Свет

Nastavak sa str. 17

goslaviji se prodaje za 30 DEM, a u Delhiju je možete kupiti za svega pola marke. Drugi problem, posebno akutan za turiste i one koji u Indiji borave kratko, jeste - grlo. Pošto je napoIju stalno temperatura preko 35 stepeni, leti i do 50, a u hotelskim sobama, restorauima, prodavnicama i bankama uglavnom funkcionišu jaki "erkondišn"-uređaji, dolazi do neminovnog "gubljenja glasa" usled čestih temperatumih promena. Ono što strancima u Delhiju takođe upada u oči, jeste gotovo potpuna "aseksualnost" njegovih žiteIja, I žene i muškaici u ogromnoj većini, bez obzira kojoj kasti pripadali, još uvek nose.. tradicionalnu indijsku odeću. Po gradu nema гекlama za striptiz-barove, seks-šopove i pornografske filmove, što je neizbežan dekor većine zapadnoevropskih, ali i mnogih dalekoistočnih zemalja (Tajland, Singapur...). Parovi, devojke i mladići, žene i muškarci, bez obzira na starost, status i izgled, ne hodaju po gradu držeći se za ruke ili zagrIjeni. Upravo suprotno - u Indiji se, dok hodaju ulicom, za ruke drže pripadnici istog pola; žene sa ženama i muškarci sa muskarcima. Ovo prvo bi naš balkanski mentalitet još nekako i svario, ali scene kako dva policajca sa puškama na ramenima Setaju ulicom držeći se za гике, nisu mogle a da ne izazovu salve smeha i čuđenja. "To je ovde иогrnalno", objašnjava nam Milulin,

"Oni tako pokazuju prijaleljstvo, rođačku ili drugarsku pri\ržcnost jedni drugima". Kad smo već kod policije, posebnu atrakciju predstavlja паогиžanje indijskih "organa reda". Saobraćajci-policajci su bili zaduženi

da obezbeđuju kongresni prostor, radnici obezbeđenja ispred banaka i stranih prodavnica - svi odreda nose najrazličitije tipove pušaka, od sačmarica (!?), britanskih "apovki” iz Drugog svetskog rata, do dva metra dugačkih bambuso-

vili štapova! Prema strancima su izuzetno Ijubazni i susretljivi i pokušaće u nedostaku boljeg znanja jezika (prosečan Indijac govori čudnu, strašno iskvarenu varijantu engleskog jezika). rukama i nogama da vam objasne pravac.

Opšti utisak o Indiji nakon osmodnevnog boravka je veoma teško defmisati. Sigumo je samo daje sve što sam video po Evropi i SAD međusobno gotovo ideutično u poređenju sa civilizacijskim šokom koji čovek doživljava u Indiji. Sve

što je sinonim neke hriščanske civilizacije ovde u Indiji je, pod uticajem njihove religije i tradicije postavljeno naglavačke. Za većinu Indusa ijudski život nema onu vrednost kao u zapadnom svetu. Za njih smrt nije neka posebno velika

tragedija јег verovanje u reinkamaciju uči da je mnogo života bilo iza ovog i da če još mnogo uslediti posle okončanja istog. Takođe, nema trke za bogaćenjem i napredovanjem u karijeri i dmštvu, pošto ih još uvek veoma prisutan kastin-

ski sistem samim činom rođenja u | tome ograničava. Po srednjovekov- | nom Manuovom zakoniku postoje ј četiri glavne kaste: bramani (sveš- , tenici), kšatrije (plemići), baišije j (seljaci, zanatlije i trgovci) i šudre j (sluge). Izvan kasta su najsiromaš- \ niji - parije (nedodirljivi). Pripad- ; ništvo kasti se određuje rodenjem i nemoguč je prelazak iz niže kaste |> u višu. Zenidbom sa pripadnicom ; niže kaste, na primer, ti padaš u tu ; kastu, a ne obmuto da ona dođe u | tvoju, višu kastu. Zbog toga Indusi j fatalistički gledaju na svet, ostajuci ' u svojoj kasti bez. hrišćanskom i svetu svojstvene, želje za napredovanjem i probijanjem u zajednici. lako je Nehru kada je 1950. pro- ; glašena republika, zakonom izjed- :■ načio "parije" sa ostalim građani- ) ma, kastinski poredak je ovde i da- j Ije veoma ukoreujen. Ono što u tom okruženju siro- | maštva, verskih, jezičkih, nacional- I nih i pohtičkih različitosti fascinira i u čemu bi od Indusa mi u Jugo- | slaviji mogli mnogo da učimo, \л verovatno je posledica tog čudnog i spleta religije, tradicije i životne fi- |. lozofije) - jeste sveprisutna tolerancija između svih tih različitosti I pored žestokih hindu-muslimans- | kih sukoba u prošlosti, pobuna i u ? krvi gušenih ustanaka, prosečan Indijac, bez obzira na nacionalnost, I veru, jezik i političko opredeljenje | pokazuje neverovatnu sposobuosl s tolerancije u odnosu na druge. A to je naciji od 900 miliona stanovnika • očigledno jedini uslov za opstanak. |

