Свет
kN
snovni zakoni političke dinamike, svojstveni svim društvima ı svakom vremenu, nalažu neophodnost
aa Ma prvenstva ekonomske. pa tek onda ı političke moći. Bez obzira koliko snažne i primamljive pohtičke ideje bile, bez finansijske podloge one su osuđene na večno tavorenje u dosadnom svetu beznadne metafizike.
Najbolji dokaz tome jesu svi ovovekovni komunistički pokreti u Evropi. Bez para – uzetih miom ıli silom — komunizam je predstavljao samo mazgličastu tlapnju iza Koje nije bilo ničeg realnog. Sasvim je druga priča usledila kad se okrenuo ćurak naopako, pa zadovoljio prvi zakon političke prakse. sažeto iskazan u našoj narodnoj: Koliko para — toliko muzike.
Surova realnost balanstranja na savremenoj srpskoj političkoj sceni naterala Je stranačke lidere da se sudare sa istinom koju rečena poslovica nudi. Nakon petogodišnjeg košmarnog tumaranja ı najčudnovatijih pretumbavanja ı prestrojavanja, bar
Simiša Vučimić, Neboiša i Isidora Pajkić,
prividno, stranke su zauzele nešto Jasnije pozicije, iako ı dalje kod mnogih postoje sklonosti ka nastavljanju vrludanja. Uporedo sa tim. tekao Je proces izduvavanja pozitivne energije. Danas vodeće stranke, ponajviše zahvaljujući svojim liderima, istrošile su interesovanje naroda za krupna politička pitanja, a time ı za politički angažman. U takvim uslovima, uz brojne druge, podjednako značajne nove momente koji danas, obeležavaju našu političku stvarnost, najveći problem sa kojim su se susrele stranke Jeste — nestašica para.
VUK NA VALJEVSKOM TASU
Opominjujući rezultati istraživanja agencije IPRES pokazuju da bi danas na izborima tek 3,3 odsto birača glasalo za Srpski pokret obnove (baš kao ı za JUL). Ipak, da po strani ostavimo razloge za takvo raspoloženje srpskih birača, u oči upadaju za Vuka Draškovića Još alarmantnije vesti o gašenju finansijske pomoći sa Zapada. Naravno. nestanak dragocenih fondova višestruko bi oštetio SPO. Pre svega, ukidanjem pomoći Zapad bi definitivno pokazao svoje razočarenje u SPO ı nameru da potraži perspektivnije pulene.
Mihajlovic je iskazao spremnost na sporazum sa Vukomt, ali pod uslovom _ da podela || eventualnih poslaničkih.
mandata bude
| drugačija. fifti
ŠTA JE ODGOVORIO NA MIHAJLOVIĆEVU PONUDU: pare, ali poslanike delimo fifti-fifti
osnovali movti strasıkti: Vd UN
Pošto je razočarenje u Draškovića već postalo opšte mesto ı sveprisutni trend, takve informacije nikoga nisu iznenadile. Naprotiv, bilo je čudno da zapadni čuvari svetskih demokratskih tekovina samo zbog Vukovog šarma ı istančanog. Komnenićevog diplomatskog nerva odustanu od ničeanske teorije: Ko pada, njega gurni. Nekoliko izbornih (uz nekoliko drugih, slične vrste ı dometa) neuspeha morali su da stvore svest o potrebi traženja novog favorita.
Drašković zna da je Zapad odlučio da mu definitivno zavrne nikad izdašnu slavinu. Shvativši da rezultati ankete koju Je sproveo IPRES, na prvim sledećim izborima mogu da potvrde zakonitost finansijskog prvenstva u utakmici političkih ideja, Draškoviću nije preostalo ništa drugo, no da nađe nove, po mogućnosti što sočnije iZVOTe finansiranja.
Nostalgijom vođen morao je da rešenje potraži kod Dušana Mihajlovića.
Pokušaj novog. ko zna kog po redu, okupljanja Deposovih ostataka, najavljen je još jesenas, kad su krenule priče o stvaranju novog, trećeg bloka "Bloka demokratskog centra". Otuda nikakvo iznenađenje ne predstavlja Draškovićeva namera da ponovnim
sakupljanjem deposovskih snaga u svoj tim uvrst: Novu demokratiju.
Takva simbioza Je već Jednom dala željene rezultate, pa se njeno ponavljanje može očekivati, ali pod nešto izmenjenim okolnostima. Naime, promene koje su usledile od decembra 1993. godine, uslovile su sasvim drugačiji odnos snaga. Valjevskim okom gledano. tržišna cena SPO-a nije visoka kao nekada. Odlično shvatajući promene koje donosi vreme rasprodaje, političkim — što će reći: matematičkim — rečnikom rečeno, Dušan Mihajlović je iskazao spremnost na sporazum, ali pod uslovom da podela eventualnih poslaničkih mandata bude nešto drugačija. fifti — fifti.
Kako je na Vuka delovala Mihajlovićeva obznana devalvacije SPO-a, teško je proceniti. Verovatno ništa lakši sudar sa realnošću nije bilo ni traženje Građanskog saveza da dobije nekoliko poslaničkih mesta više nego prilikom prošlih izbora. (Vesna Pešić, u nedostatku para, u koaliciju je spremna da uloži višegodišnji mirovnjački staž, Draškoviću neophodan za skrivanje posečenih muslimanskih ruku s početka 1991.)
Sa takvim teretom na leđima.
SPO-u predstoji teško ı mučno tumaranje po srpskoj političkoj sceni. Umesto letošnjih
_ ministarsko-diplomatskih ambicija.
nastupilo je vreme otrežnjenja i prinudnog povratka u opoziciju.
RAČUNI BEZ KRČMARA
Povratak Vuka Draškovića u glavni.
opozicioni kvartet može da izazove
nova pregrupisavanja snaga i promenu
već naznačenih izbornih planova vladajuće partije. Osnivanje "paralelnog Parlamenta" kao i najava stvaranja "Vlade u senci" probudile su nadu u mogućnost organizovanja opozicionih lidera. Međutim, tek probuđena nada još je mamurna od brojnih pijanstava koja su obeležila petogodišnje tulumarenje u srpskoj · višestranačkoj krčmi. Podnaduli od preteranog konzumiranja vlastite sujete, neispavani od stražarenja pred svojim likom i delom, opozicionari se već na početku stvaranja novog
ozbiljnijes projekta susreću sa starim 3
nesporazumima.
Vešti i iskusni u pole računa bez krčmara. opet su našli mogućnost razlaza usled nesposobnosti da preraspodele procente svog učešća u ,
_ nekoj budućoj vladi, u senci ili van
nje. Draškovićev predlog da sve četiri stranke (SPO. SRS, DS ı DSS) imaju isti procenat, glatko je odbijen. Pokazalo se da svi, svi. svi — više veruju IPRES-u nego Draškovićevim
Svet
Važi, dajem
ya ita
3 POČEO "Mikisa pa ayWyafidyip ia IBari a Ajcae ed