Свет

Nastavak sci str. 43

1а da viišti. Deltonova glatka izjava ipak je probudila sumnju islednika koji su i dalje tragali za eventualnim svedocima i. naravno, našli ih. Dva poznanika Deltonovog oca Denisa Dautita u sredu uveče kada se odigrala drama, oko jedanaest sati posetili su ga u transportnom preduzeću čiji je inače bio vlasnik. Videli su da i sin i otac imaju krvave tragove po odelima. Deltonu su bile krvave pantalone, dok su kod starijeg Dautita tragovi krvi bili vidljivi oko džepa na košulji. Nakon izjavc svedoka policija je pozvala Denisa Dautita da se javi u policijsku stanicu, što je ovaj i učinio. "TADA JU JE DENIS SILOVAO I PREREZAO JOJ GRKLJAN NOŽEM" Islednicima je ispričao da je on odvezao sina do kuglane u Ok Ridž Nortu i da je video kada je . Delton razgovarao sa Grejs na parkingu. Posle toga su : se vratili u firmu, u kojoj je on i ostao, dok se Delton vratio ne bi li se ponovo našao sa devoj'kom. Kada mu je sin oko jedanaest sati uveče stigao kući, odelo mu je bilo krvavo, nervozno

se ponašao i nije bio spreman da razgovar sa ocem. Pošto su se u međuvreraenu pojavili i neki njihovi rođaci, Delton im je rckao da ie ki'vav zbog tuče u kafani. Denis Dautit je pristao čak i na to da ga podvrgnu ispitivapju detektorom iaži. Međutim, poligrafista je islednicima rekao da je Dautit pokazao jake reakcije, što dovodi u sumnju istmitost cele njegove priče, i da je siguran da je Denis Dautit lagao kada je tvrdio da nije umešan u übistvo devojčica. Tek kada su mu islednici saopštili da je detektor otkrio da ne govori istinu, Denis Daufit je pristao da je ispriča. Rekao je da je bio tamo kada je njegov sin übio devojčice, ali da on nije učestvovao u tome, hteo je sinu samo da pomogne da prikrije zločin. Denis Dautit je zadržan u pritvoru, a islednici su odlučili da ponovo ispitaju Deltona, pošto su ga prethodno obavestili o tome šta mu je otac izjavio. Delton je tada dao novu izjavu koja je šokirala pohcajce. Tvrdio je da njegov otac ne samo da je bio prisutan aa mestu zločina, već je aktivno učestvovao u silovanju njegove devojke Grejs, te da joj je u anus ugurao pivsku flašu a zatim je izbo nožem. "Naredio mi je da udavim malu Tifani, što sam ja i ura-

dio, јег sam bio preplašen. Prethodno smo zajedno otišii do kuglane i povezli smo devojčice. Izašao sam iz kombija da porazgovaram sa Grejs, ali übrzo je Tifani izletela iz vozila vrišteći, a za njom je junio moj olac. Tada mi je rekao da obe devojke moraju da umru, јег je on nešto zabrljao. Tifani sam prvo pokušao da zadavim rukama, a zatim sam joj stavio konopac oko vrata i tako je umorio. Grejs je sve vreme vrištala. Tada ju je Denis silovao, prerezao joj grkljan поžem, izbo je po grudima, a u anus joj je ugurao pivsku flašu. Kada smo bili sigurni da su obe mrtve sakrili smo ih iza žbuna." Delton je kasnije islednicima pokazao i mesto gde mu je otac bacio nož, a prilikom laboratorijskog ispitivanja na njemu su pronađeni tragovi krvne grupe kojoj je Grejs pripadala. Islednici su pretresli stan Denisa Dautita i u kontejneru pronašli pivsku flašu na kojoj su takođe bili krvavi tragovi kao i dva parčeta užeta iste vrste koje su pronašli na Tifaninom vratu. Za krv je utvrđeno da pripada Grejs, dok su otisci na užetu pripadali Denisu Dautitu, i protiv njega je podignuta optužnica za silovanje i übistvo. Njegovo puštanje na slobodu uz polaganje kaucije

