Свет
’Nedavno sam u Bijeljini ćuo za slućaj jednog srpskog borca koji je übio Muslimana Safeta. koji je svoje ime prekrstio u Slobodan. zato što se ovaj zabavljao sa njegovom sestrom. Posle su njegovi saborci pisali peticiju da se übica oslobodi. jer је ućinio herojsko delo ■ übio je Muslimana!
taj sindrom, zapravo, predsfavlja? Moram odmah da otklonim zabludu i kažem da postvijetnamski sindrom nije posledica iskuslva Ijudi koji su prošli strahote rata, јег u tom slučaju bi postojao i postkolubarski i poststaljingradski sindrom. "Postvijetnamski sindrom" je iskoriščavanje Ijudi za potrebe đnevne politike. U Americi je tada, 60-ih godina, važio slogan " Amerika se brani u Vijetnamu" ili "Demokratija i sloboda se brane u Vijetnamu’. Mnogi mladi Ijudi su smatrali da je to šit i bežali su od toga. Ali. mnogi nisu uspeli da pobegnu. U Vijetnamu su američki vojnici bili agresivni da bi spasili sopstveni život. Najtragičniji fleš-bek koji večina od njih nosi u sebi je sećanje na smrt svog dobrog prijatelja, saborca. Imao sam već sličan slučaj u Bosni. EK'ojica saboraca, dobrih prijatelja bili su zajedno u akciji. Jednom od njili je metak prosuo mozak. Drugi se vratio po njega, ali je pod kišom metaka, шогао da odustane i N’rati se bez mrtvog prijatelja. Danas je proš-10 osam meseci i svake noči taj mladič se budi u znoju. sanjajuči taj događaj. Da >e vratiiu u \ ijeluam. Vijetnamski \eteraiii su ima-11 osečaj da su iskoriščeni za potrebe dnevne pplitike, јег je kasnije i zvanično rečeno kako je sve to bile pogrešno. • Koje su karakteristike postvijetnamskog sindroma? Više se ne veruje društvenim institucijama, U težim slučajevima, širi se sumnja i na suprugu. porodicu, prijatelje. Pošto je več jednom katastrofalno zloupotrebljen, pojedinac u svakom trenutku teži da se osveti društvu. • Prema uzrocima ovog sindroma, koje ste Vi naveli, mnogi nali vojnici imaju razloga da postann njegove žrtve. Ima li već sad takvih slnčajeva u Vašoj praksi? Nama se može desiti slična situacija kao Amerikancima. Več sada imamo ogromne žrtve a sudeči prema sađašnjoj situaciji, možemo da se pilamo: čemu to? Istorija če jednog dana sve to oceniti, samo je problem što je istorija obično sve ono što nisu hteli odmah da nam kažu. Ja sam bio veštak u slučaju übistva u Pohorskoj ulici. Sečate se, mladič je übio ženu, dete i psa. Ranije je bio na ratištu i pokušao je time da se opravda na sudu. Pokušao je da dokaže da je njegovo krivično delo posledica strahota koje je video na ratištu. Vrlo lako se može desili da se ta agresija sa ratišta prenese u život posle rata. Mi več sada imamo mnogo Ijudi koji su razočarani, ah to još nije u velikim razmerama, jer se uije konačno
definisala siluacija na ratnom polju. Situacija je čista u Hrvatskoj. ali u Republici Srpskoj. pa ni u Istočnoj Slavoniji još uvek nije. • Upravo ste se vratili Lz Bijeljine. Da li ste tamo nailazili па karakteristične slučajeve posri ijetnaniskog sindroraa? U Bijeljini sam do sada veštačio u više od pedeset slučajeva übistva, što je frapantna cifra. O tome sam za-
■u građanskom ratu sve [e odvratno, a najodvratnifa je pobeda!", tvrdio је Ciceron
jedno sa bijeljinskim kolegama, objavio rad "Problem veštaćenja übistava kao posledica građanskog rata na prostorima bivše BiH". Karakteristično je da je veliki broj übistava izvršen iz koristoljublja, zbog svađa od рге deset godina. Übistva se događaju zbog najbizarnijih situacija... Recimo, jedan borac je übio Muslimana Safeta, koji se zabavljao sa ujegovom sestrom. Safet je čak prome-
uio inic _ . aii kad se brai ii J>L vratio sa ratišta, hladnokr\ no ga je übio. Bord iz njegove čete su potpisali peticiju u kojoj su tražili da se čovek oslobodi izdržavanjakazne. јег se pokazao kao heroj - übio je Muslimana. • Da su Srbi, gledano iz ugla '9l. godine, uslovno rečeno, pobedili u ovom гаtu da li bi nam pretio isti problem? Ili bismo bili zadovoljni sobom i svojom pobedom, ma kakva ona bila? Citiraću Cicerona. "U građanskom ratu sve je odvratno, a pobeda najodvratnija'. Njega sam citirao pre dve godine kad se činilo da će Srbi biti ti odvratni pobednici i hteo sam da ukažem na odvratnost pobede u građanskom ratu. Zeleo sam da pobednici umerenije ispoljavaju svoja pobednička osećanja. Danas se nadam da će se među hrvatskim intelektualcima i lekarima naći neko ko će to isto pričati svojoj naciji- Međutim. mi psihijatri, kažemo da je kriza šansa za čoveka. Analogno tome, i ovaj poraz može biti šansa za nas da prebrodimo svoj poslovični, u stvari istorijski problem - srpsku neslogu. Dobro bi bilo da mlađe generacije iz\uku nauk iz ovog poraza. Jer, više nije bituo da li su se svađalr Mikelić i Martić, Mladić i Karadžić ili Milošević i Karadžić... bitan je taj siuđrom srpske uesloge koji nas vekovima prati.
