Свет

MEDIJSKI MOGULI JUGOSLOVENSKE EROTSKE INDUSTRUE (I): PIROŠKA MATIĆ

Razgovarala: Hleksandra Uulić

KADA SAM POSTALA GLAVNA UREDNICA "SEXPRESSA" MOJA MAJKA JE BILA SABLAZNUTA, ALIME JE SIN PODRŽAO!

"Sudeći po pismima I anketama koje su u "SekSprešu" bile redovne, zaključila sam daie čitalaštvo oko 80% muškog pola, a I da je oko 75% od toga muškaraca preko 30 godina. Neki ga kupuju iz radoznalosti, neki da vlne da li ima nešto o njihovom problemu, a ima I izvestan broj Ijudi koji ga kupuje da nauči nešto o tome. Ima I veliki broj osnovaca, zatim dolazi oseka kod starljih tinejdžera, mladih db 30-te godine, kada već počinju muskl probleml, itu raste Interesovanje za ovu vrstu časoplsa"

Iroška MatićSimić je dobitnik mnogih književnih nagrada za peziju, prevodilac. poznavalc sedam svetskih jezika, profesor nemačkog, engleskog i španskog jezika, dugogodišnji urednik u redakciji književnih izdanja u novosadskom "Dnevniku" i čak dve godine je biia lična sekretarica Lajoša Zilahija. Ali povod našeg razgovora je njeno raesto glavnog i odgovomog ureduika erotskog magazina "Sexpress". • Kada i kako ste postali urednik erotskog časopisa "Sexpress"? Bilo je to 1989. g. kađa su na kioscima masovno počela da se pojavljuju erotska izdanja. Ja sam tada već dugo radila u "Dnevniku" u redakciji književnih izdanja. Neko je primetio da jedino naša kuća od svih velikili izdavača nema zastupljenu m oblast. Pretpostavljalo se da će tu biti dosta materijala za prevođenje, a ja sam nekada u "Dnevnik" došla kao prevodilac; naravno, posao je ponuđen meni. Rečeno mi je da uz redovan posao napravim samo prvi broj. pa će to kasnije preuzeti neko drugi. Ali, eto, to se nije dogodilo. Onđa su me moji tadašnji cfirektori poslali u beli svet da vidim kako se to radi u mestima koja su poznata po tretiranju ovakvih časopisa, Milano, Pariz, Hainburg, Fraukfurt... Pošto s;un ja zamislila da to ne budc ča-

sopis baš erotskog tipa, već da zastupa više oblasti koje imaju veze, ne sa erotikom, već više sa odnosinia između polova, ono što mi je bilo važno je da nabavim, bukvalno, udžbenike iz seksologije, anatomije, psihologije, o venerićnim bolestima itd. To je za mene bila potpuno nova oblast; рге toga sam uređivala dečji zabavnik "Zlatni kliker" i medicinsku reviju. Zato sam prilježno pristupila proučavanju materije i napravila nulti ili tzv. "pilotski" broj, koji je na kolegijumu bip pomno ispregledan i prihvaćen. Stampao se u tiražu od 150.000 primeraka i glatko je prošao na tržištu. Zatim sam uradila i đrugi broj, i treči i od tada ga redovno radim. Vremenom sam shvatila da je to samo posao kao svaki drugi i vrlo brzo mi je tema postala relevantna i nisam o njoj razmišIjala kao da je to "ta" tema. Da mi je ponuđeno da radim časopis o cveću, o privredi, o nečemu šlo mi je potpuno strano, ja bih to isto tako revnosno radila. • Vi ste se pornirili sa tim da je to posao kao i svaki drugi. Kako je reagovala vaša porodica i prijatelji?

Različito. Neki su se pravili ludi, a jedan deo moje porodice, sa mamom па čelu, se sablažnjavalo. Ja sam se trudila da objasnim da ja samo obavljam svoje profesionalne zadatke. Ali, uvek sam govorila da je rnoj sin jedina osoba koju bili poslušala, on je jedan razuman i uravnotežen momak koji je sve to isto shvatio kao posao. • Koliko je faj posao bio za Vas izazov? Moram priznati da mi jeste bio izazov, јег sam vremenom shvatila ono Sto većina Ijudi i ne pomišlja kada razmišlja o erotskoj reviji, a to je da je erotika jako ozbiljan segment života, da je to Ijudima jako ozbiljno. Јег, svet se zasniva na tome, da nema toga ne bi bilo ni sveta. To je oblast koja, naravno, ostaje između četiri zida, što se ne vidi i ne čuje, ali to je, jednostavno odraz života. Tako sam shvatila da sve ono Sto postoji i Ijude zaniraa treba im dati da čitaju. • Srefali sfe se sa mnogiin različitim Ijudima. Da. Htela bih da kažem da je tu postojala jedna novinarska profesionalna zrelost. Uvek sam uspevala da zauzmem pravi stav. Ako mi-

slite na jedan konkretan primer, posloji nešto što mi se ponavljalo 6-7 puta mesečno ali uvek iden-

tično. U pitanju su bile različite ličuosti, odnosno dečaci od 12,13 godina koji su me uspaničeno zvaii

da pitaju šta se to sa njima dešava i da K je to normalno ili ne. Retko koji-K- zvao samo jednom, postavIjali su pitanja na koja sam ja u skladu sa njihovim godinama i shvatanjima, odgovarala, i vremenom sam im postala i drugarica, i mama i psiholog. Zatim, javljale su se i devojčice, doduše u manjem broju nego dečaci, aU i one sa večito istim pitanjima: da li da ga pogleda ako se prošetao sa drugom devojčicom, da K da bude hladna pa da ga na taj način privuče, a najviše su zvale da pitaju da li da - popuste ako momak insistira ua intimnosti. Da li su one to i želele, pa su htele da im neko da blagoslov, ne znam, ali ja sam uvek govorila isto što bih i svojoj ćerki: "Nikako!"'. Neka je momak ostavi ako mu je to uslov, takav joj i ne treba. Suprotno od toga, javljaK su se i muškarci u poodmaklim godinama, koji su imali problema u intimnoj sferi. Uvek sam ih tešila da je to prolazno, da su možda samo bih nešto indisponirani. To im je i trebalo, samo đa ih neko uteši. lako

I. 03.1995.. Svet