Свет

'Sciplinovan; Vilis je potpuno j i ugačiji; da bi njegov lik fuukciosao. iuora jako da se koncentriše ■ usredsredi pažnju na film, no on ijbolje funkcioniše i u najvećem tosu. dok je Džekson sposoban i l disciplinu i za haos jer ima ,iiogo i filmskog i pozorišnog kustva. On i Vilis se dobro slažu, kad scena krene i oni počnu poko da improvizuju, postaje sve olje i bolje. S obzirom da ja. obič3, osmišljavam scene u toku saloga snimanja, najveći izazov bio ii je kako da ostavim dovoljno rostora za improvizaciju njima vojici, i ujedno, realizujem sve no što mi se čini idealnim u tom enutku. • Zanimljivo je \ideli Džeremi jronsa u ulozi negativca. Da li je n bio Vaš prvi izbor i da li je »žeksonov nastup, raožda, rezulit Vilisove želje? Moj prvi izbor je bio realis. čniji. a Džeremi je bio pod tačom "ostvarenje snova": kad je poitivno odgovorio na našu ponudu, 10 sam vrlo uzbuđen i presretan. )žeksonov nasmp stvarno ima vee sa Brusom jer ga je on predložio osle njihove saradnje u Tarantino■om filmu "Petparaace priče". U to xeme "Petparačke priče" još nisu >ile završene, ali Brus je isposloiao da ga pogledam pre završne >brade i Džekson se pokazao odičnim za ulogu. • Malopre ste rekii da ste želei, pre svega, da napravite zabav-11 film u kome će publika uživati okom leta. Da li je zbog toga logika zapostavljena, smatrate li da uia za takav, stripovski Olm nije jitna? Postoji logika i logika. Bilo bi iiiludo i smešno logično analizirati iogađaje u ovoj filmskoj priči, iOčilo je da se sve to događa u svetu faulazije i fikcije, i ako je to publici jasno ili ako ih mi o lo uspemo uverili, onda takav film ima svoju, prihvatljivu logiku. To je ldgika stripa i scena u kojoj Vilis lebdi na vrhu vodenog mlaza tma svoje opravdanje. U ozbiljnom filmu to bi bilo smešno. SCENARIO • Posle drugog fiima Brus Vilis je izjavio da više neće raditi nove nastavke, a Vi ste odbili da režirate već i taj drugi deo. Kako se dogodilo da ste se obojica ponovo našli u ovom projekfu? Odmah nakon uspeha prvog filma tražili su od mene da napravim i sledeči. Ja mislim da sam svaki n mesec dobijao po jedan scenario za nastavak originala po istom recep; tu, ali na različitim lokacijama. Bilo je tu svega; "Umri muški" u avionu, na brodu, n vozu, u podzemaoj željeznici, zamalo i u telefonskoj govomici, ali to su sve bile ; samo kopije originalne ideje prvog i filma. Reč je bila samo o finansijskoj kalkulaciji studija koji je ua uspehu originala želeo još više napuniti blagajnu. Ti scenariji mi nisu bili ni zanimljivi, ui izazovni, i zato i nisam | želeo da ih ekranizujem. Scenario . za "Umri muški 3" zapravo je pisan ; za nešto dmgo, tj. za jedan sasvim drugačiji film, koji nema nikakve ■ 1 veze sa ovim serijalom. Džonatan Hensleig, aator priče, radio je za s mene scenario za jedan od mojih i marednih fikuova i, među ostalima, ' doneo i ovaj koji mi se svideo. Tada sam pomislio: zašto iz ovog scenarija ne napraviti novi nastavak serijala? Bio bi to film koji bi sru|šio sva pravila serijala na kojima je studio neprestano insistirao, ali bi to, ipak, i dalje bio nastavak "Umri’ muški". I dalje bi u glavnoj ulozi imali istog glumca koji glumi isti karakter, ceo film bi imao isti ose| ćaj kao i prethodni, ali sa potpuno drukčijom pričom i potpuno drukčijom situacijom i stilom. Svesno sam sve melodramske elemente, koji su u originalu stvo-

riii šekspirijansku strukturu, izbacio iz trečeg filma, jer sam želeo da napravim što haotičniji film, bez čvrste strukture. Hteo sam da to bude postmodemistički "Umri muški" koji se ne dogada samo na jednom mestu, nego je neprestano u pokretu, kao što takvi događaji i teku u stvamom životu, U stvarnom životu nema toiiko melodramskih elemenata kao u fikciji, u koju su oni veštački umetnuti. Prvi film iz serijala izgleda kao "Smrt u Veneciji" u akcionoj verziji. Želeo sam da ovaj film bude haotičniji. Zato sam najviše koristio tzv. ”handycam" kameru, ili bih namp.rnn gurnuo kamermana ako bih primetio da sve izgleda savršeno, a čak sam ga znao i prevariti i dogovarati se sa glumcuna da krenu na suprotnu stranu od dogovorene, pa je kamemianova reakcija stvarala haotični snimak. Sve sam to radio da bi sve zajedno izgledalo stvamije, gotovo dokumentaristički; hteo sam da izbegnem da sve deluje pripremljeno i veštačko kao savršena pređstava. • Loši scenariji su bili, dakie, jedini raziog zbog kojeg niste režirali drugi fiim i zbog kojeg ste odbili veliki broi scenarija za treći film? Upravo tako. Sve su to bile lose ili dobre kopije, a ja sam želeo originalniju priču. Ova verzija omogućiia mi je da ponovo radim "Umri muški", ali ne samo kopiju originala, nego izvorni film koji je mogao biti i projekat za sebe, što je, uostalom, i bila njegova primarna namena, O novom filmu o Džejms Bondu, koji će se u bioskopima pojaviti sledeće godine, niko ne govori kao o nastavku prethodnog filma ’Tz Rusije s ijnbavlju". To jeste sledeći film u serijalu, ali je to i film sam za sebe, koji možete gledati, iako pre niste videli nijedan film o tajnom agentu 007. • Tom Klcnsi, po ćijem ste bestseieru režirali flbn "Lov na Crveni okfobar", izjavio je, da je veliki Ijubifelj akcije i oružja svili

