Свет

EKSKLUZIVNO: ZAGONETNI SVET ĐORĐA ARMANIJA

ČITAV ŽIVOT Ml SE VRTI OKO POSLA: NE PIJEM, NE PUŠIM, A UVEČE NE IZLAZIM VEĆ SE DRUŽIM SA MOJIM MNOGOBROJNIM MAČKAMA!!!

ĐfIBĐO ARMANI. hez svake sumnje iedno od prva tri Imena u svetu mode. atvoreno povori o f vojlm noćeclma kod Ceruliia. prlvatnom životu. razlozima jednostavnosti njegovih kreacija i tvrdž;

a sigumošću onog koji je već prošao pedesetu i naučio da prihvati sebe samog onakvog kakav je, Armani odgovara bez oklevanja, otvoreno; "Moj svet? To je svet sa pono sfrogoće u kome je svaka suvišnost uklonjena, gde je sve sažeto u najbitnije formc, jeđnostavne i osnovne, ali ne i definitivne jer na njihovim temeljima, uvek, mora da postoji mogućnost dogradnje, popravke i promene. Ništa me ne zadovoljava, nikad nisam zadovoljan do kraja sa onim što radim. Neprekidno tragam i ćekam nešto što nikad ne stiže ali ja ne mogu prekinem da čekam. Sta je to šio cekam? Ne znam. Ne ziiani... Možda, moja nikad zadovoljena potreba da se potvrđujem: imam utisak da nikad nisam dostigao to što sam želeo i da moram da nastavim da radim ne bih li to uspeo. Ovu mojn osobinu primenjujem na sve: na moje kreacije koje sn tako čistog i jednostavnog kroja da izgledaju kao da nisu dovršene i da su u iščekivanju nekog sporednog dodatka; na moje kuće sa golim zidovima jer mislim da kad bih na njih stavio neke sHke znao bih da bi one tu ostale nepromenjene, a to ne bih mogao da podnesera. Više volim napetost išcekivanja, slatke patnje zbog nečega što tek treba da dođe. Nikad neću uspeti da imam sve, jer sve je relatfvno.jiišta nije deGnitivno i konačno. Cak ni u Ijubavi: možeš se u nekog zaljnbifi do ludila, a onda dan posle možeš sresti neku sasvim drugu osobu. Ovo je moj pesimizam: vizija sveta koji ne poznaje savršensfvo. Toliko sam pcsimista da čak i u mojim odno-

sima sa osobama koje su mu bliske i koje sam sam izabrao za prijateije, i kojima bi trebalo da verujem, uvek sam pomalo sumnjičav i uplašeh. I ovo me mnogo uznemirava. Ali znam da tu ništa ne mogu da promenim: jednostavno je tako_" U njegovom čvrstom i Ijubaznom glasu nepravilno "r" klizi, dok govori složenim i jasnim rečenicama. Đorđo Armani je čovek koji zna da pokaže svoju sigumost. Nosi, kao i uvek, teget plave pantalone i džemper iste boje, bez košulje. "To nije moja uniforma", kaže Armani, "nego pre svega moj životni stiL Džempera ove boje imam oko dvadesetak, različitih debljina i kroja i uvek ih nosim, jer mi se dopada da se osečam slobodan i uesputan dok se krečem. Plava boja je na neki način za mene koketiranje: iepo mi stoji i izgjedam vitkiji..." Cesto se smeje, a iza naočara sa cmim tankim metalnim okvirom, pogled mu je jasan i pažljiv. "Ponekad me se Ijudi plaše i kažu mi: ’jii ne znaš kako potčinjavaš sa tim tvojun hladnim plavim očima’. Pisah su o meni da sam uvek tužan, rtesrećan... Ali to nije

tačno. Možda sam u početku ostavljso takav utisak, jer sara bio naročito nervozau i napet i pomalo nepripremljen na uspeh. Aii sada, posto je život kratak, počinjem da mislim da moram početi i da uživam u njemu. Lskreuo, ne čini mi se da sam do sada mnogo Lskoristio ni uspeh, ni bogafstvo. Cak ni ne znam kako novac izgleda jer se o tome brinuo uvek neko drugi, ja sam tako želeo. Naravno da mi se sviđa bogatstvo, daje mi osećaj slobode odlučivanja i upravjjanja životom. Ali prednost što posedujern više kuča, kao na primer na rooru n Penteleriji ib u Forte dei Marmi, nisam iskoristio jer moje slobodno vreme se svodi na rrckili dvadesefak dana i četiri vikenda godišnje koje prrovedem u kući, a ne u nekom hofeln. Ne, ne bih baš rekao da sam do sada nmogo uživao: u mom životu sam probao samo sitne stvari, kao ...predjela. Možda su neke izglekao giavno jelo. Danas imam još uvek mnogo apetha._" Po njemu se vidi da je iskren, da je gospodar svojih emocija. Sa uzdahom, priznaje da mu je pesimizam u suprotnosti sa velildm plahovima i da ga obuzima od prve

jutamje misli. "Čim otvorim oči, svakog jutra u 8.30 časova, znafe li šta mi prvo padne na pamet? "Ko me fera da to radim? Naravno, to fraje samo jedan trenutak jer ja jako volim svoj posao i bndim se sa velikom voljom da ga radim. AU i pored svega toga, postavljam sebi to pitanjc svako jntro: Ko? Kada bi neko insistirao da mu dam odgovor na to pi-

tanje, ne bih mogao da prečutim: sve što radim, ja radim u znak sečanja na jednu osobu uz koju sam proveo ranogo vrcmena. Ta osoba je Serđo Galeofi. Možda ne bi frebalo to da govorim. Možda bi trebalo reči da svaki dan radim, od jutra do mraka, misleči na frgovačku i modnn imperijn koju posedujem. Ab, nije tako: istina je da me na rad tera zado-

voljstvo kada poniislim da je i on mogao uživati u izvesnim uspesima, rezultatima.« " U leto 1968. Armani napušta posao u modnoj kuđ "Rinašente r iz Milana, gde je radio kao kreator za Cerutija. Upoznaje Galeotija u lokalu "Kapanina" u mestu Forte dei Marmi. To je bio susret za koji Armani, bez ustručavanja, kaže da je najvažniji u njegovoni životu. "Serđo je bio taj koji me je übedio da se osamostalim i da moje kreacije potpisujem mojim imcnom. Bilo je vrlo rizično uraditi tako nešto i sam se nikad ne bih usudio da to učinim. I fako, zahvaljujući njemu, postao sam ono što sam sada". Armani se zajedno sa GaieotijemTkoji je bio partner firme "Armani s.p.a.". osnovane 1975. godine i koji je posedovao 50% deonica, upustio u ovaj posao; od prve modne revije 1972. u hotelu "Palas", pa do odluke da se revije vise ne održavaju u prostoru milanskog sajma nego u sopstvenom sedištu, koje se tada nalazUo u ulici Durini. Krenuo je pofako uziaznom putanjom sve vise se udaljavajuči od izvesnog sveta mode koji jc težio da se komercijalizujc i

"Ponekad me se liudl plaše I kažu mlt ’nl ne ziias kako potčinjavaš sa timtvoilmhladnlm plavim očlma’. Pisali su o meni đa sam uvek tuzan, nesrećan... Ali tonlje tačno. Mozda sam u početku ostavljao takav utisak, jer sam bio naročito nervozan i napet i pomalo neprlpremljen na uspen. Ali sada, posto jje žlvot kratak, počlnjem da mislim da moram početi I da uživam u njemu"

Svet 21. 07.1995.

42