Свет

EKSKLUZIVNO: NOVOSAĐANIN - NAJSTARIJI SKAUT NA SVETU!

Razgovarala: Angellna lanković

810 SAM NAJSTARIJIUCESNIK NA SVETSKOM SKUPU IZVIĐACA ODRŽANOM PROŠLOG MESECA U HOLANDIJI!

zvidački dani, najčeSće počinju i završavaju se u najlepšem Skolskom dobu. Jedan manji deo "ozbiljnili" izviđača, najčešče iz materijalnih razloga, nastavlja aktivno da se bavi ovim hobijem i u dobu kada već teško mogu da se nazovu mladima. Kada neko sa 84 godine još uvek čvrsto stoji iza svog pubertetskog idealizma, za njega se bez sumnje može reći da "živi mladalački". Tiho i skromno, bez traga publiciteta, provodi svoje penzionerske dane Novosađanin Mladen Kaćanski, okružen mnoštvom uspomena na početke skautskih druženja, rat, zarobljeništvo i neumitno propadanje svih Ijudskih vrednosti i vrlina. Među mnogobrojnim amblemima i značkama skauta iz celog sveta nalazi se i čin poručnika Kraljevine Jugoslavije, kompas skriven u kutiji šibica, ođlikovanje napravljeno sopstvenim rukama od novčanice od 50 dinara Kraljevine Jugoslavije i metalna pločica sa natpisom: STALAG VI/G No 9251 kao uspomena na deo života proveden u nemačkom logoru. Mladen Kaćanski je prošlog meseca na svetskom sletu skauta održanom u Holandiji bio najstariji učesnik. • Nedavno ste se vratih sa svetskog sleta skairta u Holandiji, kako je došlo do toga da se nađete u ekipi koja je sastavljena prefežno od omladinaca?

Cela priča je dosta interesantna. pošto naša organizacija nije stekla status članice svetske organizacije te je nase učešče bilo u svojstvu gosta. Na žalost, dozvoljen je dolazaic samo 45 miadih i 5 starešina. U Beogradu su se stariji skauti огganizovaii i odlučili da odu. Setili su se i mene, pozvali me tako da sam i ja putovao. Nas veterana je bilo 17. Kamp je organizovan u okolini Amsterdama od 31. jula do 9. avgusta. Mladi su bili na oko 60 kilometara od nas pa sino se posećivali autobusima. Naš kamp je bio u jednom velikom parku prepunom cveča sa nmoštvom jezera, to je u stvari jedno veliko izletište. Prve komšije su nam bili Italijani, Rumuni i Mađari. Fantastično smo se družili, svi smo bili zajedno i nije bilo podela. Ja ovde imam jednog komšiju neče ni dobro jutro da гш kaže, a tamo smo svi bili zajedno. • Da li ste imali kontakte sa ućesnicima iz bivšili jugoslovenskih reprrbiika? Več prvih dana smo sazuali da su tu u blizini Makedonci. Odmah smo otišli do njih i sreli se sa jednim starijim Makedoncem. Plakali smo §vi, on nas jc pozvao na kafu i od njega smo saznali da su tu i Hrvati i Slovenci. Odveo nas je do Slovenaca i oni nas prime bratski, posle odemo do Hivala, u njihovom šatoru jedna devojka i dva mladiča sede za stolom. Mi smo

imali trake "Jugoslavija'’ na sebi i tako udemo, pozdravimo se sa devojkom a опа dvojica pobegnu iz šatora. Uglavnom. đruženje je bilo odlično, recimo jedno veče su nam Mađari doneli punu šerpu paprikaša. Ja sam još od kuče poneo teglu meda i dve litre dobre šljive. Znam da su skauti trezvenjaci аГ rek'o ajd’ da ponesem moglo bi zatrebati, i to je bio veliki hit. Dolazili su mnogi gosti svi pitaju "viski'’. ne kažem ja, Sljivovica sa medom. Svima se dopala. * Od kađa ste skairt? Još u gimnazijskim danirna sam počeo kod čuvenih profesora Vase Stajiča i profesora Prodauoviča. U Savez skauta Kraljevine Jugoslavije sam učlanjeu 1934. godine i još čuvam prvu člansku kartu. Te godine učesrvujem i na prvom svom džemboriju u Rumuniji, gde nas je primio Kralj Karolj koji je, takođe, bio skaut. Inače, pravi naziv na srpskom je izvidnik, a ne izviđač kako danas kažu, to je hrvatski naziv a mi srao bili izvidnici. Potom je došao rat i ja sarn mobilisau i poslat u Sabac. Tamo sam bio zajedno sa Nikolom Kalabićera, on voduik jednog voda a ja drugog. Nakon sloma odstupali smo ka Zvorniku. Dođe on meni i kaže; ajde da begamo". di čemo begati pitam ja, a on mi kaže da idemo u Valjevo kod njega. Ja nisam hteo, da sam otršao s njim bio bih sa Dra-

