Свет

ROMANSA U HOTELU "MEDITERAN": VESNA I NINO ZAJEDNO U BEČIĆIMA

Hovinarka "Sveta' Oiibravka Bogdanović posetila ie ovog leta Bečiće gde je и hgtelu "Meditefan" nrisustvovala dirijivoj fomansl izmedu dve velike zvezde ovdašnfe estrade ■ Vesne Zmijanac i flmifa Bešića - Mina

nn копоспти u nečićimn, coe ic u иотеш "meDiTennn" oomn sn nmmom neiićem nmom. vcsnn zmunnnc ic ćctiri onnn ппкоп nnon КМПП РСУМП: 'iDCffl PRCKO zemue KRniine 1 '!?!

ezona u jeku. obišli smo sva veća mesta od Prevlake pa gotovo do Вага. Ono što je Novi Sad za Srbiju, to je, sigumo. Herceg-Novi za Cmu Goru. Zadrža'i smo se u ujemu svega četiri dana. Odmah po našem dolasku gospoda sa druge strane brda su nam zavmuia vodu, tako da je ista iz rezervi bila puštana nekoliko sati ujutro i u гаnim večemjim časovima. Grad je bio prepun mladih koji su sa nestrpljenjem štedeli novac za filmski festival koji se bližio. Sve se to razlikuje od Budve. koja iz godine u godinu kao da sve dublje tone u kič i šund. Standovi švercovane (mahom italijanske) robe protežu se obalom dugom gotovo dva kilometara. Jedan od njih je bio i štand sa knjigama; prilazim mu i razgledam, uzimam Selenićevu knjigu "Übistvo sa piedumišljajem" otvaram prvu stranicu i šokiram se. Cena knjige (inače čitko ispisana) igra mi pred očima: 75 u.d. Izdanje džepno, Prosvetino. Pitam čoveka koji ih prodaje. da je nemogude da nije čuo za popust od 50% za sva izdanja u sklopu ove kuće koje će trajati do kraja leta. Bez вванидимв

imalo uzbuđenja, ali sa puno istine odgovara "pa, zar si zaboravila da si u Budvi?". Kada padne veče, ovo seoce na obali mora pretvara se u košnicu, svi negde zuje, šetaju, žure. Većina njih mahom stoji kraj kafića, na brzinu sklepanih, jer nema hrabrosti ili dovoljno novca da sedne unutra. A ako neko i učini to, dočekaće ga "voćni kup" od čitavih 14 din. "bambus" od 9, kolač od 6 i sl. VESNA IĐE PREKO ZEMLJE KRAJINE Bežimo iz budvanske ludnice - pravac Bečići. Tamo je gotovo identično, osim što je malo blaža varijanta. Odlazimo do hotela "Mediteran", objašnjavamo konobaru šta je "bušena vot-

ka" i pokušavamo đa se odraorimo. Kroz nelđh pola sata ponovo frka, osoblje u restoranu se uzmuvalo, spuštaju se zavese. Nekora je očigledno stalo da neopažen prođe u javnosti. Aii... "Radoznalost je übila mačku". Proviruje prvo naša prva dama estrade Vesna Zmijanac, a za njom, ili skrivajući se iza nje, i ono što je posebno zanimljivo grickajući nokte pojavljuje se i "naš" Nino, Amir ili kako god. Zapanjena sam, u glavi mi se vrti priča one nesretne žene koja je nedavno iznela čitavu istinu o njemu u javnost. Umirem od žeIje da slikam taj prizor, аГ suviše je kasno, bljesnuo bi blic, a onda ko zna šta bi me čekalo. Zaustavljam konobara i raspitujem se, i on mi potvrduje Ves-

na i Nino odseli su kod njih. Tu su već nekoliko dana. Sutra, veče: koncert, na iznenađenje svih, počinje na vreme. Vesna se pojavljuje na bini koja jedva da ima dva reflektora (crveni i plavi) i počinje repertoar. Ozvučenje je očajno, ni slika nije mnogo bolja. Od one žene koja se pojavljivala u spotovima ni traga, kosa od "blajhovanja" leti k'o paperje, lice podbulo, bez tnmke šminke. Deca po običaju stoje u prvim redovima, gledaju u nju bez prestanka i pevaju, tamo gde ona zaboravi tekst, oni je podsete. Između ostalih, dolazi na red i pesma "Idem ргеко zemlje Srbije”, samo ovog puta Vesna peva "Idem preko zemlje Krajiпе"(!?!). Ako se zna da je koncert održan četiri dana posle pa-

da Knina i RSK, ostaje jedino da se zapitamo da li gospođa Zmijanac gaji neke posebe vidove cmog humora, da li nekog zeza ili se pak zamišlja kako sa Tuđmanovom soldateskom maiiira "preko zemlje Krajine", ne bi li stigla u zagrljaj svom dugogodišnjem dečku Đušku Kulišu. koji, inače, živi u Splitu. BEZ IZJAVA ZA OPOZICIONE LISTOVE! Nakon jedva desetak pesama sve se zaviiava. Vesna odlazi da nastavi tamo gde je i stala, za njom hče deca moleći je za autogram ili sliku. Brojnim obožavateljima Vesna dariva svoj potpis na stolu za kojim je sedela, a koji je opet do te mere za-

krčen čašama viskija da jedva ima mesta za kartu sa autogramom. Konobar dolazi, sklanja čaše i šali se nešto u vezi s tim na Vesnin račun, ona ga ni ne gleda. Stojim sa decom ispred Vesninog stola i čekam na svoj red. "Ime?", prenu me ujen glas, pogledam i vidim da gleda u mene. Objašnjavam joj ko sam, da nisam došla zbog autograma več bih želela da uradimo intervju. Pita za koji list - za "Svet", kažem. Gleda me sa nevericom, a zatim komentariše: "za opozicione listove, a pogotovo za "Svet" i "Telegraf" ne dajem nikakve izjave". Htela sam još samo da je pitam da li i to ide pod ugovor o saradnji sa PGP-om, aii se Vesna vec okrenula u pravcu konobara; "Dupli!"

Svet 1.03.1995.