Свет

7

de a ay

"e year ronin

va

.. e So: ek 820. 8. 3

Svet 8.1.1996.

lavokosa devojčica ıZišla je iz omalene. SIrotinjske istarske kuće u hladno zimsko jutro. Stavila je školsku torbu na rame ı Oprezno, utabanom stazom koju je u svežem snegu Još pre ~ zore načinila brižna baka, krenula prema putu. Tridesetak metara dalje, uz put, nadstrešnica Je autobuske sta= nice. Za koji minut ovde bi trebalo da se zaustavi autobus koji će devojčicu. kao ı obično. odvesti do nekoliko kilometara udaljene škole u Poljačnu, mestu izmedu Celja i Ptuja. Ovde, u selu Studenicama. devojčica stanuje s majkom ı bakom. Baš nedavno u

_ posetu im je Stigao ı ujak, mamin brat. Svi

su tog jutra ostali u toploj kući, uključujući i porodičnog prijatelja i njezovu devojku, čiji su rodendan prošle večeri proslavili uz šalu i smeh. "Uh, oni se bar malo mogu odmarati, a ja moram u školu". gundala je devojčica, gledajući pred noge da se ne oklizne. Odjednom, čuvši da Je neko zove imenom. podigla je glavu, vrisnula. ı bacivši torbu, počela da beži prema kući. Muškarac koji ju je zvao potrčao je za njom. Sustigao Ju je na pragu, ugurao U SObicu desno od ulaznih vrata ı bacio se s njom na kauč pod prozorom. V idevši u njegovim rukama bombu. devojčicina baka pokušala je da spreči najgore. Uzalud. Ugurana između tela i kreveta, bomba je grunula. Covek koji Je bombom: razneo sebe i devojčicu bio je - njen otac. a Tog kobnog dana, u ponedeljak, 4. decembra. oko sedam sati, Miroslav Stojak ubio je svoju ćerku Ivanu. Njena majka Slavica i baka Zorka teško su raujene, a Andrej Pristovnik. prijatelj porodice, dobio je veler u levu ruku. Jedina ncozleden:t.

pravim čudom, ostala je njegova devojka. U susednoj sobi bio Je Goran Papić, brat

Ivanine majke. Do njega nije doleteo ni-

jedan komad aktivirane bombe.

"Moja djevojka je zavrištala: ”Bježmo!"" – priseća se Andrej Pristovnik. "Pobjegao sam prema izlazu ı u tom trenufku osjetio da me nešto pogodilo. Od susjeda sam zvao policiju. Kad sam se vrafio u kuću, vidio sam da su oboje mrtvi. Baka je, teško ranjena, ležala u nesvijesti, a Slavica, Iyanina majka koja je bolesna na živce, nije, mislim, ni shvaćala da joj Je kći mrtva."

— Tragična smrt za nesrećnu Ivanu bila je zapravo poslednji, krvavi, krug pakla u Kojem je živela od rođenja. Miroslav Stojak, keramičar bez stalnog zaposlenja, u rodnom Jardolu kod Viteza, u Bosni, upoznao Je Slavicu Papić, tri godine mlađu, lepuškastu, ali duševno ne potpuno zdravu devojku. Venčali su se ı Slavica Je ubrzo rodila ćerku. No, Miroslav Je bio naprasit

svoju kćerku Ivanu alktivirueo bombu koje:

oboje raskont

| 'Nadđala sam se da sama, Romačmo, opet dobila oca, ali sata se azočarala. Ako već me?nm:i misi bio otac, budi bar omoj dinssgoj deci", || mapisala je Ivama i pismu koje mije stiglo do miemog oca

čovek, svađalica, pa je često maltretirao ženu i dete, ali i ženine roditelje. Jednom, dok je Ivana još bila beba, autom je udario i gotovo pregazio ženinog oca, a ženu i taštu divljački pretukao i - nestao. U životu bivše supruge Slavice ı ćerke Ivane pojavio se, iznenada, dvanaest godina kasnije. U međuvremenu, zbog teške pljačke na području Omiša, za njim je u Hrvatskoj raspisana poternica. Nekoliko godina kasnije uhvaćen je i suđen. Ziveo je između BiH. IHHrvatske, i Nemačke ı Austrije, gde mu i danas živi nekoliko bliskih rođaka. Živeo je ı sa drugim ženama, pa u Poljskoj ima troje dece. Ništa, ili gotovo ništa od svega toga. nisu znale njegova bivša žena i kći. Pet godina nakon nestanka Miroslava Stojaka Slavica i Ivana su se presehle iz

srednje Bosne u Sloveniju. Bolesnu

Slavicu i Ivanu sa sobom je povela