Свет
VOJIN BABIĆ: NEMAMO РОDATAKA O ARKANOVIM ZLOČINIMA
Irena Kovačević
Generala Mileta Mrkšića trebalo je da mi optužimo za ratne zločine prema srpskom narodu # a ne Hag!
i na кгај pameti mi nije da braniin eenerala MiГа Mrkšića" - izričil je gospodin Vojin Dabić, direktor Informativnog centra Srpskog sabora u Beogradu, dok u ruci drži još ”vruđu” kopiju originala haške optužnice za ratne zločine protiv generala Mrkšiča, pukovnika Veselina Sljivančanina i kapetana Miroslava Radića, Ovaj papir, pristigao nepun sat pre našeg dolaska na razgovor za "Svet" u ovu nevladinu organizaciju. koja se bavi prikupljanjem podataka o zločinrma nad Srbima u ovom ratu, sadrži neke netačnosti, na koje će g. Dabić ukazati, što je bio i jedan od povoda za ovaj intervju. Ali рге toga naš sagovornik objašnjava zašto ne namerava da bude "advokat” Mila Mrk.šića: "Protiv Mila Mrkšića optužnicu jc trebalo da podigim Srbi za zločine ргеша srpskom narodu. Оп je, na zahtev političara, razbio srpskn odbranu Krajine i omogucio Hrvatima da je zauzmu. Ja sam skoro рге mesec ipo dana javno гекао da oui koji su ga pridobili da napravi to sa Krajinom, neće sprečiti da bude na spisku za Hag. Јег, ranije jc sastavljen spisak niza srpskili oficiга, od kojih su, raožda, neki i počiriili zločine, ali mnogi, sasvim sigurno, nisu počuiili nikakav zločin. Suština svega je da se razbije srjrska '/ojska. Ako bi neki srpski oficirr bili osuđeni kao ralni zločiuci, ouda se budući oficiri ne bi
lako odlučivali za bilo kakva borbena dejstv a Ш da, recimo, učestvuju u odbrani u slučaju napada na Srbiju. Plašili su se. To je гаzaranje morala, to je psihološki rat intenziteta." • Sta mislite, gospodine Dabiču, da li če general Mrkšič biti izručen haškom sudu od strane jugoslovenskih vlasti? Nemam nikakve informacije o tome, ali po onome što zaključujem posrednim putem, jer znam пеke mehanizme, Mile Mrkšić će uskoro, verovatno, biti mrtav čovek. On neće stići do Haga, Verovatno će ga übiti neki očajruk, ili politički protivnik, ili neko drugi. On je odradio svoj posao i završiće tako karijeru. • Mrkšič, Sljivančanin i Radić, kao bivši oficiri JNA, optuženi su i za "masakr u Ovčari" 20. novembra 1991. nad velikim broiem Hrvta iz vukovarske bohiice. Molim Vas, prokomentarišite taj deo optužnice. Mi smo je tek večeras dobili, sat pre nego što ste vi došli, i nismo je proučill. U ovom času, dok mi upravo razgovaramo, proučava se spisak navodnih žrtava u Ovčari. I na tom spisku se vidi, a pretpostavIjamo da će to moći da vidi i mladi američki advokat, ne mogu se setiti njegovog imena, koji vodi ovaj slučaj u komisiji eksperata u haskom sudu - da je on u optužnicu uneo, kao übijenog u Ovčari, recirao, Zdravka Vukovića, rodenog 1967. godine. On nije žrtva u Ovčari, već je poginuo na ulici kao pripadnik rezervnog sastava Zbora narodne garde, u borbama 1. novembra
-1991. godine, 20 dana рге nego što se, navodno, desio zločin u Ovčari. Izveštaj o njegovoj smrti postoji u Ministarstvu poUcije Republike Hrvatske. To je depeša policijske uprave u Vukovaru MUP-u Hrvatske, broj 5111510-4135/91. Kopiju ove depeše mi imamo u našoj strogo poverljivoj dokumentaciji, koju još nismo objavdi, a sastoji se od spiska svih identiflkovanih i neidentifikovanih Uca stradalih u Vukovaru 1991. godine. Svi ti izveštaji koji su o<llazili iz Vukovara o poginulim pripadnicima Zbora narodne garde i poginulim civilima gotovo u isto vreme su se zaticah na mom stolu, kao i па stolu gospodina Manolića, tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova RepubUke Hrvatske. Mi imamo kopije tih izveštaja i možemo ih predočiti sudu u Hagu kada dode za to trenutak. Mi u ovom času ne smatramo da treba sve te materijale izneti u javnost. Slučaj koji sam naveo samo je jedan od primera, • Da li fo znči da bi dokumentacija hrvatske policije, koju ste vi doneli svojevremeno iz Vukovara, mogla da posluž.i za odbranu MiJa Mrkšića? I Mrkšića i Sljivančanina. A od njilt sam doživeo najveće neprijatnosti prilikom iznoseuja te dolcumentacije iz Vukovara, Pokušali su da sprece tu akciju. Mogu varn reči da sam stajao sam, oko dva sata, pred desetinom vmnih policajaca kojima je komandovao porucnik £jajo iz jedinice tadašnjeg majora Sijivančanina. Nije me sprečio zahvaljujuči tome što sam vrlo dobro organizovao čitav posao izuošenja
