Свет

ve partije. Možda i sam nekoj pripada?" Devet dana kasnije Veljko Kadijević, savezni sekretar za uarodnu odbranu, u razgovoru s Jovićem "ocenjuje da nadiruće antisocijalističke snage prete odmazdom i da, ako ništa ozbiljnije ne uradimo na sprečavanju njihovog nađiranja, sledi revanšizam najgore vrste - visićemo po banderama bez pardona". Jović mu kaže da preteruje i da se оп lično ne boji višestranačkog sistema, 'јег će naša partija i u tim uslovima osvojiti vlast, u Sta Veljko nije siguran, ali se pribojavam svili brutalnosti kojima ćemo od Zapada dugo biti izloženi". Sef bezbednosti JNA, general Marko Negovanović, na Savetu za zaštitu ustavnog poretka, 16. februara 1990. dao je o političkim pokretima sledeće ocene: prvo, svi su antijugoslovenski i antikomunističld; drugo, podrazumevaju razbijanje JugOslavije; treće, podrazumevaju permanentne sukobe na ovom području; četvrto, u jezgrima ovili stranaka stoje poražene snage iz П svetskog rata, otuda u njihovim nastupima osvetničke najave... peto, sarađuju sa delovima neprijateljske emigracije u inostranstvu, koje ovi drugi izbegavaju... "Moramo se protiv njih boriti i pohtičkim ah i pravnim sredstvima koja nam zakon daje i nalaže", "Budirnir Lončar nas upozorava" - zapisuje dalje Jović - "da nećemo moći da insistiramo na ideološkhn faktorima kao što su socijalizam. komunizam i sl. ali možemo na integritetu zemlje, uezavisnosti, nacionalnoj ravuopravTiosti, tekovhiama NOB, demokratiji i sl. što treba zakonom utvrcliti kao uslov za rad stranaka. Inaće, smatra da ćemo ili suzbiti efikasnim sprovođenjem reformi (!) - zastupa tezu Ante Markovića. Da li je slcpac ili se pravi lud. Briga njih za naše reforme, oni hoće vlast. a neki i otcepljenje od Jugosiavije." Dok su 1990. sa Zapada stizali obaveštajni signali da će se nastojati da se u Srbiji sruši komunistički režim, Veljko Kadijević je u svet odašiljao note da Jugoslavija može opstati jedino ako komunisti u njoj budu dominantni. Lazar Mojsov je kod Jovića došao 10. aprila 1990. da ga obavesti o utiscima sa puta u Francusku; "Jednodušan je utisak" - zapisao je Jović u svoj dnevnik - "da je Jugoslavija u SAD i na Zapadu još uvek sa Albanijom i SSSRom, obeležena kao komunistička zemlja, u kojoj treba oboriti геžim. Za Jugoslaviju specifično smatraju da je problem ostala samo Srbija. Nju treba srušiti preko Kosova, uvođenjem građanskog rata na Kosovu. Zato i podstiču separatiste. Kada izbije građanski rat, zapadne republike će se izdvojiti (iz revolta) iz Jugoslavije, a oko Srbije će sc stvoriti ’sanitarni kordon’, tj. blokada, bez direktnog mešanja dok se Kosovo ne otcepi i ne pripoji Albaniji, dok ne padne režim u Srbiji~" Kadijević 26. aprila 1990. obaveštava Jovića o poseti Francuza. "Sutra Francuzi dolaze nanovo" - zapisao je Jović - "i Veljko ćc ira jasno reći da Jugoslavija može opstati jedino ako komuuLsti u njoj budu dominantni. Tu istu poruku su poslali i Britancima, ali odgovor nisu dobili. (!) Ne ko-

