Свет
PJER BRIS, FILMSKI VINETU: МOJА BOSANSKA AVANTURA
AVANTURE VINETUA SU UEČUAIGRA SPRAM UNUG ŠTU SAM PREDVUDEĆIHDMANITARNI KONVOIDOŽIVUAVAO U ROSNI: NA KRAIU SU ME MUSLIMANIČAKIDHAPSIU!!!
pjer bms, francuski glumac koll se proslavio ulopm Vjnolua u seriji žilmova o tem legendarnom junaku Karla Mafa od kojih su naki šezdßsolih codina snlmani I na teranima blvše lugoslavije. nedavno |e gredvodio humanitami konvoi za Bosnu ade ie doživeo —— —— ■ J— ——- ■ ■ brojne neprijalnosli I to baš od strane muslimanskih vlasti ćijim je stanovnicima nosio pomoć;
lumac Pjer Bris, koji se proslavio ulogom Viuetua a seriji filmova o tom pozuatom junaku Karla Maja, nedavuo, je predvodio humanitami konvoj u Bosnu i Hercegovinu, gde je doživeo brojne neprijatnosti, i to najviše od vlasti čijim je građauima hteo pomoći. Sezdesetosmogodišnji glumac svoju je humanitarnu akciju prvi pul najavio u vrlo popularnoj tv-emisiji ''Wetlen dass" (Kladimo se da), nemačke televizije ZDF, u kojoj se gosti klade s voditeljem da će učiniti neko dobro delo. U organizaciji su učestvovale humanitame organizacije "ARGE Degendorf", "Bosnien-Hilfe Wiesbaden" i Brisov menadžer Toui Bunte u ime organizacije "United help". Umoraog od puta po BiH, Рјега Brisa pronašli smo u Majncu, gde je sedište ZDF i SAT 5. O brojnim neprijatnim doživljajima na humanitamom poslu u BiH pričao je bez posebnog uzbuđenja, ali su se njegove vellke plave oči besno zažarile svald put kad bi spomenuo birokratske teškoće. Za još dobrodržećeg Viuetua njegovi saputnici kažu da je bio odličan vođa konvoja, jer su obavili svoju misiju i sretno se vratili kući. Kažu da je bio hrabar te da se dobro snalazio na teškom bosanskom terenu. Spavao je, kažu, u vreći za spavanje, pod vedrim nebom, samo na šatorskom krilu, baš kao pravi Vinetu. ® Kako ste uopšte odlučili огganizovati i voditi hurnanitarra konvoj u Bosuu i Hercegovinu? Već dva meseca pre učestvovanja u emisiji "Wetten dass" odlučio sain se da orgauizujem humanitami
konvoj za Bosnu i Hercegovinu. Tu sam emisiju, zapravd, samo iskoristio za javnu promociju svoje akcije. Ona ima mnogo gledalaca, a za organizovanje konvoja trebala mi je podrška što većeg broja Ijudi јег smo nastojali privući što više dobrovoljnih priloga za pomoć BiH. Vrlo sam osetljiv na Ijudske sudbine. Naprosto više nisam mogao samo sediti i pasivno posmatrati patnje Ijudi u Bosni, morao sam nešto učiniti kako bih im pomogao. Nisam se više mogao zadovoljiti, kao mnoge druge javne osobe, šamo verbalnom solidarnošću. Odlučio sam učiniti nešto konkretno. Iskoristio sam svoju pppularnost da bih pomogao tim nesretnim Ijudima. • Kakve su bile pripreme za organi/.aijju konvoja? Ja nisam vičan organizacijskom poslu, pa je sve pripreme obavio moj menadžer Toni Bunte. Ja sam za to vreme snimao film na Fihpinima. Kad sam se vratio, sve je već bilo spremno za polazak. Ja sam, zapravo, samo iskoristio svoju popularnost kako bismo lakše organizovali konvoj. Moram naglasiti da su nam u tome mnogo pomagali Ijudi iz ZDF-a, brojne donacije auonimnih Ijudi, nekili preduzeća... Kad se skupilo dovoljno novca, ncšto više od dva miliona maraka.
