Свет
NA POMOLU NOVA BITKA IZMEDU FEDERACIJE I SRBIJE: INFLACIJA 500%
Пд|» дшмгивг Дигатпије teži и holnlci. Siblja i Cma Cora ohnavlfaju lat oko caiiiia i hudžata. diißktori veliklh dništvenih fliml se oiimapu za privilegije i malo ko mari za alannantna upozotanja ekonomskih stmćnfaka;
Dragan Radić
Ako se usvoje predloženi republički i savezni budžeti, pada "Miločerski program", Avramovič napušta mesto guvernera a mflacija če ponovo podivljati!
kim ima posla, dobro je i prošao." Ovom izjavom jedan ugledui domaći ekonomista prokomentarisao je vest daje guvemer Narodne banke Jugoslavije dr Avramović, pre dve sedmice, zbog bubrežnih i srčanih tegoba prebačen u beogradski Urgentni centar. Od tada, pa sve do danas, gotovo da nije bilo nijedue zvanične infomiacije o Avramovićevom stanju. što je jedan od.osnovnih razloga zbog kojih su beogradskom čaršijom počele da kruže razne priče, od kojili neke nisu potpuno neosnovane. Zdravstveni prohlenh guvemcra Avramovića, navodno, trchalo bi tvoivu novog ilinara <la pruže odslupniću /л clegantni <xllazak sa niesla prvog čoveka centralne banke, a to bi, pak, omogućilo vladajućoj garnituri da ponovo krene u šlampanje novca bez pokrića. Zvaničnih najava Avramovićevog povlačeuja sa guveruerske fotelje za sada nema, mada jc i sam Avrainović u protekle dve godine često govorio da to nije baš tako nemoguđe. kao što se ua prvi pogled stiče utisak. S tim u vezi jedan od najeminentnijih jugosloveuskih stmčujaka nedavno je u razgovoru sa reporterom "Sveta" priznao da ni njemu nije jasno šta se sa guvernerom stvarao dešava: da li je toliko bolestan ili je još u bolnici na sopstveni zahtev, ц svojevremenom egzilu. Da li je, dakle, Avramović uzeo ”azil" u beogradskom Urgentuom centru kako bi izbegao dalje nervirauje, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, u njegovom odsustvu, dešavaju se neke čudne st\'ari koje ni u kom slučaju neće doprineti efikasnoj realizaciji Avramovićevog "Programa 2". Sve je zapravo, počelo pre nešto više od dve sedmice, kada je dr Dragoslav Avramović, na tradicionalnom savetovanju jugoslovenskih ekonomista konaćno odlučio da "skine rukavice". Obrgćajuči se domačim stručnjacima on je bez ikakvog uvijanja Privrednu komoru Srbije, na čelu sa njenim predsednikom Viajkom Stojiljkovićem označio kao "bastion monetamo ekspanzionističkog i protekcionističkog lobija"! Komorašima je uz rame stavio i dva srpska ministra, ne želeči da precizira o kojim se ijudima radi, mada navedene kriterijume ispunjava ogromna večina Marjauovičevih ministara i potpredsednika, pa i premijer lično, bez obzira na deklarativna zalaganja za stabihui diuar i devizni kurs. Uostalom, ono šlo preduzima kabinet Mirka Mai jano\ ića ni u kom slućaju se ne uklapa li ixiržavaiije cenovne i vaiutne stabilnosti. Avramović je za apsurdne zahteve da se šlanipaju dinari bez pokrića i da država domaću privredu zaštili mnogo višc nego šlo je to svuda u svetu uobičajeno optužio i "jednog velikog iudustrijalca". Sudeći po istupima u javnosti Avrarnović je mislio na bivšeg srpskog ministra industrije i akluelnog direktora smederevskog koncerna crnemetalurgije "Sarlida 1913" Dušana Matkovića. Od tog dana, stvari su počele da se odvijaju strelovitom brzinom. na žalost, ne u prilog "Programa 2", već u suprotnom smeru. Najpre su vlade tri premijera, dr Radoja Kontića, Mirka Marjanovića i Mila Đukanovića obelodanile predložene budžete za narednu godinu, a početkom ove sedmice u zgradi srpske vlade održana je sednica na kojoj su se, u prisustvu republičkog ministra za poljoprivredu Ivka Donovića i predsednika Privredne komore Srbije Vlajka Stojiljkovića, okupili "najveći poljoprivredni proizvođači" iz čitave Republike. Na prste jedne ruke mogu se nabrojati direktori koji su u potupnosti podržali Avramovičev stabilizacioni program, dok je večina za
