Свет

HOĆE LI MIR UMETI DA PEVA...

Plše: Olja Bećković

Kazu da se zbog ove čestitke mnogo naljutio predsednik Nove demokratije Dusan Mihajlović. To do sada nikom nije uspelo, njega da zezne. Zna se ко je najbrži i ко uvek prvi čestita. Ovaj poraz od Nišlija, Mihajloviča će morati da natera da se suoči sa realnošču. Sa godinama dolazi sporost, stižu mlađi i brži čestitari - ipak, to nije nerešivo. Pojačajte ishranu i probajte- sa bodi-bildingom, ako to ne uspe, videčemo koja još rešenja postoje. Steta je da jedna karijera čestitara tako brzo propadne.

KLINTONOV PROBLEM torak, 21. novembar, 13.30 Uredniku ovog lista nešto zavisi od toga da li ću ja svoj tekst predati u dogovoreuom roku. Odlažem taj гок, u ovom momentu 20 sati za koliko su svoj rok pomerili pregovarači u Dejtonu. Verujem da i mom uredniku, i vama, i raeni daleko više zavisi od toga šta će se tamo dogoditi. I Amerikancima. Ono što zbunjuje je pre svega to, što se sva nada da će se do nekog sporazuma i doći zasniva na tezi da Sjedinjenim Američkim Državama i predsedniku Klintonu - MNOGO, zavisi od ishoda ovih pregovora i da je baš njima najviše u interesu da mirovni sporazum i bude potpisan. Ne želim biti više pametan i upućen stvor u tokove svetske politike, no biti tek mali čovek. A, kao takav, mali čovek, ne razumem kako je to moguće? Da više zavisi Klintonu, nego Miloševiću, Tuđmanu, Izetbegoviću. Kako je moguće da je za ishod ovih pregovora više vezana budućnost građana Njujorka, nego građana Sarajeva, Zagreba i Beograda. Sudeći po već poslovičnoj ravnodušnosti državne televizije u praćenju sudbonosnih događaja, stiče se utisak da je za potpisivanje tog nekakvog mira i za eventualno skidanje, suspendovanje, ih već nešto u vezi sa sankcijama, daleko više zainteresovana zadnjica građana Londona, Berlina. Pariza - njihove tv-stanice upomo izveštavaju o novostima iz Dejtona, nego naša. Nas izgleda boli. Gledamo filmove i opuštamo se. Nije naše da rešavamo Klintonove probleme. VOLITE L1 DA lEDETE 0N0? vih dana RTS je napravila vrlo zanimIjivu anketu. Pripravna da Milošević tamo može samo potpisati mir, a *da u suprotnom neće biti njegova krivica; grupa stručnjaka za ispitivanje javnog mnjenja, odlučila se za još jedan test, pod radnim naslovom Da li ste za Slobodana Miloševića? Da pitanje ne bi bilo toliko prostačko i otvoreno partijsko. stručnjaci su se odlučili da bude moronsko. Sročeno je ovako; "Zelite li da se rat ' završi što pre?" Ima li zemlje u kojoj žive Ijudi kojima se takvo pi-* tanje postavlja? Ima li bolnice u kojbj se sa najteže poremećenim pacijentima tako razgovara? Treba li u narednim danima slavlja očekivati ankete u kojima će se građani u znak podrške predsedniku Srbije izjašnjavati na pitanja: "Da h vam nedostaju slike granatiranih obdaništa?" "Volite li da gledate krv?" Sramota me je da izmišljam dalje, ali ne sumnjam da njih neće biti sramota da pitaju i više od toga. BEZ PUCANIA IPEVANIA ir je dakle potpisan. Nema pucanja, niko nije zapevao, nigde uplakanih i zagrljenih Ijudi. Mislim, nema ih po uhcama, kako je neko možda zamišljao da će ih, kad takva vest bude objavljena, Nigde nikog. Vest o miru dočekana je mimo. I ja sam hčno veoma mima. Toliko da nisam baš sasvim übeđena da je to zdravo. Možda kad prestanem da gledam televiziju i kad se ispavam, možda ću tada imati neki jasniji osećaj o tome šta se, naime, dogodilo. U ovom momentu ništa ne razumem. Čovek koji nema ništa sa ratom, predsednik države koja nikad u ratu nije učestvovala, stavio je svoj potpis na sporazum o završetku rata. Taj rat nema nikakve veze sa njegovom i politikom vladajuce stranke u Srbiji, rat nije njegov neuspeh - ali mir jeste njegov uspeh. Mir se ima smatrati velikdm uspehom partije i predsednika, koji ovaj rat nikada nisu uvrstili među svoje neuspehe. Mir se tretira kao partijska stvar, o njemu se evo već satima izjašnjavaju razni funfccioneri. Valjda su najbolje kvalifikovani da govore o toj temi. Na tu temu mogh bi nešto reći i privremeno smešteni u nekom od sportskih centara, ali ništa tako übedljivo kao Milomir Minić. Greška učinjena tokom rata, da se svi o njemu izjašnjavaju, formulišu ciljeve i shčne stvari, neće biti ponovljena. I Rat se-mogao tretirah kao svačija stvar, ali mir će biti samo za odabrane. Zato nema ništa prirodnije nego da prvi gost državne televizije, pozvan da narodu rasveth Sta ga čeka, bude lider JUL-a Ljubiša Ristić. Koja bi stranka mogla biti pozvanija i upućenija u [ temu? Godinama se prićalo o sankcijama koje nisu kaznile . režim, već narod. Može Н se očekdvati da će sledeći obrt 'biti ukidanje.sankcija, ali ovog puta samo režimu?

