Свет

EFEND IJ A FADIL MURATI: OVDE U NOVOM SADU SMO SVIMA TRN U OKU

Angelina Janković

EFENDUA FADIL MURATL prvi čovek Islamske verske zajednice u Novom Sadu u razgovoru za "Svet" komentariše tzv. Shičaj Veternik . prića o neprijatnostžma sa kojima se on i njegovi vernici suoćavaju. tvrdi da službu obavija u neadekvatnim irostorijama od 52 kvadratna metra u koje može stati samo 20 Ijudi. te da sa porodžcom živi u stanu od 15 kvadrata (!?>. optužujući državne organe za nebrigu, a pripadnžke SUP-a za maltretiranie;

Svakodnevno su nam lupali prozore na zgradi, pretili bacanjem bombi, nasrtali oružjem, a sama policija je napala jednog našeg ćlana dok je delio ramazanske vahtije!

slamska verska zajednica se nalazi nedaleko od samog centra grada u Futoškoj ulici. Ono što kuću u kojoj je ova zajednica izdvaja od okolnih je "lamperija" na prozorima i \таћта. Oni su okovani daskama. Prolaskom kroz uski i mračni hodnik dolazim u dvonšte u čijem dnu se nalazi kancelarija ove verske zajednice. Efendija, Fadil Murati u Novi Sad je došao kao mlad imam pre četmaest godina. Postavljen je od strane starešinstva Islamske verske zajednice u Prištini a na predlog Beogradskog muftije. Odmah mi je postavio pitanje da И i ja dolazim zbog džamije u Vetemiku? "Clan Islainske zajednice koji radi u Nemačkoj pravi veliku kuću. To je kuća, može se reći u istočnjačkom stilu, krov je u obliku kupole, kao kube. Nema govora o džamiji, ako pogledate ove nove kuće po Novom Sadu svaka druga je u tom stilu. Pa nisu to valjda sve džamije." U Novom Sadu sa okohnom ima oko 12.000, a na području Vojvodine oko 40.000 pripadnika muslimanske veroispovesti. Zelja za izgradnjom verskog objekta postoji odavno, a 1990. godine Islamska verska zajeduica je podnela zalrtev nadležniin organima za izgradnju džamije. "Islamska verska zajednica postoji od 1978. godine otkada smo kupUi prustor u ulici Bulevaга revolucije br. 39, to je prostor od 52 kvadrata. Grdne раге smo dali za taj prostor, nadajući se da će se vremenom uz dogovor sa nadležnim organima naći adekvatnije rešenje, da će nam obezbediti nekakvu lokaciju. Kada smo 1990. godine podneli zalitev nadležnim organiraa, ja imam ovde svu tu dokumentaciju, da nam obezbede lokaciju za izgradnju džamije koja će služiti isključivo verskom životu, odgovor je bio negativan. Razlog ne znam. DostaviU su nam svoje mišljenje koje je apsurdno. Na postojeću zgradu da se izvrši adaptacija, dogradnja. U ovom dvorištu Islamska zajednica nije sama. Imamo komšije koji su vlasnici jednog dela dvorišta, to su Ijudi druge nacionalnosti. Prema tome, postavlja se pitanje: gde ćemo da gradimo Ш dograđujemo? U ovaj prostor od 52 kvadrata može da stane dvadesetak Ijudi, više ne može. Kod nas se ne može stajati kao u drugim crkvama. Мога se imati razmak radi molitve najmanje jedan metar. Petkom kada je glavna molitva, mi imamo ovde oko 40 Ijudi, a kada je svečani praznik kao Bajram, hodnik je toliko pun da Ijudi ne mogu ući. Oni samo slušaju predavanje kojim se ja obraćam vemicima, a ne mogu da izvrše svoju obavezu prema Bogu. Došli su u džamiju a nisu izvršili svoju obavezu zbog nedostafka prostora. Tako da je odgovor na naš zalifev bio smešan. Kad pogledate, od ’45. godine do danas, od Raške do Subotice nijedna se džamija nije izgradila. Znafe, ja već četrnaest godina živim u stauu od 15 kvadrafa sa po-

