Свет

AFERE: ŠĆEPANČEVIĆ IZ STANA IZBACIO SNAJU-INVALIDA A U NJEGA USELIO BIVŠEG MINISTRA-FALSIFIKATORA!

Pise: Verica ftntanasijević

ledaa slambeno-poliSžeka afera sftara već yiše od due godiße do danas nlje iigledaža svello dana jer je folirsi potpredsednlk Skugštine Srbije i aiitlbžgokgatsld ршођогао Oorđe Šćepaneević želeo da prlkrlje srainolgiii Istimi da ge iz slaaa svog sina koji je pogšnHO м saobraćainoj nesreći Szbaclo rodenai snajii - dosavotnof I u njega isselio Savo Oeldlća. nekadašnjeg fadlkalskog gradsMog minlsSra kullure kojl je smeujea zbog faSsifikovanja dokumeaala I dlisloma

DORDE ŠGEPANČEVICIZBAGIOIZ NJENOG STANA SOPSTVENU SNAJU UUDICU ŠĆEPANČEVIĆ KOJA JE NAKON SAOBRAĆAJKE D KOJOJ JOJ JE POGINUO SDPRUG OSTALA DOŽIVOTNI INVALID, ID NJEGA DSELIO BIVŠEG GRADSKOG RAOIKALSKOG MINISTRA KDLTDRE - SAVU ĆEKUĆA!

eč dve godine u Novom Sadu se odvija jedna priča čiji su akteri neki bivši i zaboravljeni politički aktivni Ijudi. Nije se o njoj mnogo čulo do sada jer se valjda svi boje

da sc ti politički duhovi ne povampirc. Priča počiuje davne '9l. godine. Negde u decembru sklopljen je brak između Sćepančevič Dušana i Božin Ljubice. Njegov otac, Sćepančević Đorđe nekadašnji je direktor "JugoaJata", u to vreme aktivni političar. Zuan je svima i po zdušnim hajkama na autonomaše, jedan od prvoboraca "jogurt revolucije". Vrlo brzo napreduje i "uvlači" se u skupštinske klupe. Postaje čak i potpredsednik Skupštine Srbije. Dok je boravio u Novom Sadu, dok je rešavao vruća novosadska pitanja, živeo je u stanu koji je dobio od "Jugoalata", u Puškinovoj ulici. Međutim, kako događaji teku on biva potrebuiji Beogradu i Srbiji nego Novom Sadu, Izvršuo veće Skupštine Srbije mu dođeljuje stan u Beogradu, u ulici Kraljice Katarine. Taj stan će koristiti on. supruga i mlađi sin, a stariji sin Dušan, pošto nije uveden kao korisnik tog stana, ostaje kao član porodičnog domaćinstva da i dalje koristi stan u Puškinovoj ulici. Gođine '92. taj stan otkupljuje od "Jugoalata", a u maju iste godine Okružni sud u Novom Sadu donosi rešenje po kome je zakonski nosilac stanarskog prava ua stan u Puškinovoj ulici u Novom Sađu Dušan Sćepančević, sin Đorđa Šćepančeviđa, zajedno sa suprugom Sćepančević Ljubicom, a đa se Šćepančević Đorde -a suprugom i nilađim sinorn seli и tog stana da bi mogao dobiti stan u Beogradu, U tom rešenju piše još i da po či. 15 st. 2, Zakona o stambenim odnosnna Republike Srbijc ukoliko nosilac stanarskog prava prestane da koristi stan (smrt, napuštanje stana i dr.), nosilac stanarskog prava na tom stanu poslaje član njegovog porodičuog domaćinstva, znači bračni drug. deca... Osnn toga, Ok-

ružni sud u Novom Sadu donosi odluku da se ovo rešenje smatra i ugovorom o korišćenju stana. Time su svi odnosi sa "Jugoalatom" prekinuti, kao i за prethodnim nosiocem stanarskog prava Đorđem Šćepančevićem koji je tada, po njegovoj izjavi, prestao da koristi stan u Puškinovoj ulici u Novom Sadu da bi se uselio u Beogradu. Nekako iste godine u decembru desila se strašna saobraćajna nesreća. U kolima su bili Dnšan i Ljubica Šćepančević. Četmaest dana nakon nesreće, 4. januara '93. preminuo je Dušau, a Ljubica je nakou tri meseca provedenih u komi došla svesti. ali je od onda. ostala invalid. Početkom marta je izašla iz boInice. Medutim, nisu to bile jedme njene nevolje, najteže možda, tek, dolazi. Iz bolnice je izvodi otac i vodi u njen i Dušanov stan - ali tamo uije dobrocfošla. Sveknr Dorde joj пе dozvoljava dn ostane u stanu, mada nakon smrti supruga, ona

