Свет

REPORTER SVETA- U INDIJI: SAMO NAS SE JOŠ PO TITU SEĆAJU

Plše: Robert Čoban

Somborac koga je policija u Goi uhvatlla sa pakotom hasiša vrednim 300 dolara osuden je na 10 godine robije u Indljskim zatvorlma kojl su, po pricama upućenlh, najrealnija kopija pakla na zemljl!

"IZREŠETANE" NOVČANICE Za 100 američkih dolara u menjačnicama i bankama | dobija se 3.300 indijskih rubija, a za 100 nemačkih maI raka 2.200. U opticaju su uglavnom novčanice od 10, 50 i 100 rupija, koje se, što posebno šokantno deluje na strance, drže u "štosovima" od po 100 komada - pričvrščenih žicom!? Tako da, kada vam u banci isplaćuju I rupije (isti je slučaj i sa domaćim iudijskim, kao i sa englskim, japanskim, američkim i nemačkim bankama) blagajuica nožem pokida "heftalicu" provučenu kroz svih sto novčanica dva ceutimetra od levog i desuog ruba papira. | Zbog toga su skoro sve rupije koje su u opticaju - iscepkane i izbušene kao švajcarski sir, što, međutim, nikome I ne smefa i svi takve primaju - od luksuznih restorana do ' uličnih prodavaca svile.

vion "Air Indije", glomazni "boing 747", sa prozorima ukrašenim hinduskom omamentikom, sekao je nebo nad Iranom, dok mi je putnik do mene, Indus 'na privremenom radu” u Frankfurtu, objašnjavao kako Ijudi u njegovoj zemlji gotovo i da nemaju pojma gde je Jugoslavija, a još manje ko tamo protiv koga i zašto ratuje. Jedino čega se sećaju i Sto im budi neke pozitivne emocije pri pominjanju reči "Jugoslavija", jeste pokojni predsednik pokojue SFRJ - J. B. Tito. U to sam se uverio i narednih osam dana u indijskoj ргеstonici Delhiju. prateći šta se deSava na 16. kongresu CPI (Komunističke partije Tndije), na kome su se, pored portpratola JUL-a Aleksandra Vulina, okupili gosti, funk-

cioneri komunističkih i socijalističkih partija iz celog sveta, delujući u tom egzotičnom, pomalo nestvamom ambijentu, kao samit neke nove, Cetvrte internacionale. "To je miris Indije", rekao mi je u avionu "frankfurtski Indijac" kada s'ain.ga upitao na šta to miriše baš sve u ovoj lelilici - od hrane do jastučića. Identičan, za većinu Evropljana pomalo neprijatan miris pratio me je na gotovo svakom mestu posle u Indiji. Kasnije su mi Ijucli iz jugoslovenske ambasade u Delhiju objasnili da je, zapravo, reč o mešavini mirisa: mirišljavih štapića, buđi i indijskih začina. Aerodrom "Indira Gandi" u Delhiju. Vulin me dočekuje sa šoferom jugoslovenske ambasade i krećemo u pravcu hotela "Randžit", smeštenog u centru Delhija, blizu "Holidej Ina". Pored početne nelagodnosti vezane za temperaturnu razliku (vlažan indijski vazduh

imao je tih dana, kažu, oko 40 stepeni, a to je njihoVa prolećna temperatura), dok su naša kola kroz mrak ulazila u centar Delhija, dočekuje me prvo iznenađenje. Sofer usporava i objašnjava nam kako je krdo majmuna preprečilo put pa ćemo ići malo sporije da ih ne uznemiravamo. Reč je, naravno, o svetim životinjama, koje pored krava i desetine ostalih "religijom zaStićenilt” vrsta faune, nesmetano hodaju ili leže po najfrekventnijim ulicama indijske prestonice. Posle majmuna iz kola' počinjem da uočavam nešto nalik na džakove razbacane između dve putne trake i po trotoraru. "To su Ijudi. Oui tu spavaju. Od 10 miliona sfanovnika Dclliija - dva miliona njili spava po ulicama pošto nemaju nikakav dom ni smcštaj. Svaki pefi! Oni sc na ulici rađaju, kupaju, briju, jedu, spavaju i umiru", rekoše mi posle. Umotani

u prljave krpe, kao biblijski gubavci iz holivudskih filmskih spektakala s kraja pedesetih, ti beskućnici spavaju ла betonskom "zelenom ostrvu" visokom deset centimetara

i širokom jeđva pola metra, koji razdvaja levu od desne trake puta. Lica su im u nivou "auspuha" automobila koji prolaze svega nekoliko centimetara od njih.

Sutradan sam saznao za još jedш "svetu životinju". Ležeći na кгеvetu moje sobe u hotelu "Randžit", па trenutak sam otvorio oči i na zidu ugledao zelenog guštera veličine osrednje Ijudske šake. "To nikako nisi smeo da uradiš. Taj gušfer je sveta životinja! On je koristan јег jede mušice i ostale insekte. On ti nikad ne bi pao sa zida na krevet, oni ne silaze sa zidova!", uzbuđeno su mi nakon nekoliko sati govorih indijski domačini kada sam im saopštio da sam svoju dilemu "Ш on, ili ja”, nakon polusatnog ganjanja po sobi razrešio - preciznim udarcem cipele po zidu. Između đona i tapete, našla se "sveta životinja". Posle su mi još pričali i nešto o tome kako übistvo guštera donosi veliku ucs reču.

TADŽ MAHAL: Reporter "Sveta" i Aleksandar Vulin u društvu inostranih gostiju Kongresa CPI ispred jedne od najlepših građevina u Indiji

Svet 30.10.1995.