Свет
јка. Bio sam šokiran kada je januara 1992. zatražila razvod braka. Oktobra iste godine razvod je postao punosnažan. Da smo, mozda, naš odnos u braku učinili malo tajnovitijim za javnost, možda bi taj brak i uspeo. Znao sam, Nikol je morala da prođe fazu u koju je ušla sama. Mnoge žene koje u dvadesetim godinama dobiju decu, prolaze nekoliko gođina kasnije kroz takve krize. U tridesetim je morala da pronađe svoj identitet. Morala je napolje, u svet, da sama sebe dokaže i pronađe svoje sopstvene prijatelje. Tog januara 1992. godine razlaz između nas je bio vrlo bolan, i za mene i za nju. Trebalo mi je dosta vremena da ponovo vratim svoj unutrašnji mir, Tri meseca kasnije робео sam da iziazim sa Paulom. Paula je bila model, veoma lepa, i davala mi je mnogo slobode. I sama je bda veoma angažovana. Naš život je bio ispunjen obavezama. Godine 1993. Nikol i ja smo se pomirili. Ne znam koji je bio razlog njenog povratka. Ja sam uživao da budem ponovo sa svojom decom. Ponovo smo postali Ijubavnici i živeli praktično kao muž i žena. Raskinuo sam vezu sa Paulom. Jako sam je povredio. Moja deca nisu zaslužila to što im se desilo. Imam utisak da su i oni kažnjeni. Dva puta nedeljno imam pravo da razgovaram telefonom sa njima. Rekao sam im da sam bio u policiji i da pokušavam da otkrijem Sta se sa mamom desilo. Pitali su me; "Još koliko dugo čemo cekati?" Moj sin me je pitao zasto to ne mogu da uradim od kuće. Posle svakog tog razgovora se osećam slomljeno. Ne verujem više u sistem. Ja vemjem u Ijude u tom sistemu. Naš pra\Tii poredak je zastao na nivou : pobeda po svaku cenu. Zbog toga više ne verujem u njega. Nikada ranije nisam obraćao pažnju na to koliko je belaca ili koliko cmacaprisutno. Ali u sudnici sam bio praktično prisiljen da brojim koliko je cmaca ušlo, koliko azijata, kolrko Spanaca, koliko belaca. Sistem me je naterao da i porotu i sud posmatram sa rasističke tačke gledišta. Pitao sam se: "Ko živi u Ix>s Anđelesu? Ko živi u dmgim gradovima? Može li biti pravde ako se na stvari tako posmatra? Ranije nisam tako razmisljao i sada mi ne prijaju takva razmisljanja. Možda sam pre toga bio naivan, ali nekih stvari sam i ja postao svestan. Boja kože ne bi trebalo da ima bilo kakvu ulogu. Pravda mora biti slepa, slepa i na boje. Angažovao sam dva advokata. Roberta Šapira i Džoni Kohrana. Oni su povukli sa sobom još neka imena. 15 Ijudi ше je branilo. Nemoguće! Došao je moj nekadašnji advokat i počeo da mi objašnjava da će to koštati milione. Rekao sam mu tada;" A koliko košta шој život? Ako je to njegova cena, vrlo rado ću je platiti.” Da sam imao rak, isto bih platio, ili da su ga deca imala. Da je Nikolina majka bila bolesna ili bilo ko koga sam voleo, ja bih dao svaki peni koji sam uštedeo. To je nešto što se čini, a da se pri tom ne razmišlja. Tada mi je palo na pamet: da nisam imao novaca, ne bih imao nikakve šanse. Ja sam mogao sebi da priuštim Ijude koji će mi pomoći da izađem odavde. Tada mi je prvi put palo na pamet da po zatvorima sedi mnogo Ijudi koji su nevini, nisu imali sredstava da to i dokažu. A verujem da je procenat takvih znatno veći nego što se zna. Ranije nisam obraćao pažnju na takve stvari. Ali od sada hoću. Od momenta od kada je policija uzela stvar u svoje ruke, ot-