mentariScm, slušam ga, ali sc na iik>ćc pitanje: Kako oni mogu da šalju fakvc porukc - nije jasno?!" Л 8. juna 1990; "Veljko Kadijević jc" upisuje u svoj dnevnik Jović - "zbunjen i razočaran odlukom rukovodstva Srbije da formira Socijahstičku partiju. Smatra da jc to definifivan raspad Jugoslavije, da su .Amerikanci postigli svoj cilj i u Srbiji, da su skinuli sa istorijskc scene SKJ. Smatra da su Srbi morali sačuvati ime ’komunisfa’. Svi planovi sada padaju u vodu. Biće mnogo teže, možda i nemoguće spasfi zemlju. Upozoravam ga na potrebu da se preispifa njegova stalna tndnja da bez SKJ nije moguća Jugoslavija. Mi moramo da pravimo formule za opstanak Jugoslavije sa koalicijom levih snaga, bez obzha kako sc zvale." "Sloba se intercsuje za moj razgovor s Veljkom u vezi formiranja SPS. Očigledno mu je stalo da se ne posvađa s vojskom" - zapisao je istog dana Jović. Sedam dana kasnije još o reakciji Veljka Kadijevića; "Razočaгао ga jc Slobodan Milošević šfo mu nije rekao da će se stvarati Socijahstička partija Srbije, a dva dana рге toga su razgovarali 0 daljem radu u SKJ. Ne može da dode k sebi. Izgubio je ’fačku oslonca’. Uoči izbora, 1990. Jović u svoj dnevnik od 15. oktobra zapisuje da je Vuk Drašković razgovarao sa američkim ambasadorom Cimermanom. Drašković je tražio da ga Amerikanci podrže na izborima, ua dva načina. Prvo, da prestanu da napadaju Miloševića zbog represije ма Kosovu, јег mu to samo diz.uglcd kod srpskog uaroda, n.-. •• ;a aa napadaju za boljševizan. , srp>ki narod ne voli; drugo.jia . ■ princsu rehabilitaciji Dražc Miiiajlovića uručivaujem njegovom sinu američko odlikovanje, koje mu је još 1948. godine dodelio predsednik Truman. Tune će praktično podržati pokret Srpske obnove pred srpskim bhačkim telom. Dobro bi bilo da odobre podizanje spomenika Draži Mihajloviću u SAD. Drašković, zaključuje Jović, nikada neće pobediti ako podršku traži u inostranstvu. Podršku treba da pribavi u sopstvenom narodu. Nakon izbora, 25. deeembra 1990. Jović unosi u svoj dnevnik da je, prema američkim ocenama (informacija iz Vašingtona). "pobedom Miloševića na izborhua u Srbiji, počeo da se ostvaruje scenario CIA-e o raspadu i građanskom ratu u Jugoslaviji, koja već živi na ’nov naćin’ - vLše пе postoji nego što postoji" i ne sunmja u podršku SAD raspadu zemlje. "A za to je kriv narod što je izabrao Miloševića ili Milošević što se uopšte i kandidovao. Ko zna?" završava pitanjem ovaj deo u svom dnevniku Jović. On o Vuku Draskoviću piše i 10. jula 1991: "Zove me Veljko Kadijević. Obaveštava me da jc ’pogledao’ razgovor Vuka Draškovića i Stjepana Mesića. Utvrdili su zajeduičke političke ciijeve za koje če se boriti; rušenje JNA i rukovodstva Srbije. Načiu je: propaganda protiv JNA, njeno razbijanje i likvidiranje. Tako će srpsld živalj u Hrvatskoj ostati nezašfićen. Hrvafi če ga pojedmačno ugrožavati 1 izazvati srpsku reakciju - intervenciju. Hrvafska če fada proglasiti Srbiju za agresora i pozvati sfraue trupe, pomoču kojili ćc biti oboreua legabia srpska vlast.

\ uk;i l)rasko\ ica ti lomc, pn ma njugovoj tvrdnji, potlržava i Dragoljub Mićuno\ić (Dcmokralska strauka). Vcljko ocenjuje da jc ovo žrlvovanjc intcresa srpskog naroda u Hrvatskoj i uopšte van Srbije. To jc cena sporazuma s Mesićem; da se poslcdice vcć osećaju, jcr u sainom Bcogradu, u jediiticama I armijske oblasti, vojuici masotaio odbijaju komandu govoreći da neće da slušaju komandu onih koji su 9. marta sprečili rušenje srpskc vlasti. Apeluje da odmah politički јалтпо rcagujemo". Kako su socijalisti 1990. pobedili na izborima? Procena Stanka Radmilovića, tadašnjeg predsednika srpske vlade, kako se iz Jovićevih beležaka vidi, jeste đa je SPS došao na vlast zahvaljujući - upadu u platni sistem SFRJ. O tome u Jovićevom dnevniku ima dve beleške: 5. januar 1991. "Sabajle, u 8 č. (iako je subota), zovu me specijalom: sa sinoćne scdnica SIV-а treba da mi uruče hitnu informaciju. Donose je. Srbija je pozajmlla (odlučila da pozajmi) od Narodne banke Srbije, iz primarne emisije, 18,2 mid. din. radi isplate penzija, ofplafe ino dugova i sl. Dok joj пе priteknu prihodi. Odluke Republičke skupštine objavljene su u 'Služlvenom glasniku’, u poverljivom izdanju, a neko je to poslao Anti Markoviću. SIV je dramatizovao pitanjc do кгаја. Obustavio jc svako poslovanje sa devizama (i plaćanjc inostranstvu), svako kreditiranjc i/, cmisije itd. Odredio je kontrolu s\ ih narodniii banaka republika i aufonomnih pokrajina. Javlja mi se Veljko i prića. [ircma Brovctu, kako je bilo па SIV-u. Marendić (Božidar, član Sl\ -a iz Hrvatske) jc tražio da sc poltapsc odgovorni u Srbiji, podržao ga Aca Mitrović i naravno Ante, ali se SIV podelio. Zauzct je sfav da se stvar ispita i vxate рагс, ako su iskorišćene. Zovem Slobodana i pričam mu. Njemu se već javijao Anfe Marković. Sloba sve zna, ali umanjuje problem. Kaže da i drugi fo rade, a samo nas ganjaju. Slovenci su tako pokupovali 2 mld. dolara deviza i izneli iz zemlje, a Ante nije ni prstom mrdnuo". 8. januar 1991. "Razgovor sa Stankom Radmilovićem u SPS (рге početka sastanka o konkretnim pitanjima). Malo ga kritikujem šta to sve rade sa emisijom, i sa priltodima koji pripadaju federaciji. Objašnjava da bi bcz toga sigurno izgubih izborc, jer više od pola republike ne bi primilo plafe i penzije. Ante se čudio i krstio kako fo da nismo ЂапкгоЉаи’, a mi smo ga nadmudrili. To je sušfina. Sloba je očigledno izbegavao da me obavesti, јег sa funkcije predsednika Predscdništva SFRJ to ne bilt mogao da opravdam. Na završetku razgovora naiđe Sloba, a Sfanko mu kaže: АЈоШп te da me zaštitiš od kritike predscdnika Predsednišfva SFRJ’. Na to će mu Sloba: ’Zašfifiću te šfo si uzeo pare, ali te neću štitifi šfo si predlagao donošenjc zakona i odluka. Sve je to moglo da se osfvari i bez formalnih odluka Skupštine. Tako svi drugi rade’. Rade i to u obilnbn količiuama i prc nas i tišc od nas". zakIjućuje u svom dnevuiku Jović.