ZLOGINCI NEDUŽNA LICA oslednjih dana veoma su aktuelne rasprave o tome treba li naša zemlja da sarađuje sa Haškim tribunalom. Mene niko nije pitao, ali sama ću reći - treba! Kako se stvari odvijaju sva naša nada leži u Hagu, njihovi tužioci, bar za sada, pokazali su se daleko blaži od domaćih. Ukoliko bismo se odlučili da zločince preuzmemo u vlastitu nadležnost, bojim se da je malo onih koji bi se provukh. Neki Ijudi primećuju da je zanimljivo da na spisku onih zločinaca na koje poslednjih meseci ukazuju domaći tužitelji, gotovo da nema nijednog od onih imena za kojima je Haski tribunal digao poternice. U tome ne vidim ništa čudno. Jasno je da ovi odavde imaju daleko bolji uvid i lakši pristup informacijama. Ovim našim sudijama teže je podvaliti. Njima niko ne može podmetnuti da bi ratni zločinac mogao biti šef obezbeđenja Kuće cveća, oni znaju da to ne biva. Poznajući mentalitet, njima je jasno da su generali, policajci, vrhovni komandanti, DB-ovci, kriminalci, samo mgska da se zavara trag za otkrivanje onih kojima je рге svih mesto na optuženičkoj klupi. Iz onoga što su do sada obelodanili, a i iz sopstvenih saznanja, ukoliko hitno sva pitanja ratnih zločina ne prenesemo u nadležnost Haškog suđa, na domaće suđenje mogli bi biti izvedeni sledeći Ijudi: Patrijarh Pavle, otac Atanasije, Nahod Simeon, Zanka Stokić, predsednik ribolovačkog društva "Mika Alas", ргеко veze nagrađen dobitnik priznanja za poeziju "Mladi Pančevac", najbučniji prodavac štampe iz Knez Mihajlove ulice, sekretar podmlatka jedne opozicione stranke poznate po ratnom huškanju inače, nastanjen u samačkom hotelu na Dorćolu, intelektualac abonent Narodne kuhinje u Jevrejskoj ulici u Beogradu (tamo se može lako uhapsiti oko ručka), kompozitor koji se još dobro oseća sa 92 godine, babica Rada, patuljci, Hajdi... Ukoliko privođenje svih lica, ipak, bude nemoguće izbeći, obraćam se domaćim sudijama da mi na račun' ličnog učine i poštede moju Zuzanu, huškala je, priznajem, ali dobro pegla.

