Свет

• Zašto nije?

Zato što su razbijem ti koncepti osmišljavanja akcija. I prva stvar – vezanost za podzelinlje. Ali ne vezanost, da se ne zna ko je kome gazda. Da'l policajac kriminalcu ili kriminalac policajcu. To se u moje vreme znalo.

e Da li ste Vi imali saradnike u

podzemliju? Naravno. I to ne samo u zemlji već i van nje.

e Sta ste im konkretno nudili zauzvrat da bi sarađivali?

Za neke od mojih saradnika iz inostranstva Ja sam, reciino, organizovao operaciju njegove majke, koja u inostranstvu košta 30.000 dolara, a ovde je bila džabe. A domaćim kriminalcima nudili smo, recimo, pasoš preko veze, oružni list ı slično.

e Saradnja sa kriminalcima, ipak, može da preraste u nešto drugo?

Postoji taj rizik. Vi morate policajcu verovati unapred. Ne može svaki policajac da kontroliše svakog policajca. To je stvar mentalne spretnosti ı autoriteta da on bude taj kome kriminalac Jede iz ruke. A ne da se obrne situacija, pa da on njega kupi.

• Naše policajce danas nije teško potkupiti, jer su im plate mizerne?

Kao šio u svakoj profesiji imate devijacija, iko ıh ima i u policiji. Može se desiti da policajac pruna inito od strane podzemlja. A nema ništa strašnije od

korumpiranos policajca. Jer kad ima puno

lakvih — onda policija vlada državom. Mn smo nekad mali inspektorat, a Ja sam bio predsednik Disciplinskos suda u beogradskoj policiji, ede Je dosta policajaca sudvciio zbog korupcije, odavanja službene tajne, odavanja podataka iZ dostjen.

a Slučaj "Nana" je bio vrlo poznat Jer je isplivala na površinu saradnja policije i podzemlja?

Ja sam iad bio šef krininalističke policije. To je, u stvari. bilo predvečerje raspada zzinlje kad su se mnoge službe preplitalc ı sudarale medu sobom. Bio je Zdravko Mustać, šef savezne Službe državne bezbednosti. koji je sada kod Tudmana koordinator tajne policije. S druge straie. Hnali ste Petra Gračanina koji Je bio savezni ministar, ı s treće strane MUP Srbije koji nije bio ovlašćen za akcije van zemlje. Na četvrtoj strani bio je SUP Beograd koji je predstavljao najpro{esionalniju policiju u Jugoslaviji, i od koje je Savezni SUP tražio usluge za izvođenje akcija van zemlje. Jer mi smo tad imali veze širom sveta. Razmak izmedu nas ı zagrebačke policije, kaz druge. je bio 1:5. TI to je bio splet okolnosti. 1 ništa mje bilo neuobičajeno u svetu da se podzemlje koristi za akcije koje su u interesu države. FBI je, recino, 1943. zamolio Laki Lućijana da kao šef Italijanske mafije pomogne oko iskrcavanja saveznika u Ttaliji. To je uobičajeno. Efekat je bio Jedino da je MUP Srbije uhvatio u zamku Zdravko Mustaćč.

• Priča se da je Mustać hteo Vas da skloni jcr ste otkrili da je zavrbovan za nemačku obaveštajnu službu (BND)?

Pa da, to je dokazano. Ne bi on mogao da bude šef DB kod Tudmana da sa BND nije zavrbovao. On je sudario tada beogradski SUP i MUP Srbije. Službe su se medu sobomi sukobilce. Štetu je tada pretrpela samo služba. Ali beogradska policija je profesionalno postupila.

• Nedayno ste izjavili da Arkana zbog njegovih zasluga nikad ne biste uhapsili?

Mojc je nušljenje — ako je neko radio HČŠIO Za (lav i UOpŠIĆ Za narod, ne IIOŽeICĆ IK Likv (a ea prepustite da ide niz vo:m. Toje neki prirodni rezon. Ako je

S O OLAEOJBCALO

O S PR a a

u Ba zadatku državc, Ic možele Ba pusuti tek tako.

• Da li mislite na Arkanove zasluge u ratu ili na nešto drugo?

Pa, vidite, ako je rizikovao... Ne možetc reći, rizikovao Je. ali je inao zaštitu. Metak u ratu ne bira.

e To znači da država trcba da štiti

: ljude koji su bili u ratu a napravili su

neko krivično delo?

E, to Je drugo pitanje. Ako su pravili krivična dela, to Je drugo. Ali ako nisu pravili krivična dela pa ih sad optužuju zbog montiranja medija koji su protiv nas, onda ga morate zaštiti od toga. Ako se dokaže da je učestvovao lično u ratnim zločinima, to je onda drugo pitanje. To se mora prvo konkretno dokazati.

• Vratimo se na policiju. U kakyom je stanju, trcnufno, srpska policija?

Po mojoj proceni poremećena je koncepcija. Svuda u svetu kičma policije Je kriminalistička policija. Brojnost policije na ulici ništa ne znači. Ako ne parirate

” centrma moći u kriminalnim

organizacijama, izgubi se poverenje naroda u policiju ı u sistem ı režun koji organizuje državu. I zato kriminalistička policija mora da stvara obaveštajnu infrastrukturu ı da stvara strategiju preveticije, hapšenja i slično. 3

* Koliko je tu važan ministar policije?

