Свет

Nastavaksa str. 7

destabilizuje Skoplje. Tako bugarski dnevuik "24 časa" tvrdi: "Makedonski predsednik je gađan od svojih”. List postavlja zaniniljivo pitanje; "Kako je moguće da se sef države vozi u obicnom, a šef makedonske policije Ljubomir Frčkovski u blindiranora BM\\ u?" Samo nekoliko minuta рге atentata ministar Frčkovski je kod Đoševa prešao makedonsko-bugarsku granicu, da bi se po objavljivanju 4'esti o atentatu, pola sata docnije, vratio u Skoplje. Njegovo odsustvo sa pres-konierencije Ministarstva unutrašnjih poslova ocenjeno je kao skandalozno. Prirodno bi bilo da ministar unutrašnjilt poslova preuzme odgovornost za ugroženu bezbednost šefa države, ilr da podnese ostavku komentarišu Bugari. Folitička dimenzija atentata prisutna je i kod bugarskili politiсага i Stampe. Zajedničko je stanovište da "atentat na Gligorova nije sarao puki pokulaj übistva ргve ličnosti Makedonije, nego pucanj u mir i pokušaj desfabibzacije balkanskog frusnog геgiona". U iscrpnim izveštajima iz Skoplja bugarska štampa podseća da je do atentata došlo neposredno nakon neočekivanog susreta Gbgorova sa predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem u Beogradu. Otkrivaju da je na sastanku dogovoreno međusobno priznanje dve države, što bi bio prvi когак konfederalnog povezivanja. Lista potencijalniir protivnika skopskog režima prema pisanju bugarske štampe je vebka. Sporazum sa Grčkom razgnevio je dve najjače opozicione stranke u klakedoniji: BMRO DPMNE Ljuuča Georgijevskog i Demokratsku Petra GoSeva. Georgijevski je sporazum sa Alenom proglasio ićao nacionabru

izdaju, a Gošev jc mišljcnja da je tim sporazumom narušen makedonski ustav. Grčka televizija je prekinula emitovanje programa odmali nakon vesli o atentatu. Uz izveštaje iz Skoplja paralelno su emitovana saopštenja sa zajedničkog sastanka grčko-makedonske komisije o sporazumu koji je potpisao grčki ministar Papuljas i makedonski ministar Crvenkovski. I pored dramatičnih događaja, diplomati nisu prekidali rad nego su se konkretno dogovarab oko otvaranja diplomatskih predstavništava, izgledu pasoša, načinu prelaska granice i drugim pitanjima vezanim za funkcionisanje dve države. Mediji u Grčkoj poklonili su veliki pubbcitet sporazumevanju Beograda, Skoplja i Atine. Grčka televizija je posebno istakla da će jugoslovenska sfrana svoj pristup eventualnog priznanja B JRM usaglasiti sa stavovima Atine. Grčki dnevni bst "Katimerini" prenosi da će uzajamno priznavanje Beograda i Skoplja biti objavljeno narednih nedelja, najverovatmje u novembru. Skopska tragedija poražavajuće je odjeknula i u Jugoslaviji. Brojne stranke oštro su osudile atentat ukazujući na povezanost zločinačkog čma sa nagoveštajima mira па ВгзЈкапи. Savezna vlada u svom saopštenju kaže: "clo ovog zločinačkog akta dolazi u momcntu kada proces stabbizacij'e na Balkanu počinje da daje konkretne rezultate". Savezna vlada smatra da Je ovaj atentat nperen ne samo protiv mira i bezbednosti na Balkanu nego je i protiv interesa ne samo makedonskog nego i svih drugih naroda u ovom delu Evrope. Vasil Tupurkovsld, oko koga se špekubsalo kao eventualnog nasledmka Gbgorova, na vest o atentatu reći če; "Atcnfat na predscdnika Gbgorova čin je sa niogućini dubokim posledicama га Repubbku Makedoniju i za širi balkanski prostor.

