Свет

strane irebalo malo više inicijative da se prebrođe problenii. Na priiner. mi smo u Kiseljaku dove.li za isii sto predsednike Crvenog krsta lirvatske i muslimanske strane i dogovorili se da se roba koju smo dovezli podjednako podeli sviraa kojima je potrebna. U rasovčićima smo razgovarali s izbeglim Hrvatima iz Konjica, a kasnije smo u Konjicu razgovarali s izbeglim Muslimanima iz Tasovčića. i jedni i drugi rekli su nam da jedva čekaju da se vrate svojim kućama.'da bi ih, jednostavno. trebalo zameniti. Rekli su da su spremni odmah ići, ali da čekaju da se vlasti dogovore, da federau. a napokon zaživi, i da пеко jedntstavno kaže: vratite se svojim ku.i, ma. ® Jeste li konvoj najavili i nadležnim institucijama vlasti? Na područjima koja nadziru Muslimani, kontaktirali smo preko Crvenog krsta, a u hn'atskom delu Bosne najavljeni smo preko ministra Raguža i njegovog ministarstva za izbeglice. Moram istaći da nam je puno pomogao gradonačekiik Zenice. Pomalo se divnn tom čoveku. u čijem gradu složno rade Muslimani i Hrvati, pa čak i Srbi, na dobrobit grada Zenice. • Je ll tačno da je upravo to Sto ste pomoć delili lično, a ne preko institucija lokahiih vlasti, prouzrokovalo probleme? Ođlučili smo pomoć podeliti na takav način jer nismo imali poverenja u državne vlasti. Naprimer, videli smo u Bosni neka skladišta puna humanitame pomoći, a kad sam n izbegličkom kampu koji je udaljen samo nekoliko stotina metara pitao izglednele Ijude znaju li da je skladište krcato liranom, oni su rekli da o tome neinaju pojma, Nismo imali ppvereuja ni u koga ko je robu spreinao u skladište. • Za.što niste hnali poverenja? Mislim da je za naše humanitarne organizacije bilo puno razloga uepoverenja. jer nismo sarno jednom videli skladišta puua hrane i lekova. Sećam se stravičnog prizoга u skladištu hrane jedne humanitarne organizacije: maslać, koji se zbog vrućine sasvim otopio, cedio se po podu, a samo pola kilometra dalje Ijudi su gladovali. Baš na tom mestu Ijudi su nam rekli da nisu dobili nikakvTi pomoć u hrani od te organizacije, koje je od apriia meseca držala maslac u skladištu i puštala da se otopi. Uostalom. Ijudi kojima smo uručivali pomoč govorili su nam: "Ne dajte hranu ii skladištejer je nečemo dobiti". • U kojhn ste mestima naišli na fakve slučajeve? Ne bih o tome, nije važno. • Zbog čega? Mislim da bi bilo vrlo zanimljivo znati gde se to dogodilo i ako želite da pomognete ijudima u BiH, trebali biste prozvati krivce za takav nemar prema humanitarnoj pomoći. Dobro, slučaj koji sam spomenuo dogodio se u Kiseljaku, u skladištu Caritasa. Bila je opšta uzbuna kad smo stigli tamo. U kancelariji Crvenog krsta nije bilo nikoga, pa su nas odveli u skladište Karitasa da tamo istovarimo robu. Ostao sam zapanjen kad sam u skladištu video maslac koji se zbog velike vrućine otopio i cedio po podu. Odbio sam da uskladištim našu pomoć, koju smo s toliko muke i truda skupili i dovezli. Zar da i ona za koji dan propadne tako u skladišш?! Odlučfli smo potražiti izbeglice, i našli smo ih pola kilometra dalje. Oni str nam pokazali svoje izbegličke kartone na kojima se lepo videlo da od aprila nisu prinuli nikakvu pomoć. Ne želim reći da smo na takvo skladište hrane naišli samo u KiseIjaku. Sličnih je primera bilo i u mnogim drugim rnestima. Jasno mi je da pomoć retko dolazi i da зе hraria uskladištava kako bi se mogla racionaluo raspodelili, razumem.