dokumentacije hrvatske policije iz Vukovara. • Zašto su Vas sprečavali u tome? Ovo Sto ću vama reći, гекао sam јоз 1991. gpdine za list "Intervju". Mrkšić i Sljivančanin su odgovomi za prikrivanje srpskih žrtava u Vukovaru, zbog toga što su sprečavali svaku istragu o stradanju Srba, dok nije rodbina odnela njihove leševe i sahranila ih. Ja sam upozorio tadašnju srpšku vladu i njenog potpredsednika, gospodina Budimira Košutića - dokumentaciju o tome imamo - da se istraga onemogućava. Zašto je istraga onemogućavana? Moram vas upozoriti na jednu činjenicu: predstojalo je međunarodno priznanje Republike Hrvatske. Ako bi se dokazali njeni zločini, mnoge zemlje ne bi bile spremne da priznaju Republiku Hrvatsku upravo zbog tih zločina. Mile Mrkšić je bio jedan od onih koji su sprečavali da se dokažu ti zločini. On ima toliko toga nečistog na savesti i trebalo bi mu ovde suditi zbog zločina prema srpskom narodu. • Nije li tako činjeno da bi se, možda, sakrile greške u komandovanju i vođenju vukovarske operacije? Slušajte, mi dotičemo jednu vrlo ozbiljnu temu. Cela vukovarska operacija je bila suluda. Moja teza već duže vremena je da je JNA naredila da se ide na Vukovar da bi slomila volju i borbeui moral kod Srba. Bila je to besmislena operacija koja uije ničemu vodila. Vojska je mogla Vukovar zauzeti, i cak je bila na pragu da ga zauzme, mis-
lim, nemojte me hvatati za reč, 25. ili 26. avgusta 1991.1 tada je naređeno vojnicima, kada su zauzeli Dom tehnike, da se moraju povući. Ako se ne povuku, dejstvovaće po njima naša avijacija. I dejstvovala je. Imate Ijude u Vukovaru koji su to pismeno potvrdili. Anniji nije bio cilj da zauzme Vukovar. Ponavljam, za JNA je tada bilo bitno da se slomi borbeni moral kod Srba, јег kada se on jednom slomi, Srbi neće braniti ni Kosovo, neće braniti ništa viSe. I to je taj pritisak na njih, psiholoSka obrada, priprema dezerterstva i svega ostalog. Jer, na Vukovar su išli neobučeni Ijudi. Operacije su vođene tako da Sto više Ijudi strada. U Vukovaru je stradalo oko tri hiljade vojuika, a pri tome su gubili bitku od 600 gumara iz "Borova" i nešto preko 120 policajacajz policijske uprave u Varaždinu, Županiji, Slavonskom Brodu. Na njilt su poveli profesionalnu gardijsku jedinicu koja je trebalo da bude uništena. Tu je naše stradanje bilo strašno. A u isto vreme su pokrenuli mirovne pokrete, odnosno centre za antiratne akcije, za koje znamo ko ih je finansirao. •Vi ste, gospodinc Dabiću, prc nekoliko meseci za "Svet" izjavili da smatrafe jedniin od najvećih uspeha Vašeg Informativnog ccntra šfo je amortizovao kainpanju oko navodne masovne grobnicc Hrvafa u Ovčari kraj Vukovara, fime što je zahtevao da sc najpre ofvori više od 80 masovnili grobnica gde su pokopani leševi Übijenili Srba?
Ја i dalje mislim da je tako, јег mi možemo dokazati, upravo zaltvaljujudi evidenciji i popisima velikog broja žrtava, da su Srbi u ovom ratu narod koji je najviše stradao u ratnim zločinima. A pri tome, stvari će ići kako idu, јег postoje neke grupe i u samoj Srbiji i u svetu, kojima je u interesu da Srbi budu proglašeni narodom zločinaca. Rad našeg Centra na razne načine pokušava da to onempgući. • Sta mislite, dg li bi, zbog suđenja Mrkšiću, Sljivanćaninu i Radiću, sud u Hagu mogao da паredi otvaranje Ovćare? Ja mislim da Sud u Hagu neće narediti otvaranje Ovčare. Јег na njemu je još uvek obaveza da izvrši otvaranje grobnica u Krajini. A sada na teritoriji RSK, upravo zaslugom Mila Mrkšića, ima na hiljade novih srpskih grobnica. Hrvati ih čiste, to je jasno. Ali, moraće se jednog dana sprovesti istraga, jer je übijeno, nestalo, preko 10.000 Srba sa teritorije Krajine. I ta istraga će pokazati ko je zločinac, • Zašto je, gospodine Dabiću, dosije Vašeg Centra o stradanjima Srba u Vukovaru samo delimično otvoren za javnost? Zato što je nasa istraga u Vukovaru uvek bila blokirana i nije završena. Mi smo nju uvck vodili uz pomoć štapa i kanapa. Ja sam u više navrata na putu za Vukovar zaustavljan u Tovamiku i vraćan. Nisu mi dozvolili pristup.
Svet 27.11.1995.
9