rodicom, asiovi su veoraa feški, a nadležni organi ništa ne preduzimaju." "Oduvek smo imali neprijatnosti. Ovde smo dočekani kao trn u oku, ne znara iz kojiii razloga tolika odbojnost prema nama. Kad sam došao za imama, bio je napad oružjem na Islamsku zajednicu. Mada smo dostavili nadležnima prigovor, nikakav odgovor nismo dobili. Sto je još začuđujuće, рге 3 godine su organi SUP-a napali našeg člana koji je dodeljivao ramazanske valitije. To je vreme kada se jede i kada se prestaje. Stanje se još siše pogoršalo od ’M. godinc. Svakodnevno su nam lupali prozore па zgradi. Ako nočas ostanu čitavi, to je odlično, ali sutra sigurno neće prenoćiti. Tako su nam sedara puta uzastopno za vreme one inflacije ’92-'93. lupali staklo. Više finansijski nismo raogli da izdržimo i onda sam predložio da postavimo te lamperije’. Na neki način da pokažemo gradu šta su uradili, јег to nije ponos ovog grada. Рге nedelju dana jedan elegantno obučen, doteran čovek kuca na vrata i traži verskog službenika. Odgovaram mu da sam to ja, a on meni govori: Tli ćete raditi valjano Ш ćemo vam baciti bombu na islamsku zajednicu’. Ja ga pogledam pa kažem: ’Sta vam je?’ ’Znajte da je ovo Srbija!’ Odgovorio sam da ja znam da je ovo Srbija, ali da i u ovoj Srbiji bez obzira kakva je, takva je, vlada zakon. Takvih primera una mnogo. Jednom prilikom \ raćajući se sa skupa iz Reformsko-brišćanske crkve, gde sam tri gocbne išao na molitve za mir, Cuo sam razgovor dve žene na stanici. Jedna od njili govori: ’Neka su bn polupab ovo, da Bog da ih grom übio’. Pitam se kakva će to majka biti i kakav će odnos njeno dete

imati ргеша nama." Ono što je efendija Fadil Murati posebno naglasio, jesu izrazito dobri odnosi-sa drugun konfesijama, uz međusobuo uvažavanje i pomagauje. "Mi smo prošle gocline bili na skupu o verskoj toleranciji i međusobnom uvažavanju. Prisustvovao je i gospodm Irinej Bulović, zafim ministar vera Made Srbije, mnoštvo stranih no\ inara i delegacija. Cigaret je pauza, ja izađem u hodnik, uzraem kafu, kad izlazi i Irinej Bulović. Prilazi mcni, ja ostavim kafu na sto, mi se pozdravimo i poljubimo. Novinari u čudu, oni se varao međusobno übijaju, a sa druge strane sveštenici i jeđne i druge konfesije lepo sarađuju. Odnos Islamske zajednice sa drugim konfesijama je veoma, veoma dobar." Kada se govori o islamu, često je prisutno mišljenje o netolerantnosti islama prema drugim rehgijama. Kao primer navodi se između ostalog i Saudijska Arabija gde nije moguće podići osim džamije nikakav drugi verski objekt. Buma reagovanja izaziva i reč: džihad. Zamolila sam efendiju za pojašnjenje. "Mubamed kada je u pitanju odnos muslimana prema drughn konfesijama kaže; da nas je Bog toliko zadužio za međusobne i dobronamerne odnose sa komšijama da je u jednom trenutku ocekivao od Boga da kaže: ’Muhamcde, sav tvoj hncfak ne pripada tvojoj deci nego i komšijama koji nisu muslimanske veroispo\esti’. Međusobno pozdrailjanje među rnuslimanima je selam alejkmn, šfa znači nek je mir i spas. U Saudijskoj Arabiji 99,99% stanovnika su pripadnici muslimanske veroispovesfi. Normalno je da ako u jednoj državi ncma drugih vera osim islamske da i nema druge bogoraolje oshn džamije. Kakvc fajdc ima sagradifi crkvu