bilo je isključeno. lako je Delton imao svega šesnaest godina njega su kao punoletnog osudili na 45 godina robije zbog toga što je zadavio Tifaui Pumhagen. "OTAC MI JE REKAO DA IH SADA OBE MORAMO U81T1..." Glavno suđenje je održano u prepunoj sudnici u gradu Kornoe pred sudijom Ervinom Егnestom. Izjava Deltona Dautita prisutnima je sledila krv u žilama, jer je u sitne detalje dva sata pričao o počinjenom zločinu. "Devojkama sam ponudio da ih odvezemo kući; međutim, moj otac je odlučio da se odvezemo negde na neko usamljeno mesto. Izašao ’sam iz kombija sa Grejs da malo pfošetamo. Taman sam hteo da je poljubim, kada je prema nama vrišteći dojurila Tifani. Za njom je jurio moj otac sa nožem u ruci. Ostavio sam Grejs i prišao njenoj sestri. Sećaro se da mi je otac гекао da je nešto jako zabrljao i da ih sada moramo obe übiti. Pošto je bio mrak nisam baš sve video, a!i sam čuo kada je Grejs uz tresak pala na zemiju. Došao je do mesta gde sam ja stajao sa Tifani i гекао mi da je udavim. Ponovio je to dva puta. Derao se i naređivao mi. Okre-

nuo sam se prema Tifani poIjubio sam je u čeio i rekao da mi je žao. Počeo sam da Je davim najpre rukama a zatim sam je udavio užetom. Čuo sam Grejs kako vrišti. Tada se on ponovo vratio kod nje, silovao Jc, prerezo joj vrat i po grudima je izbo nožem." Momak je izjavio' da ga je otac ucenio i rekao da ga ne sme uplesti u ovaj događaj ma šta se desiio, jer ako to učini, on će dati izjavu policiji, pa će Delton ostatak života provesti na robiji. To mu je ponovio i u istražnom zatvom kada ga je posetio. Na suđenju se pojavila i Deltonova tetka kod koje su se otac i sin skionili posle zlodela. Prema njenoj izjavi, Denis joj je nakon četiri dana rekao da je u stvaii on taj koji je to uradio i da je prisilio i Deltona da to učini. Rekla je da joj prvo nije bilo jasno o čemu to Denis govori, sve dok ga policija nije uhapsila pod optužbom za dvostruko übistvo. Posle četiri sata večanja porota je donela presudu da je Denis Dautit sadista, opasan za okolinu i da nema olakšavajućih okolnosti za ova übistva, pa ga je osudila na smrtnu kaznu.

OSNIVA SE NEZAVISNI SAVEZNI SINDIKAT AUTO-PREVOZNIKA

Razgovarao: Dragan Radić

SLOBOPAM МОРШ. vlasnlk I digektor 000 "Ekspies trans" ž gedan od tnlcijatora auto-tiasispogtnšli prednzeoa и smdlkat na saveznom nlvou. u шдоуош га "Svet" komentaržše nekorektnl odnos Savezne uprave caržna I mlllcžje koji Im odimmajn kamlone I autobuse. te Ivrdl:

IЧце tačno da je naš sindikat osnovan da bi se bavio stvarima koje radi 'Trejd junion" u SAD!

lobodan Modić, vlasnik i direktor DOO "Ekspres trans” jedan je od inicijatora povezivanja i organizovanja iauto-transportnih preduzeća u udjniženje na saveznom nivou kako bi ma taj način'organizovano i kolektivno štitili svoje interese. Zato za fptočetak pitamo Slobodana Modića |žta je neposredni povođ za njihovo ‘organizovanje,'bdnosno kohko je itome doprinela mera Savezne upratye carine i milicije o oduzimanju kamiona i autobusa. "Ne bih se u potpunosti složio da je neposredni povod udruži\anja oduzimauje osnovnih sredstava za rad, tj. kamiona i auto•bu-sa. To je, pak, bio dodatni mo.tiv da se übrzano organizujemo u nasfojauju da se spreči, slobodno mogu reči, kafastrofa koja iz mera Savezne uprave сагша sledi od jauto-prevozuika, a koja je, mo■ ram naglasiti, počela da sc primenjuje bez ikakvog obaveštenja ili najave." • Znači li fo da su mcre počele da se primenjuju iznenadno? Upravo to! Naredba je u ispos|thve stigla oko 16 sati da bi se za fs.at vremena već počela primenjitvati. Ljudi su bili zatečeni, posebno fako se zna da su pre toga uz innogo problema, zbog sankcija i izolacije |daše zemlje, prošli preko mnogih tperipetija u inostranstvu, misleći ’da dolaskom u svoju zemlju svi ti ,problemi nestaju. Međutim, upravo tu nailaze na klopku. To nam više