počeli suio razrađivati plan. određivati rute. Unapred smo pribavili podatke o mestima koje treba obići. Prikupljenim novcem kupljeni su lekovi i porodični paketi. Gde god smo došli, znali smo za svako izbegličko naselje, koliko Ijudi u njemo živi, i kolike su potrebe. Pomoć smo Ijudima davali direktno u ruke, a nismo je odlagali u skladišta. * Kojim ste putem krenuli i kakve su bile prve pofeškoće na koje sfe naišli? U konvoju je bilo osam kamiona s više od dve stotine tona robe, nekoliko pratećili vozila, tri džipa i jedan BMW. Međusobno smo bili povezani radio-stanicom. Upoznali smo se tek u Degendorfu. U konvoju je bilo i nekoliko Hrvata. Bila je odlična atmosfera, svi smo želeli pomoći Ijudima. O naglašenom humanitarnom osećaju svih članova konvoja možda najbolje govore dva primera: jedan vozač Hrvat, koji je imao ožiljak na nozi iz sukoba Muslimana i Hrvata, vozio je pomoć vlastitim kamionom, a drugi, takođe Hrvat, danas je izbeglica, kao i čitava njegova porodica, u Splitu. Ne trepnuvši, prošao je кгај svoje kuće u bliziui Bugojna, u kojoj danas živi nekoliko muslimanskih porodica, Njih dvojica jednako sy jdelifi 3 porpoć ; j Hrvatima i Muslimamma.
Krenuli smo iz Degendorfa, preko Zagreba, Senj>, Splita i Posušja do Capljine. U Čapljini smo počeli debti pomoć u izbegličkom vagon-naselju u Tasovčičima. Zatim smo bili u zapadnom i istočnom Mostaru, .Jablanici, Konjicu, Zenici, Zepču, Vitezu, Kiseljaku, Tuzli, Cmici, Doborovci, Sionici... U svim tim mestima delili smo pomod lično, Ijudima na ruke, a lekove smo davali medicinskom osobIju. Na ulazu u Herceg-Bosnu niko nam nije pravio probleme. Prve nevolje počele su kad smo napuštaii hrvatsku teritoriju. Več na samom izlazu policajac je гекао da nam mora oduzeti radio-stanice jer nemamo dozvolu ureda za komunikacije u Mostaru. To smo nekako uspeli srediti. Kad smo ušli ( na područje pod nadzorom Muslimana, tog tfehuika j>aledv&-'
tri srpske granate nedaleko od kontrolne tačke. Pomislio sam: Baš lepa dobrodošlica! Sledećih desetak dana sretali smo se sa svim ргоblemima koji su mogući na takvom putovanju. Moraili smo se stalno sukobljavati s nekakvim predsednicima ovoga ili onoga, a nekoliko smo puta bili izloženi pogibeljnim situacijama. • Kako su vas đočekivali obitni Ijudi, jesu li u vama prepoznali glumca koji je рге tridesefak godina na području bivše Jugoslavije snimao popularnog "Vinetua"? Ponegde, pogotovo u Hrvatskoj, Ijudi su me prepoznavali, i to je dosta pomoglo u realizaciji naše misije. Imali smo, međutim, mnogo problema sTiosanskim vlastim pri prelasku mnogobrojnih koutrolhlh 'punktova. iCatkiui snto salima
čekali dozvolu za prelaz iz sela u selo. To nas je stajalo puno živaca, osim toga hrana i neld lekovi ne smeju stajati u kamionima na vrelom suncu. Imali smo toliko problema s bosanskim vlastima, toliko nepotrebnih otezanja. Bosanske vlasti trebale su znati da nisam tamo došao špijunirati, nego da pomognem iznemoglim Ijudima. Iz najboljih pobuda pribavdi smo novac za tu puomoć, uložili puno truda, uostalom, riskirali smo i vlastiti život, kako bismo omogućili da ta pomoć stigne na ođredište. Rekli su nam da je rat razlog što se sve rešava sporo, ali i za mene je bio rat јег sam dve nedelje bio tamo i izlagao se opasnostima kao i oni koji tamo žive. Od bosanskih vlasti čak nismo tražili pomoć nego samo malo više razumevanja, barem da nam ne stvaraju poteškoće. Toliko smo, valjda, zaslužili. Poznati su mi problemi suživota Bošnjaka i Hrva,ta u federaciji, ali, kao što je гекао gradonačelmk Zenice, već je vreme da ta fedetacija zaživi, da se uspostavi granica, јег se sada svakih nekoliko idlometara nalaze kontrolni punktovi na prelazima s hrvatske na muslimansku stranu. Mislim da bi na obe
"U stanlci su mepočeli ispitivatl, tretirajući me kao špijuna. Rekao sam im da nisam srpski spijun, nego da sam, jednostavno, dosao pomoci, i da me ne zanimaju njihove rakete. Ispitivali su me nripadnici neke njihove službe koju nazivaju 'službom bezbednosti".
Svet 4.08.1995.
41