dakle, da su skladišla polrebnu, ali ue mogu razumeti zbog' čega ih i dalje pune umesto da hranu daju gladnira Ijudima u uaseljima u blizini. • Kod Zenice ste doživcli neprijatnosti od tamošnje vlasti, koja vas je optužila da ste špijun zato što ste hteli nešto fotografisati. Da, kad sam hteo fotografisati Tonija (meiiadžera), došli su policajci i priveli me u stanicu. ВДо je to рге Zepča, na muslimanskoj strani. U stanici su me ptočeli ispitivati, tretirajući me kao špijuna. Rekao sam im da nisam srpski špijun, nego da sam, jednostavno, dpšao pomoći, i da me ne zanimaju njihove rakete. Ispitivah su me pripadnici neke njihove službe koju nazivaju '’službom bezbednosti". • Znači li to da ste bili uliapšeni? Nisu me uhapsdi, nego su rekli da дае ne mogu pustiti dok podatke o meni ne provere u Zenici. Nakon tri sata provedena u njihovoj policijskoj stanici dozlogrdilo mi je i jednostavno sam ustao i rekao da odlazim. Okrenuo sam se i Tzašao iz stanice, ali me niko nije pokušao zadržati. • Jesu li oni znali da razgovaraju sa glumcem koji je рге trideset godina giumio popularnog Vinetua? Oni su nakon toga zvali Zenicu, gde su im reldi tko sam, pa su se kasnije došli izviniti. Ipak, smatram da su trebali znati ko sam i zašto dolazim, jer je preko radija, pa i zeničke televizije, bdo javljeno kakav dolazi konvoj. • Novinske agencije javiie su i da sfe imali problcma s "bošnjačкош mafijom".Bilo je to u Jablanici. S nama je sve vreme bio jedan dečak kojem smo davaii čokoladu i nešto sitnog novca. Taj je dcčak došao iedne večeri dok smo bili u Jablanici t rekao kako mafija traži da tm damo džipove. • Mafija vam je slala poruke ргеко dečaka? * • Tefaka. I pre smo dobjjaii; Sličpe poruke preko

naših vozača, đa mafija daje hfljadu maraka za svaki od naših džipova. Cim smo stigli u Jahlanicu. nestao je merač ulja s jeduog džipa. 110 kasnije su nam ga vratili. Zeleli su nas zadržati do večeri kako bi nam po uoći mogli oduzeti \ozila. U blizini su se počeli okupljati naoružani Ijudi. Oni su, valjda, čekali da se smrači, ne bi li zaradili hiljadu maraka za svaki džip. Kiša i grozno nevreme činfli su situaciju još jezivijom. U jednom trenutku. dok su se ti naoružani Ijudi motali oko džipova, bio je s njima i jedan dečak od dvanaest-trinaest godina, takođe naoružan, i to je "dete" rekio jednom od tih Ijudi koji su se naoružani skupljali oko džipova neka mu da sto maraka, a da će on übiti ko-

jeg mu god taj pokaže. Zabezeknuto smo gledali naše vozače, koji su stajali uokolo. Nešto je trebalo učiuiti, noč se približavala. a znali smo da se, ako krenu, neče zaustaviti ua džipovima. Oko nas bilo je sve manje Ijudi. Ostali su samo ti naoružani Ijudi i mi iz konvoja, jer se blizio policijski čas. • Ko su bili ti naoružani IjiuJi? Bilo je lo na teritoriji poci musliiunuskom kontrolom Ti rfaofužani Ijudi biii su uglavaom civi-

li, iiiko je medu ujima bilo i nekih u unifomiama. Posle su nam rekli da sujo mafijaši. • Sta stc tada učinili? Otišao sain do JiNPROFORove kontrolne tačke, gde su bili Tajlanđani. i zamolio koraandanta da vozila parkiramo u njihovoj bazi. On je to dopustio pa smo tako uspeli sačuvati džipove. Medutim, ni službenici LJN-a nisu bili posebno osigurauje. Njihovim smo vtojnicima dali cigarete da bi nam pružfli kakvo-takvo utočište. » Je li vas iko prepoznao kao Vinetua i zatražio autogram? Dogodilo se to više puta. Ljudi su zbog toga bili uzbuđeni. U Zenici, u Crvenom krstu, zalepili su plakate iz filma "Vinetu", pa su Ijudi znali ko sam. U Tuzli, u hotelu.