smeta ako se ima u vidu činjenica da smo mi uspeli da u velikoj meri probijemo blokadu koja je nametnuta našoj zemlji. Ta činjenica паш još više smeta, јег smo u svojoj zemlji tretirani kao stranci i građani drugog reda, štaviše, stranci mogu slobodno da dovoze u našu zemlju razne robe, i to po dvostruko višoj ceni, što je nama potpuno onemogučeno. Kao da se olako zaboravilo kako smo mi, privatni transporteri, dovozili repromaterijal za našu privredu, zalim humanitamu рхзmoč, za razliku od stranih prevoznika, koji strahujuči od rata, nisu želeli da pređu našu granicu? • Da li Vam jc poznata osnova /,а navedene odluke saveznih огgana? Pozadina takvog ponašanja nije nam poznata jer, i pored nastojanja, nikakvo obrazloženje ne možemo dobiti. I ne samo to, več za sada svi nadležni organi, kojima

smo se obraćali, odbijaju kontakt sa našom delegacijom. Nije mi, dakle, jasno koji je cilj ovakvog ponašanja, ali mislim, i voleo bih da sam u pravu, da je namera da se osujeti i spreči rad na crno onih koji rade bez registrovanog preduzeća ili prevozničke delatnosti. Ali, ako je to u pitanju, moglo je mnogo jednostavnije da se odradi, a ne baš na graničnim prelazima, što je izazivalo smeh mađarskih carinika. Kad pominjem madarske carinike, da naglasim i podatak da su nam oni često skretali pažnju i govorili našim vozačima da peske pređu granicu i uvere se šta se dešava sa druge strane, јег se, izgleda, događaju čudne slvari. Nas odluka tim više čudi ako znamo da se određeni broj vozila propušta a u istom statusu su kao i naša, to jesl registrovana u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, to je bio najbezbolniji na-

čin da izbegnemo sankcije јег se. odluke Saveta bezbednosti ne odnose na pomenute krajeve. A, uostalom, mi smo dugo i delovalrkao gotovo jedinstven državni prostor. • Bilo je i priraera drastičnog ponašanja prema vlasnicima vozila? Tačno. Na jedaom od naših sastanaka, kojem je prisustvovalo 150 predstavnika preduzeča, vozač je ispričao da je došao peške i pitao da h može da uđe kamionom u Jugoslaviju. Carinik mu je odgovorio da može i kada je prešao granicu, vozilo mu je oduzeto. • Da li Vaše novof'ormirano udruženje ima ambicija da, poput sličnili asocijacija u svetu, ima i drugačiju ulogu od ove koja je uzrokovana konkretnim povodom ili sličnim bndučim razloziraa? Namera nam je da se bavimo zaštitom sopstvenih interesa, a na

ulogu koju kamiondžije imaju na primer u Sjedinjenim Državama ili Francuskoj i ne pomišljamo, posebno ne na primenu radikalnih koraka, njima često svojstvenu, jedino ukoliko na to ne budemo prinuđeni nerazumnim i nekim neobjašnjivim merama. Cilj nam je, рге svega, da se reguliše naš status i odnos prema đržavi, ali i odnos države prema nama, odnosno da se stvori prostor za naš nesmetan rad uz istovremeno naše poštovanje svih društvenih regula. S druge strane, Udruženje namerava da reguliše i odnose među samim prevoznicima i time spreči nelojainu konkurenciju, kao i da obezbedi informacije o uslovima poslovanja u evropskim zemljama, i drugde, kako bi рге sklapanja fK)slova imali uvid u troškovnik i propise koji vladaju u drugim zemIjama. Svet 27.11.1995.

ДМЕВIКД: SMBTNA KfIZNA Zfl ÜBICIISESTABA PUBHfIGEN

47