PORAST HINDU-NACIONALIZMA КДО ODGOVOR NA PRETNJE IZ PAKISTANA

Komunistička partija Indije (CPI) je peta po snazi stranka u zemlji. Na poslednjim federalnim izborima dobila je oko 10 % glasova, a "sestrinska" Komunistička partija Indije (marksista) CPI(M), oko 7 %, Sto levi blok u parlamentu ove zemlje čini veoma jakim. 16. Kongres CPI održavao se na 70. godišnjicu postojanja ove stranke, pa je pored kongresnog prostora u jednom velikom šatoru priređena izložba fotografija iz istorijata CPI. Svaka dmga fotka - beživotna ili iskasapljena tela indijskih komunista u bumim do-

gađajima proteklih sedam decenija. Domaćini kažu da su komunisti u Indiji bili proganjani i od engleskih kolonizatora i, posle, od vladajuće Kongresne partije. Trenutno je u Indiji politički hit zabrinjavajući uspon nacionalističke hindu paitije BIP. Ono Sto je zanimljivo, jeste činjenica da Indija kao odskora (donedavno je to bila Indonezija) najmnogoljudnij a islamska zemlja na svetu (120.000.000 muslimana) nema nijednu jaku muslimansku nacionalističku partiju koja bi okupljala sve indijske muslimane.

Upravo u vreme naSe posete došlo je do kuiminacije zaoštravanja odnosa Indije i susednog, ekstrenmo muslimanskog Pakistana. Na Samitu nesvrstanih koji se održavao tih dana premijerka Pakistana Benazir Buto oštro je napala Indiju zbog "terora nad muslimanskim življem u Kašmiru". Iz vokabulara nama dobro znanog iz susedne Bosne Benazir Buto je osula paljbu po prisutnom premiјеги Indije Narasima Raou optužujući njegove vlasti da vrše "übijanja, etnička čišcenja i silovanja na teritoriji Kašmira".

"Tražio mi je cigaretu i ja sam mu je dao. Pomenuo je da se tukao sa milicionerom, a ne sa više njih. Tog milicionera je nazvao "mali". Kasnije je pristigao Memarevič sa jednim civilom. Tražio je iičnu kartu od Panovića i ovaj mu je pokazao. Držao je Učnu kartu u ruci, a milicioner ga je udario i to više puta. U jednom trenutku je ščepao Gojka za kosu i pribio ga uza zid. Dok ga je tako držao, došla su još dva milicionera. Jedan od njih se nije mešao, a drugi je tražio da Memarević pusti Panovića što je on i učinio. Tražio je od Gojka da ode sa njima u stanicu; međutim, ovaj je to odbio govoreći da će ga tamo tući. Počeo je da beži, odmah za njim su potrčali onaj prvi milicioner, manjeg rasta i još jedan civil." Dr Vladimirka Aleksić, specijalista medicine rada u Domu zdravlja u Raškoj, potvrdila je da je milicioner Memarević 18. aprila došao kod nje tražeći bolovanje zbog, kako je tvrdio, povrede leve ruke u ramenu. Ona mu je otvorila bolovanje i uputila ga na snimanje. Pošto se na sniracima nisu videli tragovi povreda, ona mu je posle nekoliko dana zaključila bolovanje.

3. maja 1991. godine istražnom sudiji Tapuškoviću stiže obaveštenje da je oko 12 časova, 29-km nizvodno od Raške, kraj desne obale u vodotoku reke Ibar, kod sela Bojanići, pronađen leš muškarca. Istog dana u 18 časova počinje uviđaj. Na licu mesta otac Gojka Panovića potvrđuje da je to leš njegovog sina. Sutradan, 4. aprila 1991. godine komisija lekara veštaka Instituta za sudsku medicinu u Beogradu, u prosekturi bolnice u Kraljevu, obavlja obdukciju leša i postavlja zaključke: leš iz vode u stanju truleži, te se samom obdukcijom uzrok smrti ne može ustanoviti. Na obdukciji je ustanovljen potpuni prelom nosnih kostiju, potpuni ргеlom poprečnog nastavka prvog vratnog pršljena sa leve strane. Sve povrede su nastale za života. Po svemu'sudeći, radilo se o nasilnoj smrti. Prelom nosnih kostiju, kao i prelom prvog vratnog pršljena sa krvnim podlivima u okolini, naneseni su tupim mehaničldm oruđem, potpisah su doc. dr Miroljub Obradović i asistent dr Ivanka Baralić. U kasnijem toku suđenja pokazalo se da su još neke činjenice utvrđene na obdukciji važne iako se ne nalaze u zakIjučku kao, na priraer. da je oko čmara pokojnika nadena pogan.

