoj Slavoniji, zapaijen katolički župni ured u seluJHrtkovci na putu između Rume i Šapca. To je bio povod i našeg interesovanja. Naime, Hrtkovci su bili aktuelni i pre tri godine, dok je predsednik tamošnje Mesne zajednice bio Ostoja Sibinčić (poreklom iz Zapadne Slavonije). koji se zajedno sa svojim prijateljem Radetom Cakmakom (izbeglica iz Zapadne Slavonije od 1991). proslavio kao akter prvog emičkog čišćenja na teritoriji SRJ. Zapadna Slavonija je, reklo bi se, kobna za stanovnike ovog sremskog mesta kod okuke Save. U njega je posle Drugog svetskog rata stiglo nešto kolonista iz tog kraja (među njima i Ostoja Sibinčić), a prvi-talas izbeglica u decembru 1991. godine, takođe, bio je odatle. I sada, posleđnji događaji u Zapadnoj Slavoniji jxmovo ovde uznemiravaju duhove. Hrtkovci su u leto 1992. godme postali medijska atrakcija br. 1, u domaćoj i inostranoj štampi, zbog "akcija" Si-1 ii- ića za čije se ime vezuju i prve jx)jave etuičfcog čišćenja u Vojvo-

dini. Sibinčiću, Radetu Čakmaku (proslavio se izjavom: "Prvi put je feško zaklati čovcka; kada vidife onu žutu masf ispod brade, bude vam rauka, ali posle je lako. Kao terijer kada oseti krv, tako se i čovek navikne!"), Danetu Miletiću i Mirku Paunoviću suđeno je 1993. godine pred Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici zbog "teških povreda sigumosti i ugrožavanja prava lica drugih nacionalnosti". Danas su svi na slobodi, a Čakmak se odselio iz Hrtkovaca u sremsko selo Čerević, na obroncima Fmške gore. NI HRTKOVCI NI SRBISLAVCI - SELO BEZ TABLE Na samom ulazu u selo nema table sa nazivom mesta u koje stižetc, Nekada je tu stajala tabla "Hrtkovci", pa je u leto 1992. skinuta i na njeno mesto postavljena ploča sa natpisom "Srbislavci". U autobusu sam zamolila jednu devojku, za koju sam saznala da ide u Hrtkovce, da mi kaže nešto o ovom mestu. Za početak - zalto nema table. - "Ne znam ti ja ništa. Ja sam iz Nikinaca, to je 5 km od Hrfkovaca. Za tablu sam čula da je nema jer ne mogu da se đogovore koji naziv da stave. Jedni boče

Hrtkovce, drugi Srbislavce. Verovatno je zato tako, kako je" , kaže ona, Inače, ovde u selu se mogu čuti zastrašujuće priče koje datiraju iz perioda predsednikovanja Ostoje Sibinčića. Za njega se tvrdilo da sprovodi teror nad žiteljima mesta, ne samo onima nesrpske nacionalnosti, već i nad Srbima iz Hrvatske koji su razmenili kuće, zatim da je na čelo hrtkovačkog Crvenog krsta doveo Muslimanku Šefku, übicu trudnice, kojoj je izvadila dete kako bi ga prikazala kao svoje, i slično. Ako ste već opterećeni ovim pričama, doživećete ne malo iznenađenje otvorenošću i Ijubaznošću kojom će vas dočekati u Mesnoj zajednici. Na prozoru ove trošne zgrade stoji papir na kome krupnim slovima piše: "Mole se stanovnici sela koji imaju prostorije slobodne za primanje izbeglica da se jave u Mesnu zajednicu i na taj način pomognu našim napaćenim sunarodnicima". ŽUPNIK NEĆE MEDIJSKU PROMOCIJU Sasvim zbunjena ušla sam u zgradu- i upitala za Ostoju Sibinčića. ~ "Sibmčič više nije predsednik Mesne zajednice Hrtkovci, i