vrsta, pa u podrumu svoje kuće ima privatnu streljanu, a te teme dominiraju i u njegovim romanima. Može li se slićno reći i za Vas? Pitate me jesam li ja jedan od onili momaka koji vole veliku akciju i destrukciju i u privatnom životu? Ne, nisam ja takav. Moj pristup fiimskoj industriji je vrlo jednostavan: snimam fiimove koje bili ja rado giedao u bioskopima

kao posetilac. Na određeni način ja sam joŠ četrnaestogodišnjak; tada sam, naime, subotom ujutro išao u bioskop da gledam avanturističke fiimove za dečake. Danas radim fiimove kakve sam, verovatno, želeo da gledam kao klinac, ali ih tada nije bilo. ZARADA • Ostvarenje Vašili dečaćkih snova, danas, postiže zaradu od nekoliko sfotina miliona dolara na bioskopsklm blagajnaraa u celom svetu. No, iako ste mogli još jednom da ostvarite veliku zaradu, ipak ste odbili da režirate drugi deo scrijala jer ste smalrali

da prića nije originalna. Znaći li to da Vam komercijalni uspeh filma nije važan? On je važan jer to znači da je mnogo ijudi videlo moj film, a to je za svakog stvaraoca bitno. Filmaši koji su imali, ili imaju, tu sposobnost da ignorišu svoju publiku, nisu time'Uišta dobili jer im to nije omogučilo da usavrše svoje sposobnosti i budu bolji režiseri. To što su zapostavili publiku i obračali

se manjem broju ijudi, nimalo im nije pomoglo da rade bolje filmove. Pogledajte primer slavnog Džona Forda. Ovde, u Kanu, pp ka zna koji put u svetu odajuTnu počast prikazujući retrospektivu njegovih dela. Reč je o filmašu koji je četrdeset godina radio unutar komercijalne fiknske industrije i koji je, zahvaljujuđi svojoj disciplini i spoznaji đa je tamo negde publika koja če gledati njegov fihn i koja če platiti za to, mogao opstati tako dugo u svojoj profesiji. Ta disciplina je obogatila njegov rad, proširivala vlastito iskustvo i time ga terala da

još više i dublje razmišlja o svojim delima i posmpcirna. TERORIZAM » Tema Vašeg najnovijeg fllma je urbani terorizam, koji je u poslednje vreme poprimio široke razmere od Japana do SAD-a. Dve scene u vašem filmu - eksplozije u centru Njujorka i one u podzemnoj železnici - snažno asociraju na nedavno rušenje vladine zgrade u Oklahoma-Sitiju i trovanje smrfonosnim plinora sarinom u tokijskoj |jodzemnoj železnici. Znači li to da je u Vašem filmu politika, ipak prisutna, iako ste to pre negirali, ili je samo reč o podudarnosti? Mislim da je, ipak, reč o podudamosti. Moje mišljenje je da je terorizam nasilni čin kojim neko želi da privuče pažnju na svoje političke ciljeve ili ih, pak, na taj način želi ostvariti, To je, svakako, pogrešan način za postizanje političkih ciljeva. On može samo da šteti vlastitim idealima, bez obzira na to da h su pozitivni ih negativni, no iza terorističkog čina uvek je politički motiv. Moje mišljenje je da događaj u Oklaltomi nema politički motiv, nego daje to delo nekog idiota koji i ne je to {Sravi pohtički motiv. I Čarls Menson je mogao satima i satima pričati o svojim pohtičkim uverenjima, ideahma i teorijama, ali on je, ipak, bio samo ludak. Mislim da če se na kraju isto utvrditi i u vezi sa ovim nemilim događajem u Oklahoma Sitiju. U filmovima koje snimam pokušavam da pohtiku prikažem nevinom kohko je to moguče, da se ono što prikazujem ne bi poistovečivalo sa nekom stvarnom ličnošču, jer ne želim da se bilo ko u svetu oseti prozvanim ih avieđenim. Urbani terorizam u mom fihnu nije posledica sve večeg porasta urbanog terorizma danas u svetu, nego slučajnost.

"Odmflh nakon uspeha prvoca tfiiinsi *ražili su OCŽ meite dfl nciprgvžm š sßecieež« J« mžsižm da scim svakž mesec debžjao po jecSctn scencirže sa nasJavak ©riažnaSa po Ssfem receptfl, aii nti raaSžcžtžm iokacžpama. Blio le ty sveaas "Uinrg myški ,, ii cnrSenu. na bredp g 11 ig p@dz©itni®j žeiefgisicL gameaio l_M fegefonskoi govornici, «ii to sve blle samo orlginaisie adei© larvea liima"

"Moje mlšljenje je da dopađaj u Oklahemi nema polltlčki motiv, nego da je to delo nekog Idlota hojl Ine zna š|a je to pravi # politicki motlv.l Carls Menson je mogao satima I satima pričati o svojim političkim uverenjima, idealima i teorijama, ali on je, ipak, bio samo ludak. Mislim da će se na kraju isto utvrditi i u vezi sa ovim nemilim dogadajem u Oklahoma Sitiju"

REŽISER I GLAVNI NEGATLVAC: Džon sa Džeremi Ajronsom koji je za potrebe svoje uloge obojio kosu u plavo

45

21. 07.1995. Svet