• U II svetskom ratu Srbi su se našli na strani pobednika. Da li nam je. možda, danas nedostajala jaka ideja vodilja, kao što to onda beše komunizam? Na početku Drugog svetskog rata dominirala je ideja 0 narodnooslobodilačkom ratu, što je on u suštini i bio. U početku je to zaista bila borba protiv okupatora, tek kasnije sledi socijalistička revolucija i jačanje komunističke ideologije. Danas. jedino što može da nas oporavi jeste, možda, e\Topska ideja, da je tako nazovem. Odnosno ideja da svi zajedno idemo u Evropu. Ta ideja bi nas jedino ponela i sa njom bismo lakše zakopali ratne sekire. Samo... Evropa to, iz njoj znanih razloga, пе nudi. • Nijedan od naroda na zaraćenim prostorima пе izgleda oduševljen idejom o zajedničkom životu, Ш o vraćanju izbeglica... uopšte, nisu oduševljeni idejom mirenja... Svaka generacija ovde na Balkanu raste sa osvetom. Odnosno, svaka generacija ima tzv. "nedovršene poslove iz detinjstva". Sva tri naroda, Srbi, Hrvati i Muslimani, imaju nedovršene poslove iz perioda Prenošenje kostiju stradalnika u Prebilovce '92. godine je bio jedan od pokušaja završavauja tih poslova, ali urađen rogobatuo. Dok su Srbi u povorci uosili kosti stradalih, Hn'ati su stajah sa slrane 1 prelazeći rukom preko vrata, pokazivali da će übijauja opet bili. Zašto? Zato što su
ili Srbi povredili tim postupkom, podsetili ih ua sopstvenu nečasnost. Da bi se tak\ e stvari završile. u tome moraju svi narodi zajedno da učestvuju. Kako je Braut klekao u Aušvicu i izvinio se Jevrejima? • Kakav će biti odnos iz-
"Samo u Slankamenu leži oko 200 momaka bez ruku ili nogu, čija је budučnost potpuno neizvesna!"
među dezertera i onih koji su ostali da se bore, ako jednog dana budu živeli u istoj drža\i? Mislim da će лтасапје ići vr!o teško. Svaka kuća ima cmu zastavu. Pitauje je kako se to može prevladati i za koliko vremena. Vreme, naravno, leči sve, ali mislim da bi postojanje neke jake ideje, zajedničke ideje, pomoglo u prevladavauju tih teškoča. Ali, kako stvari sada stoje, nema na vidiku takve ideje i retko se odvažim da pomislim da će se Ijudi \таćati u svoje nekadašnje domove. • L)a li ova ncgativna снergija koja sc slila u Srbe može da rezultira pobuпош, ili rnože da nas vuče samo još niže? Cini mi se da čemo iđi sve niže i niže. Svi Ijudi koji su imali energiju neophodnu za promene su otišli iz zemIje. Oni su se povremeno ukIjučivali u neke oblike pobune, bili su na protestu 9. marta ili na Vidovdanskom saboru, a onda su izgubili snagu i otišli. Ostali su se adaptirali na ovu situaciju. Nekada smo po Titovom nalogu pravili demonstracije ispred beogradske ambasade zato što je übijen Patris Lumumba iako nismo znali ni ko je on. A kada NATO bombarduje Srbe u Bosni, na protestu se pojavi hiljadu, dve Ijudi. • Kako država, kao najodgovornija za sve, može da utiče da se üblaže posledice ovog rata? Ona može i mora da pruži potpunu pomoc invalidima ovog rata, jer su oni ipak, borci za svoju otadžbinu i to treba uvažiti. Samo u Slankamenu leži oko dve stotine momaka bez ruke ili noge čija je budučnost potpuno neizvesna i nesiguma. Kako su posle Drugog svetskog rata dodeljivane čuvene "Partizanske spomenice 41." i visoke peuzije, tako i sad treba iznači način da se tim Ijudima omoguči finansijska pomoč i daju neke privilegije. To je bar, najmauje što država može da uradi za njih.
18
POSTVIIETNAMSKISINDBOM: ŠTA SIBADIOOMTO, ТДТД?
11.12.1995. Svet