Свет

TAJNA JE U POSEBNOJ MEŠAVINI LEPKA, POLIKOLORA I JEDNE SUPSTANCE KOJU NE ŽELIM DA OTKRIJEM, A OMOGUĆAVA MI DA ONE DETALJE KOJE TAPI RADI UZ POMOĆ LUPE - CRTAM GOLOM OKOM!

MILAN RAUS. mladi slikar iz lača koga su zbog sjajmh stripova i iluslracija koje je radio za "Dečje novine". "Tik-tak" i "Polilikin zabavnik" svojevremeno neki prozvali i "baćkim Diznijem". u razgovoru za "Svet" otrkiva tajnu nove tehnike slikanja koju je sam natenlirao;

onekad je čoveku dovoljno da radi ono što voli i on će biti srećan, bez obzira da li mu se to isplatilo ili ne. Tim povodom smo posetili Bač, a u njemu slikara Milana Rauša. U potkrovlju svoje kuće uspeo je da smesti mali atelje i zadovoIjan je. Rauš je rođen '5l. godine, a već 77. ima svoju prvu zvaničnu samostalnu izložbu slika. I ranije, u osnovnoj školi, imao je on izložbe, radio je strip, dustracije za Dečje Novine, Tik-Tak, Politikin zabavnik... Neki su ga u to vreme nazivali bački Dizni.

Do sada je imao dvadesetpet samostalni izložbi. Danas se više ne bavi stripom. Uspeo je da radeći danju u "Sintelonu" a noću slikajući, stvori mnoštvo predivnih akvarela, ulja, i još nešto, slike rađene jedinstvenom telmikom kod nas, tehnikom koju još niko u Jugoslaviji nije koristio. Slike se rade na fotografskoj foliji mešavinom aceton-boje, terpentina i još nekih hemikahja. Za sada je receptura tajna do, nadajmo se, skore izložbe slika rađenih tom tehnikom. I u ovoj priči sve je tu, shkar, vredne ruke, ogromna volja i želja za radom, ah, kao i uvek, nije sve tako bajno. Nema рага! Ništa novo, ali kada tako nešto zadesi jednog umetnika koji ima mnogo shka ah nema dovoljno рага da ih sredi, urami, "ulicka” i pokaže Ijudima, onda - džaba ga bilo! A on, eto, i dalje crta i kaže, nada se da će neko i na njega uprti prstom jednog dana... • Da li ste akademski slikar, jeste li pohađali akademiju? Završio sam tekstilnu tehničku školu u Odžacima i iste godine kada sam završio srednju Skolu išao sam na prijemni na Likovnu akademiju u Novom Sadu. Ranije je prijemni trajao Sest dana, sada je drugačije, sve se to svelo na dva dana. Položio sam prijemni i išao nekih godinu i po dana. Tada mi je profesor bio Boško Petrović iz Petrovaradina. Napustio sam akademiju i oko dve godine sam radio u ateIjeu Boška Petrovića na Petrovaradinskoj tvrđavi. Uglavnom, tu sam kod njega naučio dosta stvari. Sama akademija je neka vrsta pripreme za dalji rad, a meni to i nije bilo potrebno. Kod Boška Petrovića sam radio svašta, sređivao mu atelje i sve ostalo, ali sam mu кгао zanat iza !eđa. • To je bila neka vrsta šegrtovauja? Da, baS tako. Prvu osnovu likovnosti sam dobio u srednjoj školi u Odžacima. Imao sam profesora, nekog ■'Stanislava Zubovića, on je danas u Zagrebu zbog ove situacije. bio je izvanredan akvarelista, crtač, tako da sam već onda, sa njim, počeo da se bavim slikarstvom. Jesam išao U tekstilnu školu, ah sam ja sve četiri godine proveo sa njim. • Tada ste shvatili i Vi i drugi da zaista imate talenta? Ne, to je bilo još i ranije u nižim razredima, već u drugom, trečem razredu sam nacrtao nešto i učiteljica prosto nije mogla da veruje da sam to ja uradio. Kasnije sam ja to usavršavao. Imao sam zaista vehku energiju i želju da crtam. Međutim, s jedne strane je moja želja, a sa druge veliko osporavanje roditelja. Otac mi je čovek koji je učestvovao u ratu, želeo je nešto drugo, da ja budem bolji đak... bio sam jako loš đak. Cesto mi je sve te crteže cepao, onako па gomih... To mi nije bilo svejedno, bile su to traume za mene. On je hteo da idem u vojnu škoiu, a ja to nisam želeo. To je, u stvari, neko nerazumevanje, moji su roditelji sasvim obični Ijudi i njima nije bilo jasno šta se ja tamo po čitave dane savijam i crtkam nešto... Već u osmom razredu sam imao svoju prvu izložbu, već onda je moj rad pobudio neko interesovanje u ovoj sredini. Ti moji počeci obeleženi su stripom, bez likovnosti, samo strip. Ja sam več u osmom razredu počeo đa objavljujem neke stvari za Dečje Novine iz Gomjeg Milanovca, To su bili neki mali kadrovi stripa, i ilustracije, ah pretežno ilustracije, • Sta se dalje dešava? Sređnju Skolu upisujem u Odžacirna mimo svega, postojalo je neslaganje opet između mojih i očevih želja, i ja sam upisao bilo Sta, bilo mi je svejedno. Tako odla-