vorile su mi se oči. Ako oni reše da te unište, onda te unište. Stvamost dođe kao ogledalo. Svako od nas ima odraz sa one strane. Ja ću izaći iz zatvora bez ikakvog razloga za kajanje. Mnogi belci u Americi upotrebljavaju mene za primer kako bele devojke ne treba da izlaze sa cmim momcima. Oni tvrde da su crnci po prirodi agresivni. Rasistička shvatanja nikada neće nestati. Ja sam
ođrastao kao cmac u getu. Nije da nisam osetio plodove rasizma. AJi sam zaključio da svoj život neću upravljati tom logikom. I neću dozvoliti da me rasizam koči u životu. Ova tragedija je promenila moj odnos prema Bogu. Danas mnogo više razmisljam o njemu. Übeđen sam da je Bog hteo da skrene moju pažnju na sebe, i da je to bi način da to uradi. I uspelo mu je. Prve nedelje u zatvom sam moUo Boga
da ne razmišljam o samoubistvu. Stalno sam se molio. MoUo sam Boga da me uzme sebi kako bih bio sa Nikol. A onda mi je postalo jasno da nemam izbora. Moram izdržati zbog dece. Klečao sam i molio se. Moja prva ćeUja je bila tako mala da sam samo ispred WCa imao mesta da kleknem i molim se. Prvi put sam u svom životu bio sam. Sve vreme sam bio izolovan.
Nisam imao s kim da razgovaram, osim kada sam imao posetu. Imao sam dobre dane, i dane kađa sam bio izgubljen. Oni su tvrdili da sam u samici u sopstv r enom interesu. Ali nema te samice u kojoj si toliko sam kao kada si usamljee u sebi. Dve kamere su me danonoćno posmatrale. Nisam mogao ni do WC šolje a da me neko пе posmatга. Slike su se prenosile u neku kancelariju u kojoj nisam ni znao koliko Ijudi sedi i posmatra me. Možda su i žene? Posle nekoliko dana kamere nisu bile 'upravljene na WC šolju. Desetak dana kasnije sam čitao neku knjigu. Posle toga sam dobio gljivice. Nikada ih nisam imao. Tako je bilo loše da sam morao da tražim lek protiv njih. Onda su mi noge natekle od tog leka u vidu rastvora. Poiskakali su mi plikovi. Rekao sam sebi: "Došao si do jedne tačke kada je toliko loše, da ne može biti gore." Nikada рге toga nisam tako lično doživljevao Bibliju. Iz Biblije se otkrije đa čovek nije ni prvi ni poslednji kome se nešto loše dešava. Otkrijete da niste prvi kome su uništena osečanja i da je sve upereno protiv vas. I najbolje što mi se tada desilo, jeste to da sam pronašao svoj mir. Optužen sam za dva übistva koja nisam počinio. A znam da me je taj mir izveo iz magle kojom su bila obavijena sva moja razmišljanja. Sidni i Džastin su živeli kod Nikolinih roditelja, ali uskoro, kada sve ovo prođe, i oni budu kod mene, imače više prostora za sečanje na svoju majku. Tako če biti! Ja ču imati decu, a kroz njih i deo Nikol. Zalost za njom me ne popušta. Nikol mi je uvek govorila, čak i kad smo se razveli: "Volim te". I ja sam joj ođgovarao sa "Volim te”. I uvek sam mislio da če Nikol biti ta koja če mene sahraniti.
ŠOK: Atmosfera u domu Braunovih u momentu kada je na TV-u objavljena odluka sudske porote da OJ. Simpson nije kriv; šok Nikoline porodice u sudnici u tom trenutku (gore desno)
ODUŠEVLJENJE: Radost u jednom crnačkom frizerskom salonu na vest da je OJ. oslobođen optužbe
34
EKSKUIZItfNO: ZATVOBSKAISPOUEST 0.1. SIMPSONfI
зо. io. 1935. Svet