Свет

SAP: ZAŠTO JE SUZEN SMIT UBILA SVOJE SINOVE

DOZIVOTNA ROBIJA ZA MAJKU koja je zboo svoe Novoe UUBAVNIKA ÜBILA ROĐENU DECU

lučaj 23-godišuje Amerikanke Suzen Sniit. osuđeue ovih dana na doživolnu robiju zbog übistva svojih dvojice maloletnih sinova Michaela (3) i Alexa (14 mes.), pobuđuje u tamošnjoj javnosti mnoge psihološke i sociološke nedoumice i pitanja. Prvo, univerzalno pitanje koje se nameće jeste; kako i šta nagoni majku da oduzme živote sopstvenoj deci? Koliko na takav, bez sumnje, abnormalan akt (barem za Ijudsku vrsm), utiče psihološki sklop ličnosti, a koliko konkretna socijalna sredina? Koliko je to produkt individualnog emocionalnog života, a koliko uticaji kulture koje je osoba deo? Svakako, analizom svih faktora dolazi se do potpunijeg objašnjenja samog čina übistva, ali, sasvim sigumo, ne i do njegovog opravdanja, Kazna kao krajnji rezultat zadovoljava samo socijalnopravni domen, eliminše simptome bolesti, dok uzrok i dalje ostaje. U atmosferi opšte podeljenosti američkog javnog mnjenja, porote, prijatelja i poznanika, i bivšeg supruga i Ijubavnika, porodice, psiltijatra i novinara - Suzen Smit (Junion, Južna Karolina) proglašena je 'krivom za übistvo prvog stepena i osuđena na doživotnu robiju. Ргеsuda je vagana između zahteva tu-žioca za smrtnom kaznom, obrazloženom motivom übistva, (po kome je Suzen übila jednostavno zbog Ijubavi prema čoveku koji nije želeo njenu decu), i odbrane koja je obrazlagala übistvo kao posledicu neuspelog pokušaja samoubistva. Ali, nijedno obrazloženje ne da |,- /adovoljavajući efekat niti deluje ikn'oljno übedljivo. Među američkini građanima ponovo je is-

provocirana debata o ispravnosti i opravdanosti smrtne kazne. Reakcija javnog mnjenja bila je još komplikovanija od toga. Nekolicina übeđenih pristaša sinrtne kazne smatrala je da pravda, zapravo, ne bi bila zadovoljena izricanjem ove vrste kazne. U isto vreme, protivnici smrtne kazne izjavljuju da bi bili više nego zadovoljni da vide Suzen na električnoj stolici. Ambivalentnost stavova i emocija oko celog slučaja pratiće ceo tok suđenja onemogućavajući bUo kakvu prognozu ishoda. Samo übistvo odigralo se u поći 25. oktobra 1994. g. kada je Suzen Smit dopustila kolima u kojima su se nalazila njena deca Mihael i Aleks da lagano skliznu u vode John D, Long jezera nameravajući prvobitno da oduzme i sopstveni život. Promena te odluke nastupila je u trenu okarakterisanom prevladavanjem instinkta opstanka nad materinskim. Ona potom iskače iz kola prepuštajući sinove sigumoj smrti. Usledili su, zatim, Suzenin lažan iskaz policiji o tobožnjoj otmici sinova od strane pripadnika cme rase, sveopšta policijska hajka za izmišljenim otimačem praćena njeuim učestalim TV apelima kidпареш. Imidž koji je u tom periodu kreiran predstavlja Suzen kao osobu istinito slomljenu tragedijom, dobru majku, a Ijudi koji je znaju tvrde da je Suzen uvek stavljala decu na prvo mesto, nikad gubila strpljenje s njima niti ih kažnjavala. No, već 3. oktobra (9 dana na-