žom u četnicima. Moja golgota poeinje kad su me zarobili i odveli u radni logor kod Bona. Da bih se spasao od teških poslova prijavim se da sam рекаг. Kad je majstor video kako radim odmah mi kaže da ja nisam рекаг. a ja njemu odgovorim da jesam ali da se kod nas drugačijc peče hleb. Logor puu_ Francuza i Poljaka pa nas pitaju ko smo i odakle smo. Mi kažemo Jugosloveni a oni slcžu ramenima, nemaju pojma, a onda ja kažem "Serb" i tu nastade veselje. Francuzi viču "viva Serb" podele s nama cigarete i hleb. Ja tu u logoru primetim jednog Francuza sa skautskom značkom, priđem mu i pozdra\ r im skautskim pozdravom. On me upozna sa svojim prijateljima koji su organizovali pokret otpora u logoru. DogovaraJi smo se o bekstvu i ja odlučim da bežim sam za Belgiju, trebao sam stići do jedne crkve gde me je trebao čekali jedan katolički sveštenik i u sanduku prebaciti u Francusku. Prelao sam Zigfridovu liniju i stigao u Belgiju. Bekstvo je trajalo 26 noči i 27 dana ali me Nemci uhvate i vrate. To je bilo гекоrdno bekstvo, svi su me pitali kako? Bežao sam uvek noću a danju se skrivao, uz sebe sam imao ovaj kompas koji sam sam napravio i skrivao u kutije sa šibicama, dole kompas a gore šibica. Ono što sam uaucio kao skaut mnogo mi je pomoglo u bekstvu, orijentacija, život

u prirodi, nalaženje hrane. Kroz пеkoliko dana odvedu me na sud u Bon i dobijem 21 dan čehje samice. Svaki drugi dan parče hleba a svaki dan čaša vode. Bio sam slab i mršav a moji Francuzi se dosete i srede mi da dođem u ambulantu a tamo njihov lekar, Francuz pa mi kaže da mi vade slepo crevo, a ja ne dam, đa mi seku prst a ja ni to ne dam аГ se dosetim da imam па glavi od rođenja čvorugu i kažem im "secite to". Svaki treći dan je dolazila švapska komisija a ja sav u zavojima kao težak bolesnik pa mi pojačaju i ishranu, svi dobijaju repu a ja sendviče. Tato sam se oporavio i ojačao. Dođe Svaba pa me tera svaki dan da peremo klozete a ja se i tu dosctim, pa uzmem novčanicu od 50 diuara probušim i napravim odlikovanje od nje pa zakačim ua grudi. Odvede me Svaba da čistim a ja stanem i stojim. pokažem na orden i kažem da ono ipeni ne dozvoljava da to radim, Svabe poštuju odlikovanje. Posle toga ше stave u fabriku marmelade i lu sam dočekao Amerikance. Pozovu rae oni i kažu da rnoram ići da radim kod Nemca. Ja tu kažem nameru da mi Svaba više ue može biti gazda, ako oui nemaju hrane za nas ja odo' kod Staljina, on ima. Kad sam se vratio sakupim шоје Ijude па "tajnu večeru" objasnim im šta se desava i dogovoruno se da begamo ргеко Elbe u rusku zo-

nu. Tu smo bili nekoliko meseci, vrate nas u zemlju i predaju partizannna, a mi za njih "izdajnici”, kraljeva vojska. Posle rata hoče da me pošalju u Skoplje da radim. Ja neću u Makedoniju, ovde sam završio školu hoću ovde i da ostanem. Prete da će me uhapsiti, e nek' me hapse, kad me je uhapsio Hitler nek me hapsi i Tito. Tako sam ja ostao ovde i tu se zaposlim kao viši građevinski hidroteimičar. • Ima li razlike između пекаdašnjih skaufa КгаЦелтпе Jugoslavije kada ste Vi počinjali i današnjih izviđača? Razlike su ogromne. Da bi postao izviduik moralo se pno pola godine biti pripravnik gde svi motre па lebe, moraš biti trezv'eujak, da ne pušiš, karakteran, moraš imati veru u Boga, јег ko ne veruje nema ni karaktera, govoriti uvek istiuu, biti raspoložeu, štedljiv, poslušan. koristau, čist u misli i delu. Svaka skautska marama ima čvor koji te podseća da svaki dan treba da učiniš dobro delo. Svako se mora pridržavati 10 skautskili zapovesti, Danas mladi to ne poštuju, puše, piju uema poštovanja a kad im kažem kako treba odmahuju rukora, to je zastarelo. Nema više čovekoljublja, nema čamanćana, sve se radi iz račuua.

DA.NAS I PRE 60 GODINA: Mladen Kaćanski u uniformi skauta pred let za Amsterdam 1995. godine; i 1934. godine u uniformi skauta Kraljevine Jugoslavije

20

1.09.1995. Svet