То је nasrtaj па deinokrafske procesc koji se inače nalazc pod velikim pritiscima kompleksnog franzicionog razdoblja i sada je za nas u Klakedoniji realnost. Mi se, hfeli fo ili ne, moramo sada suočifi sa osnovnim pifanjem u kojoj meri su naše promene posfale ireverzibilan proces? Da ii su demokrafske tendencije sa definitivnim kvalitetom ili smo, uistinu, daleko od pozifivnih pofencijala jjrađanskog drušfva? Verujem da ce demokratski orijcntisane snage u Makedoniji smoči snage da u ovim ozbiljnim trenucima vide veliku sliku neophodnih pravaca гаглоја društva. Marginalizacija tih nasih opredeljenja bila bi prvi когак ka najavijivanju duboke krize zemlje". Uprkos svim prognozima, u Skoplju i Makedoniji nema znakova panike, destabilizacije ih straha. Ljudi su ogorčeni, granica je otvorena, deo ulice Makedonija je ograđen, a atentatorima ni traga. Dužnosl predsednika Makedonije do konačnog oporavka predsednika Gligorova obavlja Stojan Andov, predsednik Sobranja Makedonije. U međuvremenu je donesen Zakon o novoj zastavi. Na predlog 95 poslanika iz svili parlamentamih рагtija doneta je odluka o promeni zastave sa 101. sa jednim protiv i četri uzdržana glasa. To je rezultat njujorškog sporazuma između Grčke i Makedonije koji je potpisan 13. septembra ove godine. Novi simbol makedonske države, zastava sa zlatnožutim suncem na crvenoj podlozi sa krakovima koji se od diska ukrštaju dijagonalno, horizontalno i po vertikali, od petka. 6. oktobra, već se vijori na zgradi Sobranja Makedonije. Na dan proslave 50. godina UN zavijorila se i pred Palatom nacija na Ist riveru. Dok se u Makedoniji i izvan nje prave kombinacije i špekulacije, kao i posledice gnusnog čina u Skoplju, svi analitičari zbivanja

na Balkanu jedinstveni su u oceni da je bomba na predsednika GHgorova uperena na destabilizaciju regiona i otvaranje novog ratnog žarišta na ovom delu Balkana. Najveća je ironija da je pokušan atentat na čoveka koji je u poslednje četiri godine svojom mudrošću i diplomatijom učinio sve da Makedoniju izvuce neokrnjenu iz balkanskog bureta baruta; To je, očito, nekima jako zasmetalo. Sporazum sa Atinom i Beogradom, dvoma ključnim partnerima za mir u regionu, očito je nekima jako pobrkalo neke strašne planove... Tako pobtički anabtičar u Centru za strateška istraživanja Agencije Bina Tomislav Kresović kaže o pozadini ovog bezumnog čina. "Snsref predseduika MUoševića i Gbgorova realno predstavlja vebku šansu za stabibzovanje pobbčkih i ekonomskih odnosa u jugoistočnom dclu EvTope. Traženje rešenja za međudržavni konflikf Atine i Skoplja, uz diplomatsko učešće SAI), predstavlja tačku oslobađanja napetosb na Balkanu koji objektivno postoje na relaciji Srbija (SRJ) - Bugarska - Grčka - Makedonija - Albanija. Zato je normabzacija odnosa Beograda i Skoplja od izuzetnog značaja za trazenje globalnog jvobtičkog геšenja mira i znači oslobađanje južnog krila Balkana od vebke izolacije izražene kroz itticaj sankcija па SRJ. Razvojem.zdravih bbateralrali veza SRJ i BJRM, uz pobbčku koegzistenciju Abne, геdukuje se opasna neuralgična tačka u ovom delu Evrope." Kresović dalje kaže: "Najvažnije je, mcđutim, da stabilnosf odnosa Beograda i Skoplja nije samo u funkciji ekonomskog sporazuma dve zemlje već i prostor stvaranja realnih mogućnosti da se šiptarsko pitanje tretira kao jedinstveno balkansko pifanje. Stvaranjera dobrosusedskih odnosa Srbija bi sa Makedonijom realno