više nije ni na jednoj funkciji u ovom selu" - odgovara resko sekretar MZ, izvesna gospođa Anđa Tomić. "Podneo je ostavku pre godinu i po dana. Sadašnji predsednik je starosedelac, Jovica Vladisavljevič. Sibinčič radi u Rumi u Upravi prilioda." Objasnjavam da sam došla zbog informacije da je u Hrtkovcima 2. maja zapaljen Zupni ured, prilikom događaja u Zapadnoj Slavoniji. Ona mi pokazuje crkvu preko puta i objašnjava: - "Da, i mi smo fo isto čuli, da je crkva spaljena do temelja. Kao što vidite, ništa joj ne fali. Tačno jc da je izbio požar, ali bio je mali, u jednoj nusprosforiji pored crkve, gde su stajale stvari koje su ostale od onoga što se delilo izbeglicama, šfo je trebalo da se vrati u Crveni krst. Čak ni to nije sve izgorelo, jer su vatrogasci iz Rume, koja je udaljena oko 15 km stigli za pef minufa (neverovafna brzina) i sprečili da se požar raširi. Da li su rumski vatrogasci zaisfa bib fako ažurni i brzi, ili im je neki vidovnjak javio, ranije da će da izbije požar, ne znamo. Mogli biste u vezi s tim da razgovarate sa župnikom Nikom Kraljevičem, ali ne vcrujemo da če on fo hteti, još uijednom srpskom novuiaru nije dao izjavu."

Okrećem župnikov broj telefona, u nameri da ga pitam da li zna ko je tu informaciju pustio u javnost. Javlja se sam gospodin KraIjević i pod izgovorom da treba da se konsultuje sa kolegom, prekida razgovor, i potura "kolegu" koji nije hteo da se predstavj i koji mi je objasnio da "župnik Kraljević ne želi da se od njega stvara medijska ličnost" i da je "već umoran od raznih intervjuakoje je davao mnogim listovima". Na pitanje kojim listovima, "kolega" reče: "raznim" i spusti slušalicu. KAKO JE ŠEFKA POSTALA MILICA - "Znate šta je jc« zanimljivo? " - pitaju Ijudi koji su se tu našli. - "Zanimljivo je da je ta ista crkva koju vidife da ovde stoji, pre dve godine "srušena" do teroelja. I ta informacija je biia objavijena, isto tako neproverena kao i ova o požaru. Svašta se priča o ovom selu što nije istina. Pričali su ijudi i da je 1991. godine ovde bilo povešano na bandere 12-oro Hrvata šfo, fakođe, nije istina. Zatim da je na čelu Crvenog krsta bila Musiimanka Sefka, a ona je bila samo član Kola srpskih sestara, ništa više. Nije fačno ni da je sprovođeno etničko Ciščenje u seiu. Pa, ovde još uvek ži-

vi oko 45% Mađara i Hrvata, i niko ih ne dira." Inače, pomenuta Sefka došla je u Hrtkovce sa svojim suprugom koga je upoznala u zatvoru u Požegi, gde se obrela zbog već pomenutog übistva. Po izlasku iz zatvora, za vreme rata u Hrvatskoj 1991. njih dvoje su bili na raznim ratištima kao đobrovoljci, đa bi se potom smestili u ovo selo. Posle izvesnog vremena Šefka je promenila svoje ime, prekrstila se u Milicu, a potom im se gubi svaki trag iz sela. Iz daljeg razgovora saznajem da su razmene kuća počele 1991. godine u avgustu i da je od tada 2.500 Ijudi došlo iz Hrvatske, na taj način obezbedivši sebi ,krov nad glavom. Osim njih, u selu ima još oko 500 izbeglica koje žive pod tuđim krovovima. To je. srpsko stanovništvo i njih 3.000 čine, otprilike 55% od 5.300 stanovnika koliko ih ovo selo danas broji. Ostatak su starosedeoci, uglavnom Hrvati, Mađari i nešto malo Srba. -Po izlasku iz MZ primećujem saobraćajni znak za pokazivanje pravca na kome piše; ZAGREB. Pod drugim okolnostima, ovaj znak bi bio kao i svaki đrugi. Sada, na žalost, to nije tako.

OSTOJA, ČOVEK KOGA NEMA: Sibinčić se nakon suđci .u povukao iz javnog života

9.06.1995. Svet