faino gde nema lirišćana? Какте f'ajde ima sagraditi, reciino, džamiju u Somboru? Kome to služi i ko će ući u nju? Ima jedan članak u Kuranu koji kaže: ’Oni koji se bore na Božijem putu oni nisu mrtvi, oni su živi, ali vi to ne znafe’. Taj citat Ijudi tumače prema svom nahođenju. Borba na Božijem putu je prvenstveno odstraniti sve ono šfo je u suprotnosti islama, a to je psovka, blud, krađa, alkohol, licemerstvo, kao i ako čovek brani svoj prag ukoliko bude napadnut. Imate i raeđu muslimanima onili koji ne veruju nikome i ničemu, a nose ime muslimansko. U svakoj veri ima kukoIja, ali kukolj u muslimanskoj veri, koji ja ne negiram, veoma je u medijuna uveličan. Prolazeći pored džamije u Mostaru dok imam poziva vernike na molitvu, musliman {Kired mene mu opsuje mafer. Sada je odjednom, siguran sam, faj čovek posfao najveći musliman, ali ekstremni. Ne trebaju nam ekstremni muslimani јег to Kuran пе prihvata: ’Bog ne optercćuje čoveka mimo njegovilr sposobnosti’. Nemoj dizati prašinu famo gde nije za dizanje. To su sad novokomponovani vernici koji posfoje na sve fri strane. Ti novi vernici su digli ustanak ргоtiv jednog Ш drugog naroda, desilo se to što se desilo. Ali opet će oni morati živeti zajedno. Između muslimana i Srba u Bosni je bio najveći procenat mešanili brakova, oko 70%, ista krv, isti jezik, jedino što je Hasan išao u džamiju a ovaj drugi u crkvu." Ono što mnogi znaju o islamu svakako spada i pravo muslimana da se ženi sa četiri žene, da zasniva četiri porodice. Iskoristila sam ovaj razgovor da saznam nešto o pravima i ulozi žene. "Muslimani su izigrali prvi citaf iz Kuraua: ’Uči, čitaj. proučavaj’. Zcnskoj deci ni-

је bilo dozvoljeno da se usavršavaju i to je bolna tačka za musliшапе. Ranije su verski službenici učaurivali žensko dete, za ženu nije nauka, опа je bila primorana da živi i radi u kuči. Posledica je veliki broj nepisroenih žena, ali danas se to menja. Da bi čovek oženio drugu, treću Ш četvrtu ženu, шога dobiti dozvolu od prve žene, mora biti fmansijski spreman da izdržava te porodice. To je bilo dozvoljeno zbog toga što su u to vreme muškarci ginuli па ratištima, pa su žene ostajale bez zaštite. Onda je Bog dozvolio da rauškarac koji je imučan ima pravo da se ženi sa četiri žene, аИ пе iz seksualnih zadovoljstava več da bi zaštitio ženu, da bi imala normalan život. Zene su se pobunile i dolaze kod poglavara da se žale. Оп ih je saslušao i objasnio zašto je to dozvoljeno muškarcima, a ne i ženama. Pozvao je svoju ženu da podeh po jednu čašu svakoj od njih i da svakoj sipa u čašu vode. Zatim je donela lavor i stavila ga u sredinu. Svaka žena je sipala vodu iz svoje čaše u lavor. Pozvao ih je da svaka uzme svoju vodu iz lavora, a one su se zapitale kako da znaju koje je čija voda. Kada bi žena imala četiri muškarca, onda oni ne bi znah čije je koje dete, a ovako od bilo koje žene njegova su deca. Zenama ne bili dao da idu и mini-suknjama јег to izaziva kod muškog pola drugačiji sfav. .\li danas vidhno česfo da je neka devojčica napadnufa Ш silovana zato što je htela tako da se oblači, tako izazvala manijaka i bila napadnuta. Da jc bila propisno obučena, ne bi toga bilo јег žena tako obučena izaziva osobu suprotnog pola, ah ne svakoga, pravoga vernika ne, vcč onoga koji se manijački ропаša i inisli da sve što leti može da se pojede."

27.11.1995. Svet