kon übistva) Suzen otkriva policiji istinu i sve detalje übistva. Kreiran je novi portret Suzen Smit. Po rečima glavnog tužioca Tomasa Poupa, Suzen predstavlja hladnokrvnu, manipulativnu, proračunatu osobu, spremnu da žrtvuje živote sopstvene dece zarad naklonosti tađašnjeg Ijubavnika. Odbrana priznaje da žrtve ovog slučaja jesu deca, Mihael i Aleks, ali da on doseže daleko, mnogo dalje od 25. oktobra 1994. g. Citav niz detalja iz života okrivljene sada već i osuđene Suzen Smit izbijaju na površinu. Detalji takve tragičnosti koji će staviti čitavo javno mnjenje pred dilemu: da li je Suzen Smit bila hladnokrvni, promišljeni übica, ili tragično izgubljena duša koja übija iz krajnjeg očaja? Rani gubitak oca (samoubistvo) kada je Suzen imala 6 godina nikada ne saznavši pravi razlog, osećaj krivice, napuštenosti, prvi pokušaj samoubistva u dobi od 13 godina, (prevelikom dozom aspirina), majčina ponovna uđaja, seksualno zlostavljanje od strane očuha koje će se produžiti čak i nakon ulaska Smitove u brak sa ocem dvojice übijenih dečaka, đrugi pokušaj samoubistva (18) u vreme dok je paralelno održavala emotivnu vezu sa dvojicom znatno starijih kolega sa posla. Traumatska iskustva su se ređala jedno za drugim. Вгак sa Dejvidom Smitom doneće samo još više problema, čestih razdvajanja, obostranih optužbi za neverstvo. Razvode se mesec dana pre

übistva kada je Suzen več bilu u novoj vezi. Po logici stvari, i ova veza je kratkog daha, a njen tadašnji partner Tom Findlej (28), grafički dizajner jedne lokalne firme, navešće kao razlog za prekid veze Suzeninu preteranu emocionalnu zavisnost i zahtevnost. Ipak, najdramaitčniji iskaz daje svedok odbrane dr Sejmur Halek.

Psihijatar koji karakteriše Suzen kao ženu traumatiziranu iskustvima ranog detinjstva i puberteta, sa dugoprisutnom idejom o samoubistvu, patolosklom željom da bude voljena i nikad sama. Događaji u nedeljama koje su prethodile übistvu, seksualni odnosi sa očuhom, bivšim mužem, poslednjim partnerom i njegovim ocem, terapija

"prozacom" koja je samo trenutno üblažila depresiju a isto\Temeno alkoholizam koji je uveliko produbljuje, ukazuju na očajnićke poteze istinskog davljenika. U toku suđenja sve se više nametao utisak da se, zapravo, sudi samom delu dok je počimlac sve više ličio na žrtvu. U največoj meri niza nesrečnih događaja, potpune neprilagođenosti i nesposobnosti da se adekvatno odgovori na životne probleme. Pristanište čamaca na John D. Long jezeru (mesto übistva) pretvoreno je u memorijalni spomenik dvojici mališana. čomile buketa. plišanih meda i igračaka, značaka, bedževa, lopti. minijatumih božičnih stabala, čokoladnih uskršnjih zečića, odavno otopljenih od sunca, rastu iz dana u dan neospomo pokazujuči saosečanje. veliku simpatiju i žalost za mališanima. Dan рге proglašavanja Suzen Smit krivom, na mestu übistva osvanula je metalna kutija ispunjena kamenčićima sa rakom ispisanom porukom; "Besplatni kamenčiči. Onaj koji se oseča bezgrešnim. neka чттпе prvi od njih". Do sada svi su kamenčiči ostah na broju. Čini se da se istorija Ijudske grešnosti, oglušivanja i zatvaranje očiju pred patnjama bhžnjih ponavlja. Izgleda da je uvek potreban jedan ovakav tragičan događaj kao popravni ispit, lekcija koja iznova podseča Ijude na odgovomost koju svi imamo jedni za dmge.

■ OD LJUBAVNIKA DO LJUBAVNIKA: Suzen Smit snimljena prošle nedelje ispred suda B

18.08.1995. Svet