Свет

za plate prosvetnih radnika. Ove odredbe su u suprotnosti sa svim međunarodnim konvencijama koje se odnose na Ijudska рга\ г а, čak su u suprotnosti sa Ustavom Srbije kojiin se garantuje svim radnicima pravo na štrajk. Prosvetni radnici imaju najmanja ovlašćenja i prava što se tiče radnog odnosa u odnosu na sve druge delatnosti. «Kakva je uloga direktora škola u svemu tome? Direktori škola su velika prepreka boljoj sindikalnoj organizovanosti. U najvećem broju škola, čast izuzecima, direktori ne doz\'oIjavaju sindikalnim aktivistima ni da se sastaju. Oni to ne dozvoljavaju iz prostog razloga što im ta letargija odgovara, odgovara im da nema nikakvih akcija jer oni su postavljeni kao državni činovnici, predstavljaju vladu, sprovode njenu politiku, a njena politika je da nema talasanja, disonantnih glasova, da vlada mir, tišina. Prema tome, to je tragično. • Koiika su njihova ovlašćenja? Jako su velika ovlašćenja direktora. Osnovne i srednje škole ргакtično su javne ustanove svedene na režim državnih organa, imaju isti tretman, direktor je funkcioner, odnosno ovlašćeno lice sa apsolutno svim ovlašćenjima, od.upisa dece, preko upisa mimo propisanog načina, do teranja roditelja da plačaju sponzorstvo školi mimo njihove volje razniin pretnjama. Direlctor nezavisno, čak i od školskog odbora bira nastavni kadar, a isto tako odlučuje o otkazima. Očito je da su zloupotrebe u Skolama od strane direktora jako velike, čast izuzecima, i to je jedna od trenutnih rak rana u školama. Zaposleni se boje direktora, a oni nemaju nikakvu kontrolu iznad sebe koja bi pratila te stvari. • S obzirom na težak materijabii položaj prosvetnih radnika, da II dolazi do osipanja kadra? Prosvetu su napustili svi koji su mogli, svi koji imaju bilo kakvo utočište u nekoj drugoj delatnosti. U večim centrima kao što su Beograd, Novi Sad, Subotica, Niš, oseča se veliki nedostatak određenih kadrova najviše za matematiku, fxziku i strane jezike. U većini Skola, u manjim mestima, predaju nesvršeni studeuti pa čak i sa druge i treće godine, jer nema kadrova. • Koliko vaspitna funkcija škole dolazi do izražaja u ovakvom sistemu škoistva? Prethodni Zakon koji se odnosio na škole o osnovnom vaspitanju i obrazovanju akcenat je stavljao na vaspitanje. Sada je ta vaspitna uloga skoro potpuno ukinuta. Vaspitni prograrni su rundimentalni u odnosu na опо što je nekad bilo. Nastavni programi su preobimni, opterećenje učenika je veliko. Praktično se osnovna škola svela samo na obrazovnu funkciju, vaspitna funkcija je prepuštena porodici, a porodica u ovoj situaciji nije u mogućnosti da to uradi. Nastavni prpgram je preobiman, nema mesta za varmastavne aktivnosti. Ako dete koje ide u prvi razred provede 3 do 4 ponekad i 5 časova u škoh na samoj nastavi, posle toga 3 do 4 časa radeći domaće zadatke, znači da u

ovoj državi, deca rade više nego zaposleni. Deca su kažnjena u ovom školskom sistemu najviše. Ono što se sada dešava u prosveti, osvetiće se ovoj državi, ovom narodu, sa jako teškim posledicama. Deca nemaju sistem vrednosti koji im se kroz taj program daje. Posledice če biti tragične. • Prosvetni radnici još nisu dobili ni platu za avgust, a već je кгај septembra. Kako se to odražava na motivisanost nastavnika i па kvalitet rada? Кгај je septembra a mi još nismo dobili ni akontaciju avgustovske plate. Prosek plate profesora sa visokom stručnom spremom je oko 400 dinara. Ovo je več donji prag socijalne izdržljivosti. Da uđete sad u zbomicu i pitate Ijude, 90% njilr nema ni dinara kod sebe, bukvalno, ni za kafu i cigare, i to več traje danima. Do kraja godine če nam "ukrasti" 2 meseca, čak su i penzionere nežnije prevarili. Međutim, teško čete nači prosvetnog radnika koji je došao iz karijerističkih i materijalnih razloga u prosvetu. Uglavnom su to Ijudi koji su se оргеdelili za taj jx>ziv iz Ijubavi prema deci i, pored svega, rade sa velikim entuzijazmom. Skola je jedina koja praktično funkciouiše koliko-toliko dobro, bez većih tenzija. Ako pogledamo od 1993. od one ogromne inflacije, kada 70% privrede nije radilo, do sada jedino su škole realizovale, u potpunosti, svoje programe koje im je država naložila, pa čak i više od toga. Prosveta je najbolje od svih, da tako kažem, javnih službi realizovala svoje obaveze prema društvu. •Ko snosi odgovornost za takvo stanje u prosveti?