sebe Iražiia иеке privilegije, :i po mogućnosli i jefliue kredite iz primarne einisije, сеши se guverner, ali i svi ckouomski slručujaci, kategoričuo prolive. U svakoin slučaju okupljeni ua ovom skupu iuogli hi se niirne duše okaraktefisati kao pripadnici lobija protiv kojeg je Avramović pozvao ekonomiste u "Ijuti boj". Doduše, na ovom sastanku mogle su se čuti i neke disonantue diskusije, poput one da se u okviru Komore fonnira jxisebna asocijacija primarnih poljoprivrednih proizvođača, kako bi se na taj način jasno reklo da bi trebalo stati ua кгај privilegijama koje je za "svoj" "Simpo" obezbedio aktuelni ministar koordinator u Vladi Srbije Dragan Tomić. DIREKTORI TRAŽE 'TOMIĆEV STATL’S" I ZA SEBE Na ovom skupu, takođe, upozoreno je i na namere države da uvede i "posebne takse za sidu" kao da su jugoslovenski privrednici. kako reče jedan od direktora, krivi za tu "boleštinu”. Eventualne nove takse za sidu, međutim, samo su vrh ledenog brega, a na to upozorava i dr Stojan Stamenković sa beogradskog Instituta ekonomskih nauka.
Stručnjaci ovog Insliluta izračunali su, naiine, da bi uz uullu stopu rasta cena i društvenog proizvoda, dogodine јаупа proizvodnja mogla da "proguta" neverovatnili 87 odsto društvenog proizvoda što bi nesumnjivo bio novi svetski rekord. Time bi država pokazala svoje apetite i "odanost" stabilizaciji jer. upozorava Stamenković, za finansiranje tih ogromnih državnih i paradržavnih rashoda poreski nameti privredi morali bi da se povećaju za novih 48 proceuata, a to bi onda automatski izazvalo godišnju inflaciju od čak 500 posto! Ovakve pesimističke proceue, što je najgore, imaju svoje realno pokriće u predloženim budžetima federacije i republika za 1996. godinu. Te tri kase trebalo bi dogocline da "progutaju" nepunih 19 milijardi dinara (savezni budžet je predložen u iznosu od 5,7 milijardi, srpski na skoro 12, a crnogorski na 1,1 milijardu dinara) i ukoliko tri parlamenta prihvate predloge Kontićevog, Marjauovićevog i Đukanovićevog kabineta biće to ujedno i кгај Avramovićevog "Programa 2", ali i кгај nadanja da će iduće godine cene biti stabilne, i đa će kurs dinara u odnosu na marku mirovati.
Predložeui budžeti su, prema mišljeiiju ekouomista, proinflatorni. L) ođnosu ua ovogodišnje oui su, u proseku. poveeaui za 130 posto, što je iznad inflacije koja ce se ove godiue zaustaviti na nekih 115 procenata, a to znači da su vee u startu bar za 15 posto veći nego što su realno bili proteklih 12 nieseci, Uz to, "Program 2" je delimično zasnovan ua smanjenju, a nikako ua rastu javne potrošnje i nameta privredi. Ukoliko bi parlamenti prihvatili predložene iznose budžela to bi. bez dileme, izazvalo i buđenje inflatornih očekivanja koja bi na kraju dovela i do rasta cena. Kreatori ekonomske politike, oličeni u tri vlade, izgleda još uisu shvatili da se samo mouetarnim restrikcijama .inflacija ne može eliminisati. Njeni su uzroci struktumog karaktera i zato je neophodna radikiua organizaciona, struktuma i svojinska refonna koja ukljnčuje u sebe i privatizaciju, a o tome za sada nema ni govora. Vladajuđa Socijalistička pai'tija Srbije, doduše. nije se još i/iasnila ni o iikvlclli privali/acijc kojj_
Nastavak na str. 46
SVI BI DA BUDU U N'JEGOVOJ KOŽI: Ministar koordinator Dragan Tomić poverava kolegi Krstiću iz ND svoje "tržišne dileme"
Svet 25.12.1995.
3