Ministar policije može a i ne mora da bude profesionalac. On može biti i profesionalmi političar. :

• Zoran Sokolović je profesionalni agronom?

Jeste... Ali ispod njega moraju bil vrhunski profesionalci.

• ispod Sokolovića su Radovan Stojičić Badža i Rade Narković?

Rade Marković jo policajac ı radio je u krimumnalističkoj policiji...

* A Badža?

Dobro. Ja sc ne bili vezivao Za Inetid,

ali gospodin Stoj ikac inje radio u

kruninaln. Prorestonajiu policajac prvo

mora znati dimenziju kriminala. I mora anmurati ) upiformisanu policiju da se bori prot:v kruninala. Koliko je efikasna kripimalistička policija, toliko je cfikasna policija na ulici. Jer. vidite, kad običan čovek dode u dilemu: da li da se obrati Zoranu Robiji za pomoć Jer su mu ukradena kola, ıli mu je prebijea sin, il obijcn stan — ili da prijavi policiji, to znači da on vCĆ ne Veruje u postojeći sistem.

• Zašto Jugosloveni ne veruju policiji?

Zulo što u borbi protiv kriminala sa elementima nasilja nije pokazala efikasnost.

Je Ve VIŠĆ surovo. Cesto, ljudi iz,

* A da ipuh Io Bilje YuZano Za ickc druge dogadaje. Recimo 9. mart?

Poliuka uvek pada brzo u zaborav. Medđuumi. ojda se vraćate običnom životu. ı svakoducvno osećalc osećaj uproŽenost!. Lo vain prcebriše sve političke afiuilete. Ono trenutka kad se ne osećate sigurnim, tozs momonta bilo kakva politička ideologija više nc prolazi kod vas. Ali ako Sistem Šlb Vas ı novinu, onda vi ı ako

niste Za Sistem, počinjete da ga simpatišetce.

A ovaj novi Zakon o činovima u policiji, po mnogima predstavlja · pravljenje vojne sile SPS od MUP-a Srbije. Milošević po tom zakonu unapređuje policajce u čin generala?

To nije neuobičajeno u svetu. Običiio te najviše činove daju šefovi država. Ja sani se lično znao sa generalom Dela Kijezom, šefom italijanske specijalne policije koja se borila protiv Crvenili brigada. On je od Pertinija dobio čin

generala. • Da li postoji organizovani kriminal u Srbiji?

Sigurno je da postoji sprega između onog. prizemnog kriminala i kriminala "belih! okovratnika”. Čim postoji ta spreg:t, postoji ı organizovani kriminal. S druge strane, u Beogradu imate mogućnost da naručite bilo koju uslugu. Da dignete

nekom Kafić u vazduh, da mu podmetnu

eksploziv, da ga gađate raketom. Znači, da naručite uslueu. lo su već Obrisi organizovano? kriminala.

• Čelnici sepske policije kažu da kod nas neipa organizovanog kriminala, jer "ne postoji jedan bos, koji kontroliše say krinina] u zemlji"?

Pa toga uema nigde u svetlu. Uvek unate nekoliko bosova većili ıli manjih čiji Se Iicresi sukobljavaju.

• Zašto onda naša policija ne priznaje dna organizovanog kriminala ima?

Zato Šo Ju to neprijatna Činjenica Za

njih. Traži se opravdanje. Kroz opravdanje.

kroz to se pokazuje nemoć. Da ucita tog teško» krminala, onda predsednik države ne bi stavio kao Icdan od prioriteunih ciljeva bespoštednu borbu protiv kruninala.

* Tu borbu je najavljivao više puta. lima li rezultata? -

Ta strategija nije pokazala neke rezultatc. Malo su okoštale te strukture koje treba da se bore sa savremenu

vidom krnininala. Opasnost je šio će ako se tako naslavi, kriminalci početi da traže učešće u vlasti. Imaju novac i organizaciju,

još im fali vlast, kao treći stepenik.

* Dobro, recite uam kakav program nudi JUL u borbi protiv kriminala?

JUL una koncepciju rušenja sprege izuvdu kruninala "belili okovratnika". dakle. dela establišmenta, ı podzemlja koje

22.1.1996. Svet

aa O O OTAC —— -— == = vslablisiucii Koriste uslupe podzemija, one prijavc, da bi aobili neke usluzse. a Zauzvrat ıh šute. Kad Kaženi usluge. mishina na likyidacıje, ranjavarja, rekete, privaina zatvaranja...

* Jeste li pričali sa gospodom Mirom Marković o tom aspektu borbe protiv kriminala? -

Pa jesam, sigurno. Ne samo sa hjom. JUL će uskoro izaći sa jednomi ; koncepcijom borbe protiv kriminala, jer svi

polako postajenmio ugroženi. • Da li JUL ima konkretan program? Imamo neku viziju, pravce delovanja. Naročito u stopiranju regrutovanja mladili u vode kriminala. S druge strane, povezivanje sa mnedunarodutn policijskim

Rik rei anya aav— Nj;

dk Hgayiaeš