ima stanarsko pravo, Razloge za nemogućnost da ostane u svbm stanu Ljubica još uvek nije znala. Naravno otac kao i svaki drugi, vodi je svojoj kući. No, njeuim mukama, ni tu oije kraj Tačno 4. maja “93. nepoznato lice Opštinskom Sudu u Novom Sadu podnosi moibu, rukom pisanu, da se ukujiži u zemljišne knjige stan u Puškinovoj ulici na ime Dušana Sćepančevića- (bez žene), a poduosilac molbe je takode Dušan Sćepančević koji je preminuo 4. januara ’93. Sudski veštak grafolog je pregledao tu molbu i još neka dokumenta sa ' autentičnim potpisom Dušana Šćepančevića i na pet sitno kucanih stiana obrazložio da na molbi nije porpis Dušana Sćepančevića. Međutim, Suđ do dana dmiašnjeg lo obrazložcnje nije uzeo u razmatranje. Da slučajnosti ne postoje cvo i dokaza. Tačno dan posle podnošenja spome molbe, 5. maja ’93. sklopljeu je ugovor izrnedu Đorđa Šćepančevića "stanodavca" stana u

Puškinovoj ulici (na koji od '92. godiue nema prava) i Ceklić Save. Izgleda da baš u tom grmu leži zec. Ćeklie Savo je u to vreme bio ministar za kulturu i obrazovanje grada Novog Sada, a ua to mesto je, kažu, došao uz svesrdnu pomoć radikala koji su tada "držali" većinu ključnih tesora u gradu, Valjda se E)orđe ponadao da će i njemu neke od tih veza trebati pa je eto, Ceklića smestio u sada već tuđi stan. Član П tog ugovora između njih dvojice sadrži i sledeće; da se stanariua ne plaća budući da je stan otkupljen. Možda je bila već unapred "plaćena”, ili na rate, po potrebi, ko to zna? Pet meseci nakon pogibije sina, Đorđe Šćepančević je shvatio da njegovom sinu taj stan više ne treba, snaja može kod svog tate, a njemu će isti doneti još jedan put u "više krugove”. Vuk sit i ovce na broju! Međulim, već u junu ’93. u Skupštini građa se otkriva đo tada neviđena prevara velikog "ministra falsifikatora" Ćeklić Save. Savo je, sećaju se toga rrmogi, falsifikovao dokumenta, diplome. i svedočanstva o završenom Prirodno-matematičkom fakultetu u Sarajevu, čak i to da je kao profesor radio u Loznici i Sečnju. Neko je vreme proveo i u duševnoj bolnici. Kako je došao do Skupštine grada r do ministarskog mesta niko пе zna, ali kada se sve ovo saznalo đao je ostavku, a njegove mecene su slegie. prašinu oko toga. Mrija koja se nc da izbrisati ostala je па Skupštini grada Novog Sada. U svemu lome Šćepančević je verovatno odigrao neku ulogu, ili je to možda, bila usluga za uslugu, tek Ćcklić se i dan danas nalazi u spomora stanu u Puškinovoj ulici, a Šćepanćevićeva snaha pored svog rođenog stana, kao doživotni

invalid - gotovo na ulici. Čime li je Ćeklić zadužio Đorđa te ga ovaj tako štiti? Možda jedinim što zaista zna da radi - falsifikovanjem!?! Ko to zna? Zato je opravdana sumnja da je Đorđe Sćepančević podneo molbu opštinskom Sudu za uknjižbu stana u ime mrtvog sina, jer je samo njemu u tom momentu tako nešto odgovaralo. Ljubicu Sćepančević na sudu, u sudskom procesu koji se vodi oko stana, zastupa otac, i on je podneo Opštinskom sekretarijatu za urbanizam i komunalne poslove zahtev za iseljenje bespravno useljenih lica. Do danas po tom pitanju ništa nije urađeno. Ceklić Savo sa рогоdicom je u njenom stanu, a ona kod oca, nesposobna da zarađuje za sebe, i sa potrebom za stalnom pomoći drugih lica. Sudski proces nikako da se okonča, kažu - pravda sporo stiže. U ovom slučaju teško da će i stići. Suđenja se odlažu, odugovlače, činjenice se prikrivaju... Hoće li glogov kolac Ljubice Šćepančević i ugašena mladost njenog supruga usp>eti da pobeđe povampirene duhove jednog prohujalog vremena za kojim se vuku геpovi koje je nemoguće preseći? Iskreno se nadam da će ako ne zakonska, a ono bar nebeska pravda stati na stranu jedne neinoćne žrtve koja je već dovoljno patila, a ne na stranu oca koji je nakon tri meseca zaboravio đa je imao sina, i snahu, ali-nije zaboravio Ćeklić Savu. i neke stare neiznrirene račune. U svemu tome je još zaboravio da svoje račune plaća tudim stanom. Na srcću postoji опа stara, a u uju bi trebalo verovati, "da neko to od aore vidi sve...”

TRAGEDIJA I NEPRAVDA: Ljuhica Šćepančević je nakon saobraćajke u kojoj joj je poginuo supntg Dušan ostala doživotni invalid, a rođeni svekar ju je izbacio iz stana

Svet i. 09.1995.

19