slučajno sam sreo čoveka koji je stalirao u jednom od tih fiimova. • Ргс četrdeset godina kao francuski vojnik učestvovali ste u ratu u Vijetnamn. Možete li taj rat uporediti s ratom u BiH? Teško mi je to upoređivati, jer u Vijetnamu sam bio vojuik i doživeo muoge strašne stvari. Siično je, možda, to što su tamo na jednoj strani bi!i komunisti, a na drugoj katolici, pa po toiue i to hi hio, ua ueki način, ideološko-vcrski rat.

Smatram, medutim, da bi se rat u Bosni, ako se uskoro пе zaustavi. raogao proširiti па celu F.vropu. • Otkako ste šezdesetih godina snimali filmove u tadašnjoj Jugoslaviji, jeste li posle ponovo bili na tim prostorima? Ne, ovo je prvi put. Bio sam pre u mnogim delovima Hn atske, Bosue i Hercegovine i Сше Gore, Sećam se Plitvičkfli jezera, Dubrovnika, Banje Luke, Sibenika, Mostara; pamtio sam ga kao prekrasan gradić, a sada je, nažalost, strašno porušen. • Je li na putu kroz Bosnu i Hercegovinu biio trenutaka kada ste mislili da ćete zaglaviti? Od samog početka bilo nam je jasno u šta se upuštamo. Nisam osećao strah, ali sam znao da idem u nepoznato i bio sam pripremljen na sve. Najgore je bflo između, čini mi se, Breze i Vareša; Ш se deo puta može proči samo noću sa ugaše.nim svetlima. Ne sme se ni kočiti jer bi svetla koja se upale kod kočenja Srbtma, koji su na obližnjem brdu, otkrila položaj. Tim putem trebalo je projuriti u kratkim pauzama kad nije pod vatrom. Osirn toga, na putu ima dosta napuštenih kamiona koji su bili pogođeni. Baš neposredno pre nego što je došao red na nas da krenemo, prevmula se cistema s benzinom, koja je dolazfla iz suprotnog smera. Malo su je gumuh u stranu da možemo proči, ali teško je opisati kako izgleda takva vožnja u mraku bez kočenja. Na tom delu puta, da je samo jedna iskra frcnula iz nekog od vozila ili da su Srbi ispalili metak, svi bismo odleteli u vazduh. • S obzironi na brojne neprijatnosti i probleme koje ste iraali na tom pulu, namcravale li ponovoti svoju hmnanitarnu akciju? Naravno! Uostalom, već sam izjavio da želim nastaviti tu pomoć. Otvorili smo posebau raćun na koji Ijudi mogu uplaćivati prilo-' ge. Kad se prikupi dovoljuo novca, što ćc, nadam se, biti brzo, popovo ćemo kreiiiuti u Bosnu.

"Sećam se stravičnoa prizora u skladištu hrane jedne numanitarne organizacije: maslac, koji se zbog vrućine sasvim otoplo, cedio se po podu, a samo pola kilometra dalje Ijudi su gladovali. Baš na tom mestu Ijudi su nam rekll da nisu dobill nikakvu pomoć u hrani od te organizacije, koje je od aprila meseca drzala maslac u skladištu i puštala da se otopi. Uostalom, Ijudi kojima smo uručivali pomoć govorili su nam: "Me dajte hranu u skladlšte jer je nećemo dobiti".

42

PJER BRIS, FILMSKI VINETU: МOJА BOSANSKA AVANTURA

4.08.1995. Svet