zim u tekstilnu školu i dolazim, srečom, u kontakt sa tim profesorom Zubovičem. I dalje sam radio strip, a moj profesor je bio protiv toga. On je mene počeo da usmerava u likovnost. I krenuo sam u te likovne vode sa primesom stripa, ali dosta likovnije. I dan-danas meni se u nekim crtežima oseti strip, pomalo, kadrirano, rasterano. Obično prenaglim u crležu pa ga udavim sa tim elementima rastera, tačkica... Taj period stripa se ipak odrazio na moj rad. Posle odlazim na akademiju, biio je tu i neko društvo... i bio sam primljen kod profesora Bogumiia Karlavarisa. U svemu tome su presudili materijalni uslovi, nisam mogao to finanšijski da podnesem a ni moja porodica. Jednostavno, moгао sam da napustim akademiju. Pokojni Boško Petrovič je to osporavao, kao "pa nemoj, idi napred!”. Međutim, ja njemu obrazložim kompletnu moju i porodičnu i finansijsku situaciju, sve probleme. I on mi je onđa гекао, "dobro, Rauš, ako je tako, napusti, ali, eto, bičeš tu, možeš da mi spremaš atelje”, i tako ja ostanem tamo kod njega. U tom ateljeu sam učio, pekao zanat. Da budemo objektivni, nisam mogao ništa posebno kod njega da naučim, ali mnogi kažu "e, ako si bio kod Boška Petroviča, ti si dosta naučio". Ja jcažem da jesam, аЕ sam to i prevazišao. On j'e radio one novosadskc ulice širokim potezima, on je bio koloristički slikar. Kao koloristički slikar dobro je radio tapiserije, pa sam mu pomagao što se tiče tapiserija, u pripremi. Te dve godine ja sam bio i kod kuče, ali sam odlazio kod njega po nedelju dana, dve, tamo sam i spavao, ali sam i učio. • Kasuije ste sc zaposlili u "Sintelonu"? Da, otišao sam u Anuiju, odslužio, vratio se, otac mi je umro, tada baš i jedan moj prijatelj odlazi u

Pariz. On je bio vizuelniji i jači od mene, kaže "ja ču u Pariz" i ostao je tamo. Nagovarao je i mene da idem sa njim. ali ja sam to odbio. Međutim, on je uspeo da tamo uagravi neku mini reputaciju do sada. Cak je i francuska TV mreža uapravila 15-to minutnu emisiju o njemu i njegovom radu. Ja sam ostao ovde i zaposlio se, nisam шоgao dalje da se bavim crtanjem ukoliko se ne zaposlim. Uvek mi je prepreka bila ta materijalna, finansijska strana. Crtao sam dosta u to vreme. ali nije se moglo od toga živeti. Radio sam ponekad i ilustracije za novine, ali nije to ništa. Tada se zapošljavam u "Sintelonu". Radeči u fabrici, uspeo sam da napravim i dobre slike, i da drugi moj rad komentarišu uvek u pozitivnom smislu. • Vi ste krenuli sa jednom novom fehnikom i, kako sami kažete, jedini je Vi radite u Jugoslaviji, o čemu se radi ? Pa, ovako, počeo sam sa jednom vrstom lepila pomešanom sa običnim polikolorom. Pa sam nešto eksperimentisao i napravio neke slike. Napravim smešu polikolora, lepka i još jedne supstance, i time radim na papiru ili platnu. Posle toga sam pokušao nešto sa acetonbojama, i to je ispalo jako dobro. e Samo aceton-boje? Ne, ja ne želim da iznesem baš sve. Ovom tehnikom sam opsednut nočima, to je fantastično, mogu da radim tako sitne figure, minijatume detalje, kao što Tapi radi lupom. a ja to mogu golim okom. Kada je bila '93. izložba u Skadarliji, neke slike rađene tom tehuikom poneo sam u fascikli da vidim samo kako če Ijudi reagovati. Pokažem to jeduom kolekcionaru, Ou prizna da tu tehniku nikada nije video, ali da mu se jako dopalo. Sada planiram da uradim seriju takvih slika. Vidite, to se radi na foliji, to je fotografska folija. Ug-

lavnom. podloga mora iinati glatkoću i onda se boja raspline po ujoj tako da može da se rađi. Ova folija prima i tuš i рего. Može se kombinovati, prvo tuš i pero a posle aceton-boja, pa se to malo skida... • Ko Vam je dao ideju za tu tchmku? Niko, ja volim da eksperimentišem, volim da probam sve tehnike. Ove crteže, slike možete grebati žiletom kao bakropis ali na papiru, hameru, foliji. • Vi želite da suština te telmike ipak ostane tajna? Da, sve dotle dok пе organizujem izložbu. • Da li ste razgovarali o tome ili pokazali tu tehniku nekim drugim slikarima? Jesam, Kosta Kuzman je Ip slike video u Novom Sadu kada sam ih odnosio da ih uramim i sredim, on je za mnom jurio po celom Novom Sadu, bio je toliko oduševljen. On isto eksperimentiše sa nekim stvarima... ali... Ja još uvek ne želim da otkrijem srž, jer to nije dovoljno razrađena tehnika. Pada mi na pamet već duže vreme da napravim seriju, jednu izložbu kompletno ovom tehnikom, a tematika da bude stradanje ovog našeg naroda. Mislim da bi to probudilo interesovanje svih. i stručnjaka i ostalih Ijudi. Voleo bih da se to unapred ne populariše, već da bude iznenađenje. da ja vidim reagovanja Ijudi. • Ova kompletna situacija se verovatno odražava i па Vaširn slikama? Da, ali ja bežim od toga: međutim, koliko god bežao, mene ta stradanja progone. Nekada davno sam radio ilustraciju "Jame'' Ivana Gorana Kovačića, a '93. sam dobio nagradu za sliku'"Zbeg". Jednostavno, to je teraa koja me pritiska stalno.

1. 09.1995. Svet