/animljivo jc svcdoćcuje ilorisav a Jovića o tome kako je dao nalog Veljku Kadijeviću da izvede tenkove na ulice Beograda da rasteraju demonstracije opozicije 9. marla 1991. godiue. Zanimljivo je. otuda, što je, kao predsednik Predsedništva SFRJ, to učinio a da pri tom nije bio u Beogradu i uverio se u situaciju na licu mesta, pa je otuda, valjda, i povero\>ao da su. kako je zapisao, demoustranti demoliraii i Skupštinu Srbije i Predsedništvo. čak i zgradu Vlade, što ne odgovara istini. Evo izvomog teksta iz njegovoa dnevnika od 9. marta 1991: "U Beogradu demoustracije opozicije. Cine neviđeno nasiije: ruše izloge, odnose robu iz prodavnica, demolirali su ceiu glavnn uhcu - Terazije i M. Tita, Skupštinu Srbije i Predsedništvo, čak zgradu vlade u Ul. kneza Miloša, ušli u službene zgrade ifd. Policija je {jodbacila, ima čak dvoje poginuiih. Nalazim se na vikendu u Nikšiču. Zove me Slobodan Miloševič i traži Lntervenciju vojske. Razgovaram s Vcljkom Kadijevičem. On se dvoumi - da h je neophoduo i kako če to polifički bifi prihvaćeno, ali se ne protivi, samo smafra da treba da osigura odluku Prcdsedništva. Ostavljam još malo da pratirao situaciju pa da se Cujemo ponovo. Sloba me nanovo zove, veoma uznemircn. Zove me i Vcljko. Kaže da sada demousfrhaju prcd GeneraLštabom i hoće da provalc imiitra. Konsidtujem telefoiiom članovc Prcdsedništva koje sam mogao dobiti (sve izuzcv Mesića i Drnovšeka). Dajcm Veljkii nalog da izvede vojsku ua idicc i da zaposednc prostor isprcd s\ ih ugroženiii državnih insfitucija. Slobo-

clan će poslari zvanićaii pismeni zahtev koji ćemo suira па sednici Predsedništva odobriii U objavljeirim izvcKiima iz dnevuika, Jović je preskočio 10. i 11. mart, tako daje još uvek tajna kako je naknadni pismeni zahtev Slobodana Miloševića da tenkovi rasteraju demoustrante prošao na Predsednistvu SFRJ i da li je ikada usvojen, budući da ovo, tada najviše državno telo SFRJ. skoro nikada i ni o čemu važnom, kako se viđi iz Jovićevih beležaka. uije moglo da se dogovori. Ostaje, međutim, utisak, da je Jdvić, objavljujući belešku od 9. marta 1991. hteo da spere sa sebe anatemu opozicije, ali jećpri tom. bacio loše svetlo na predsednika Srbije. To je učinio i time što u svojoj knjizi navodi da je Milošević, u jednom susretu (17. marta 1991) sa Kađijevićem, Adžićem i Brovetom, kada su ih obavestili da Generalštab odustaje od najavljenog vojnog udara - "pitao samo da li će Arnrija zaštiti vlast u Srbiji, ako opozicija nanovo počne sa nasiljem. Odgovorili su da hoće. Pifanje je da li im se i to može verovafi!" - zaključio je Jović. Kroz celu knjigu "Poslednji dani SFRJ", kao crvena nit, provlači se ogromno nezadovoljstvo Jovieevo generalima na vrhu nekadašnje SFIU. ,Лко bi se za postupke Veljka Kadijeviđa, Blagoja Adžića i drugova, pre svega u 1989. 1990. i 1991. tražila neka uopštavajuća Jovićeva ocena. onda bi to bio "veliki promašaj", naročito kada je na početku krize trebalo zaštiti ustavni sistem zemije. Vojska je stalno obećavala da će nešto preduzeti,

Nastavak na slr. 24

6

13.11.1995. Svet