JEZIK ADEKVATAN PAMETI Којој ideološkoj opciji pripada straaka ćiji lider govori: "Ako je tako - a tako je." 0, NUE MOGUĆE a li je moguće da je na promociji mladih socijalista u Gomjem Milanovcu, jednu mladu socijalistkinju tumačila ista plavuša, već viđena u toj roli, ali prethodnog puta u Kniševcu. Ne, to nije moguće. NIŠKA BANIA, TOPLA VODA ocijalisti nišavskog okruga čestitah su tamošnjim Srbima postignut sporazum o mimoj reintegraciji Sremskobaranjske oblasti. Jako lep gest, a i mnogo ih košta. Kad znamo koliko je to Nišlijama problem i koliko vode računa da čestitaju samo ono gde se ima šta čestitati, onda ova poruka dobija na specifičnoj težini. Uostalom, ko bi bolje od Mileta Ihća znao šta je za Srbe u Baranji najbolje i gde će im život biti najudobniji. A i verujem da Mile dobro zna onu staru poslovicu: "Ne čestitaj drugome, ono što ne bi želeo da tebi čestitaju!" (Kažu da se zbog ove čestitke mnogo naljutio predsednik Nove demokratije Dušan Mihajlović. To do sada nikom nije uspelo, njega da zezne. Zna se ko je najbrži i ko uvek, prvi čestita. Ovaj poraz od N’išlija, Mihajlovića će morati da natera da se suoči sa realnošću. Sa godinama dolazi sporost, stižu mlađi i brži čestitari ipak, to nije nerešivo. Pojačajte ishranu i probajte sa bodi-bildingom, ako to ne uspe, videčemo koja još rešenja postoje. Steta je da jedna karijera čestitara tako brzo propadne). NE VERUI MUHAMEDU toku poslednjih 20 sati pregovora, g. Muhamed Saćirbej uspeo je da izloži. zavidan broj, inače, opreznih izveštača inostranih tvstanica uverenju da je sve propalo i da avioni poleću. Ne znam baš, šta je hteo da postigne, ah je svakako. da je za übuduće sebi obezbedio visok rejting među novinarima koji uvek vole da imaju takve pouzdaneTzvore. Ni to nije mah nauk kad znaš da je ono što g. Saćirbej saopšti, što se kaže, na drugoj strani od istine. Jedna reportaža CNN-a navela me je da pomislim da je gospodin Muhamed uspeo ovih dana da stigne i do poligona za obuku američkih vojnika koji se spremaju na put za Bosnu. Naime, u reportaži sa ovih priprema, jedan viši instruktor objašnjavao je kako se mladi vojnici odgovomo i vrhunski profesionalno spremaju za ovu -misiju, vodeći računa o svim mogućim provokacijama koje bi ih u Bosni mogle sačekati. Kako bi bili potpuno sprenmi, pobrinuli su se da saznaju kako izgledaju ti što žive u Bosni i kako ih je najlakše prepoznati. Kad su to saznali onda su nonnalno angažovali kostimografa i pola đivizije je za potrebe vežbe kostimirano u Bosance, E, to je trebalo videti. Teško je ne posumnjati da je i ovaj pouzdani izvor za temu "Kako se oblači bosanski civil”, bio pomenuti Muhamed. Civil Bosanac, za koga se u američkim vojnim krugovima pretpostavlja da bi kolikogod lud, veseo izgledao, mogao biti i nasilan. najčešće izgleda ovako: obučen je, normalno, u tirolsko odelce, ispod pumparica vire bele sokne na nogama klompe. na glavi šajkača, oko vrata pionirska marama. Iza civila, na CNN snimku mogle su se uočiti žabe u fazi skakutanja. Nije napomenuto da li ove žabe predstavljaju tek slučajnost Ш postoji sumnja da se bosanski dečaci znaju i tako prenišavati. U svakom slučaju da će mladi američki vojnici imati črme da se iznenade kad stignu - imaće. A kad budu tražili da im se kaže gde stanuje onaj što ih je namagarčio, svi će se samo smejati. Ko vam je kriv kad verujete Muhamedo?! ISTORDSKI NAUK ožda bi se najtačnije moglo utvrditi kad je počeo rat, ako bismo otkrili dan kad su neki Ijudi puštili bradu. Mir će, logičnb, početi - čim se obriju.