Свет

staau pronašli malog Atilu i njegove mrtve roditelje. Otac Antal, zvani "Lisica", bio je übijen hicem u potiljak. Majka je ležala na stomaku i bila pokrivena ćebetom, dok je bodygard ležao mrtav na sofi kao da spava. Svi su bili übijeni iz neposredne blizine. Antal Horvat je bio moler, ali je važio za "poslovnog čoveka" i kao i svi koji u senci prljavih radnji posluju, zaradio je Svercom nafte i oružja toliko mnogo da je mogao sebi da priušti telohranitelja, skup auto i lagodan život. Poslednja cena koju je platio,' bila je previsoka. Mercedes koji je vozio predstavljao je njegov uspon u više krugove. Da je istina bila drugačija, nije niko znao sve do kobne večeri. Horvat je bio član mađarske mafije, jedan od podređenih Jožefu Muranjiju. Muranji je bio Kum koji se sve do hapšenja bavio doturanjem robe između Urala i Jadrana. Kečkemet je postao glavno mesto trgovine za ratne profitere. Verovatno nešto nije valjalo u celom poslu, dok su se Magda i još trojica uputili iz Beograda u Kečkemet. Horvata su prvo potražili kod Ijubavnice, a zatim u stanu. Prvo su übili telohranitelja. zatim Horvata i naposletku njegovu ženu. Pokupili su svu gotovinu i zlato koje su našli u stanu i kroz noć krenuli prema Segedinu. Tu su podelili plen. Übistvo u kući Horvatovih je bilo prvo u nizu neverovatnih zloćina. Poslastičarnica poznatog segedinskog poslastičara Balinta Nađa se nalazila na samom uglu pešačke zone. Bilo je otmeno i skupo sedeti u bašti poslastičamice i ko je držao do sebe, bio je redovan gost. Bila je to jedna od najstarijih poslastičarnica u Segedinu i pripadala je porodici Nađ od početka ovog veka. Poslastičar Balint Nađ je bio jedan od viđenijih Ijudi u gradu. Suškalo se da su mu "oldtajmeri" slaba tačka, a svoju luksuznu vilu je obezbedio kamerama i psima čuvarima. Početkom januara 1994. je sa ženom Gizelom i obojicom sinova Ctišao na zimovanje u Alpe. Poslovi su mu išli više nego dobro. Hteo je da ih proširi. Posle povratka sa skijanja, bacio se na posao. Lepog, sunčanog jutra, 24. januara, ispred poslastičamice u centm, Ijudi su spuštali bukete cveća. Vest o brutalnom übistvu u kući Nađevih se pronosila gradom. U spavaćoj sobi Nađeve vile pronađeni su otac, majka i oba sina mrtvi na krevetu. Svi su übijeni pogotkom u očnu dupIju. "Profesionalno obavljen posao" bio je komentar mađarske policije. Hiljade Ijudi je odalo poslednju poštu porodici Nađ. Ipak, Marinko Magda, koga mađarska pohcija optužuje i za übistvo porodice Nađ, tvrdi da

on ima svoje principe; "Gde god sam ja bio, deca su bila pošteđena". Po tome što sam Magda tvrdi, on u ovom slučaju ne dolazi u obzir kao krivac. I svako ko je bio u Legiji stranaca je učio i naučio da übija i žmureći i golim rukama: "ja nisam mesar, ja sam übica." Mađarska policija tvrdi da je Magda poznavao porodicu Nađ. Takođe je übistvo izvršeno istim oružjem kao i ono pet nedeIja pre toga u porodici Horvat u Kečkemetu. I da U je bio prisutan kada je udavljena Edit Nemet? Sve ovo još mora da se dokaže.

Marinko Magda ne želi da ima bilo kakve veze sa übistvom u Segedinu. On tamo ima prijatelje i "ne želi da izgubi dobar glas". Triđesetak kilometara od Segedina počinje Jugoslavija. Horgoska čarda, nedaleko od graničnog prelaza, sastajalište je sitnih švercera naftom, benzinom i devizama. Oni koji su ranije počeli dogurali su do novopečenih bogataša. .Tedan od njih je bio Josip Agatić. Prvo je bio kočijaš u nekom vinskom podrumu, dok nije bio otpušten. Od sitnog švercera postao je milioner. Pojavom ratnog profi-

terstva njegov talenat je procvetao. Josip Agatić je znao da je u opasnosti. Cetiri meseca pre nego što je übijen, prijavio je subotičkoj policiji da mu neko preti. Kada se Agatić te zime vratio sa zimovanja, njegov pas čuvar je bio otrovan. U ranim jutamjim časovima 26. januara 1994. godine pred Agatićevom kućom se zaustavio automobil u kome je bio Magda i još trojica sa beogradskog asfalta. Nekoliko časova pre toga isti ovaj kvartet je übio celu porodicu "kralja cigareta" Milana Petrića.

I dok su Petrići ležali mrtvi u svom stanu, četvorka se uputila kod milionera Agatića. U spavaćoj sobi Agatićeve vile na prvom spratu sa nekoliko hitaca übijeni su Agatić i njegova žena. Deca koja su spavala u prizemlju pošteđena su. Marinko Magda odgovoran za 14 übistava sada sedi u zatvoru i crta. Crta Ijude sa bradom kao pale anđele i Ijude čiji je mozak u rešetkama. Magda je uhapšen dva dana nakom übistva u kući Agatićevih. Priznao je četiri od 14 übistava. Po mađarskom pravosuđu, sledi mu maksimalna kazna od 25 godina zatvora. U Jugoslaviji, gde se odvija paralelno suđenje, sve su šanse da bude osuđen na smrt. Sudskd organi obe strane ceo slučaj posmatraju kao krvavi obračun među kriminalcima, i po završetku suđenja, ceo slučaj će kao takav da ide ad acta. Takođe, carinici, policajci i ostali koji su u celom tom poslu sa mađarske strane dobro zaradili, dolaze u obzir kao svedoci. Ovo će, bez svake sutnnje, biti maratonski proces. Inače, svi übijeni su bili ukIjučeni u nezakonite poslove cmog tržišta, točkići velike mašinerije ratnih profitera i svoje su učešće platili po vrlo visokoj ceni. Jer, kako Magda kaže: Jedni su umrli, jer su jeli otrovne gljive. A oni drugi, zato što nisu hteli da ih jedu!"

Ш DECU JE POŠTEDEO: Leš Josipa Agatića Ш

ŠVERCERSKI ELDORADO: Jugoslovensko-mađarska granica I

"NISAM KASAPIN, JA SAM SAMO UBICA": Magda snimljen u budimskom zatvoru

44

ZATVORSKO SLIKARSTVO MARINKA MAGDE: POZNI RADOVi JEDNOG ÜBICE

18. 08.1995. Svet