Odgovomost snosi Skupštiua Srbije i Vlada, koje su predložile ovaj Zakon o osnovnim i srednjim školarrra, jer je osnovna greška centralizacija fmansiranja osnovnih i srednjih škola. Od 100 dinara izdvojenih u Vojvodini za obrazovanje, 30 dinara se vrati u Vojvodinu. Ne postoji kontrola budžetskog izdvajanja tog dela za obrazovanje, apsolutno ne postoji podatak koji je to procenat. Jedan deo sredstava ide za zarade prosvetnih radmka, taj se deo dobija iz budžeta Repnb-

Шсе, grad ili opština nemaju učešća u tim sredstvima. Sredstva za materijalne troškove obezbeđuje opština, koja još manje nego država izvršava svoje obaveze prema školi. Direktori se svode na menadžere koji traže sponzore da obezbeđuju nastavna sredstva i da se, bar, očuvaju postojeca. Država ue može držati pod kontrolom tu količinu osnovnili i srednjih Skola kao jedan orgauizam. Jedino rešene koje đc se neminovno nametnuti je povračaj finansiranja ili ua opštine ili na

pokrajine i to celokupnog finansirauja. U svakom slučaju na niži nivo od države jer je to normalno, sredina гаога imati uticaj na rad škola i na njihovo finansiranje. Ogorčeni smo što Novi Sad kao jak privredni i fmansijski centar ne može, tj. nema zakonsku obavezu da uliče na poboljšanje situacije. a mogao bi da poboljša" materijalni položaj prosvetnih radnika. Лко grad može iz svog budžeta da finansira neke projekte koji nisu prioritetni. da rekonstruiše celu zgra-

du Opštine, onđa bi mogao u nekom obliku da učestvuje u fmansiranju zarada prosvetnih radnika. Odjeka na te zahteve za sada neraa. • Gde vidite izlaz iz ovakvog stanja? Dok god roditelji ne shvate da je njihov zajedničid interes i interes njihovc dece da prosvetni radnici budu dobro plaćeni, da sistera kontrole rada Skole, ne bude na nivou Minislarstva, već da to bude srcdina koja je neposredno zaintercsovana za rad škole ncma napretka.

Мога sc menjati zakon u tom pravcu, jer bez toga nema ргауе škole. Apsunlno je da nekoliko desetina škola Bude kontrolisano samo od ministars'tva kao nadzornog odnosno, nadležuo'g. OTgail'a. Apsurdno je da roditelji ne indgu da utiču na rad škole, sem ako se prijavom iii žalbom ne obrate Ministarstvu. Saradnja sa sredinom u kojoj 'škofa postoji je ukinuta. Sve se to odražava na kvalitet nastave i kvalitei generacija koje za\TŠavaju školui To je sve povezano sa društvenim i materijalnim položajem prosvetnih radnika. Kad rodirelji to shvate, kad prihvate i pođrže prosvetne radnike u njihovim zafitevima za bolji položaj i tretmah škole, onda će tek moći prosveta podržana od javnosti da izvrši pritisak na Vladu. Prvenstveno iriora da se menja Zakon o obražovanju, da se decentralizuje naćin finansiranja. Mi smo uvek tražili ne više nego što drugi imaju, većzarade primereno kvalifikciji. Što je država udaljenija od onoga koga plaća, teže je dopreti do nje i rešaVati probleme. Ovo teško stanje, koje traje vee godinaша, dovešće do toga da prosveta prva od svih delatnosti izazove socijalni bunt, jer prag -izdržljivosti ima granicu. On će popustiti i bojim se da će doći do nekontrolisane akcije i potpuue obustave rada, Neću imenovati jednu novosadsku -firmu u kojoj je 70% radnika na prinudnom odmoru, radi se sa 30% kapaciteta, a prosek njihovih zarada na priuudnom odmoru je veći nego prosek zarade u osnovnoj ili sred-njoj Skoli. Cuva se socijalni mir tamo gde postoji opasnosl.

"lako su velika ovlašćanja direklora. Osnovne»srednje škole praktićno su javne ustanove svedene па režim državnih organa. Imaju isti tretman. dlrektor je funkcioner. odnosno ovlašćeno lice sa apsolntno svlm ovlašćenjima. od upisa deca. preko upisa mimo propisanog naćina. do teranja roditelja da plaćaju sponzorstvo škoii mimo njihove voije raznlm nretniama"

Ир "Kraj je septembra a ml još nlsmo dobill ni akontaciju avgustovske plate. Prosek jilate profesora sa visokom strucnom spremom ie oko 500 dinara. ovo je vec donji prag socljalne izdržljivosti.ua udete sad u zbornicu I pitate Ijiide, 90% njlh nema ni dinara kodsebe, bukvaino, ni za kafu, ito već traje danima." Шт г —7

PROSVETA NA DNU EGZISTENCIJE: NovalTVrbaški, predscdnik Nezavisnog sindikata prosvetara

16

p SKANDALOZNO: DIREKTORIŠKOLAIZNUDUJU REKET RODITELIIMA!

30.10.1995. Svet