preseklg izrazito separatističke ciijeve Siptara koji žele u Srbiji Republiku Kosovo, u BJRM autonomiju, a u celini Veliku Albaniju. Dakle, politički p>otezi Miloševića i Gligorova, u čijoj su pozadini jedinstveni inferesi o zaštiti feritorijabiog integrifeta Srbije i BJRM, došli su u pravo vreme, ali to pojedinim centrima političke moći, рге svega nacionalisfičko separatisčkim krugovima na Kosmetu i u BJRM, nikako ne odgovara". "Stvaranjem posebnog diplomatskog i političkog шДјеа", kaže Kresović "oduzimaju se karte ucene šiptarskom separatističkom рокгеtu, ali i ekstremnim grupacijama Najnovjja poseta Wčarda Holbruka, pomoćnika ministга spoljnih poslova SAD, Sofiji usmerena je ka traženju ravnoteže u diplomatskim stavovima Sofije prema Skopju, ali i konstruktivne uloge Bugarske u balkanskoj krizi. Zato pokušaj atentata na Kiru Gligorova predstavIJa svojevrsni otpor i prefnju trazenju adekvatnih mirovnih rešenja za jugoistočni deo Evrope. Protivnici rnira shvatih su da upravo kvahtet odnosa па relaciji Beograd - Skoplje - Atina znači onemogućavanje otvaranja južnog fronta na Kosmetu i u BJRM i sprečava islamističko-militanfnu pohtiku Tirane i Turske koja čini sve da otvori ne samo kosovsld problem već i da internacionaUzuje šiptarsko pitanje u BJRM". Tomislav Kresović smatra da udruženi Beograd i Skoplje otežavaju ratničku opciju šiptarskog separatističkog pokreta i jake albauske narkomafije u BJRM koja ugrožava ne samo ustavni poređak ove države već i mir i bezbednost па Balkanu. Dileme sigurno nema i u tome se slažu svi oni kojc brine sudbina Balkana. Pucanj u ( digorovaje pucanj u mir na Balkanu.

32

30.10.1995. Svet

Ci SOROS FOND JUGOSLAVIJA f UNIVERSITVOF CAMBRIDGE raspisuju KONKURS ZAST IPiM©SJi iz oblasti društvenih nauka za školsku 1996/97. godinu Uspešni kandidati će polagati test engleskog jezika u Beogradu, koji će organizovati Soros fond Jugoslavija. Formulari za prijavu / Preliminami Formular mogu se dobiti u prostorijama Soros fonda Jugoslavije, kancelarija Novi Sad: Jevrejska 4/2, 21000 Novi Sad, tel: 021/613-309. Popunjene formulare slati isključivo na adresu: Cambridge Overseas Trust, PO Вох 252, Cambridge CB2 ITZ, England Krajnji гок za prispeće prijava je 30. novembar 1995. godine. Cambridge Overseas Trust, u saradnji sa Soros Fondacijom i Ministarstvom spoljnih poslova Velike Britanije, nudi stipendije izuzetnim studentima za pohađanje jednogodišnjih poslediplomskih studija na Univerzitetu u Kembridžu iz sledećih naučnih disciplina: Kriminologija, Studije zemalja u razvoju, Ekonomija zemalja u razvoju, Pedagoške studije, Engleski jezik i primenjena lingvistika, Ekonomija, Istorija, Istorija i filozofija nauke, Međunarodni odnosi, Pravo, Menadžment, Filozofija, Politikologija, Socijalna antropologija. Stipendije su namenjene građanima Savezne Republike Jugoslavije, od 20 do 35 godina, koji su najviše рге dve godine diplomirali sa visokim ocenama. Stipendija od godinu dana obuhvata: školarinu, stanarinu, troškove boravka i povratnu avionsku kartu.