u zadnjem džepu farmerki nađene su zdravstvena knjižica, lična karta i duplikat vozačke dozvole, kao i autobuska karta, koja je bila vlažna, delom pocepana i koja je ostavijena da se osuši i uaknadno pročita. Takođe je na farmerkama u predelu oba kolena nedostajao materijal u obliku skoro pravilnog četvorougla, kasnije je utvrđeno da su isečeni relativno oštrim predmetom, dok na koži ispod iseka nije bilo nikakvih oštećenja. Zanimljivo je da je milicioner Dizdarević više puta menjao iskaz pred sudom. Tvrdio je da je za vreme sukoba dok su Memarević i Lekić trčali za Panovićem, on sa Citlučaninom, po nalogu, obilazio trafike. Dok je obilazio građ, neko nepoznato lice mu je dalo Memarcvićeve lisice. Tada ih on vraća Memareviću, i Memarević i Lekić odlaze put kamenog mosta. Petnaestak minuta posle njihovog odlaska, stigao je Citlučanin sa svojim automobilom. U tom automobilu proveli su do sedam i trideset, čuvajući obijenu trafiku. Drugi put Dizdarević kazuje da je u po\Tatku iz obilaska grada, dok još nije ni došao do trafike, video Memarevića i Lekića kako dolaze pored "Brvenika", zastaju pored obijene trafike još neko izvesno vreme, a onda Čitlučanin odlazi po svoj

privatni automobil i dovozi ga pored trafike gde čekaju do jutra. Ipak, okružni javni tužilac u optužnici od 29. maja 1991. godine zastupa pretpostavku da su Memarević i Lekić sustigli Panovića na mostu nad Ibrom, snažno ga više puta udarili pesnicama i nogama, te mu naneli teške telesne povrede u vidu preloma nosnih kostiju i poprečnog nastavka prvog vratnog pršljena, čime su ga lišili života, a zatim su ga preko ograde mosta bacili u Ibar. Odmah posle presude Okružnog suda u Kraljevu kojom je Memarević dobio 14 a Lekić 11 godina zatvora, Memarevićevi branioci uputili su Vrhovnom sudu Srbije žalbu zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog odluke o kazni. Između ostalog, u žalbi se kaže: "Možda je to suviše uprošćeno, ali ono sa čime je javna tužba izašla pred sud i ono na osnovu čega je sud presudio, u sebi sadrže kao neosporan podatak da su u jednom momentu oba optužena trčala za Gojkom Panovićem i da je Gojkov leš nađen 3. maja 1991. godine. Sve ostalo predstavlja pretpostavku ničim potkrepljenu. Na rekonstrukciji Sud utvrđuje da je nemoguće da se na tom mestu odigra događaj a da to niko

ne vidi, da Je nemoguće da se baci sa te visiue u Ibar a da to niko ne čuje i da je teško verovatno da če leš plivati punih 16 km, a da posle nema smrtne povrede. To se kosi sa zdravim razuraom i toga je sud svestan. Međutim, izlaza nema, јег je utvrđeno da je Ibar na tom mestu nepristupačan..." Toma Fila se posebno u žalbi osvrnuo i na povredu krivičnog postupka pa kaže da je u dva maha Panović pobegao od optuženog Memarevića i vratio se nazad. U sferi pretpostavki je da se vratio i treći put, a tamo su bila dva milicionera Dizdarević i Čitlučanin i to do 8 ujutro. Takođe, kako je moguće da pijani Mernarević može zadati takav udarac rukom ili nogom. Na kraju, evo pisraa koje je Memarević uputio svojim advokatima: "Dostavljam vam poziv a ne tužbu ’moje supruge’ Zorice koji je podnela za razvod braka. Sto znači: spremili su se i na završni udarac da mi rasture i porodicu, a ona (Zorica) nije ni svesna toga. Takođe je Memarević zamolio svoje advokate da dođu do rešenja sudije za prekršaj kojim je Čitlučanin kažnjen zatvorom 30 dana, zbog teške telesne povrede".

BEPOBTEB "SVETA" 0INDUI: SAMO NASSE JOŠ PO TITU SEĆAIU

NEBASVETLIEHIZLOČINI; КO IEIIBIO ВOВДIIД PfINOVIĆA

30. IQ, 1995. Svet