Свет

Svet 1.4.1996.

O OBEaae KOPB DTD je odvojeno od sela Dupljaja. Dugo su kanal Grebenčani prelazili čamcima... No, neko se setio da bi tu dobro došao Jedan mostić i, eto, povezaše ih sa ostalim svetom. Put, asfaltni, vodi vas do Grebenca i tu jednostavno nestaje, zamenjuje ga kaldrma, tucanik. Tu je kraj, nema dalje. Nedođija, neko bi rekao.

Grebac, to rumunsko selo "na kraj sveta", posetila sam Jednim nimalo prijatnim povodom. Od davnina, do sadašnjih dana ovo mesto je poznato po tome što se bračne zajednice zasnivaju čak i među jako bliskim rođaci-

ma. Nekada se to radilo da bi manje i bogatstvo jedne porodice ostalo u celini, neraspodeljeno, da bi se gomilalo. Danas i nema nekog pravog razloga za to, možda tradicija ili običaj, ko će 7nati.

Neobičan narod, čini se dovoljan samom sebi ı dok idu ulicom kao da skrivaju pogled. gledaju u stranu. to

im je karakteristika, možda urođena. Možda je neki duboki stid davno obuzeo njihovu svest, možda i znaju da Je to Što se dešava incest, blud, zabranjeno, ali...

Niko mi od meštana nije rekao da Je tačno da se i dandanas brakovi sklapaju između srodnika. Kažu, to je bilo davno. Ali deca bolesna, retardirana fizički i psihički, govore suprotno!

U trafici pitam prodayačicu da li je tačno to što sva okolna sela pričaju, da li zaista ima takvih brakova i takve dece... A ona mi odgovara da toga nema, da ona za tako nešto nije čula, i, narayno, sva su deca zdrava ı ne može da se seti nijednog bolesnog. I baš dok to govori poslužuje dečaka, vidno f{iZički ) po ponašanju očipledno mentalno retardiranop..

Očigledno, nešto nije u redu. Ili oni Io nc primećuju, Jer sve to viđaju svakog dana. ili se stide, pa kolektivno

ne žele da povore, ne žele da se zna Za to.

Ulazim u seosku kafanu, puno je milicije koja Je tu na terenu u blizini. Konobarica Rumunka odgovara: "Ima takvih brakova i danas, rodbinskih. Bilo ih je i biće ih. Ima i bogalja, ali ne želim da išta više kažem".

Grebenac ima i ambulantu. Lekara nemaju, ali tu je medicinska sestra Dragica Mirosavljević, koja je i sestra, ı zubar, i lekar, sve..

"Vidite, ovde je naprayljen most na Kanalu pa je počelo mešanje stanovništYa sa prvim selom odavde, Dupljajom. To je pomoglo da se počne iskoremjivati venčavanje u srodstvu. Ranije je to bilo Jako izraženo." Naša sagovornica tvrdi da ih je većina retardiranih pomrla. "Dosta il je poumiralo. Ovo sclo je pretežno naseljeno Rumunima, mada se u poslednje yrcmc deŠaya da se brakovi mešaju. Ljudi su ovde bogati, dosta

ili je po inostraustvu. Vidite, most Je napravljen ncgde 1974. godinc, do tada su sc Ženmili međusobno bliski rođaci,sada Je to iskorenjcno”, Zanimmalo mc je da li

–

JEDINA KOPČA SA OSTATKOM PLANETI: Tek kada je 1974. sagrađen ovaj most — meštani Grebenca su prestali da se Žene i udaju međusobno

una porodica sa više relardiranih osoba. "Nema, u svakoj samo po Jedan slučaj... Sada ib ima iaalo. Vidite, mi ovdc mi prcvoza Mucmamo, nema autobusa. Neka-

MUT

da je bilo čak više puta u toku dana, a sada ništa. Mi koji dolazimo ovde na posao, idemo peške, ili na "prst" ili kako se ko već snađe. Tako svaki dan." Meštani imaju ı posebnu teoriju o tome zašto su se međusobno ženili ı udavali. "Uzimali su se međusobno da se ne bi imanje jedne porodice dalo drugome. Tako je to bilo. Bilo je slučajeva da se uzmu drugo, treće koleno, i eto, rađali su se bolesni ljudi. Ima Jedna familija, to jc bilo četvrto koleno, jedan sin je bio totalni imbecil, a kod druge dvojice Sc manifestovalo tako što su ostali mali u rastu od trupa, a noge su im bilc dugačke. To su sve bila braća od tetke. Jedan je bio bolji od ovog drugog, čak je i vojsku služio. U toj familiji je najčešće išlo na mušku decu. Na žensku nije išlo, ženska deca su bila zdraya. Mito, to su bile tri sestre i svaka je imala po jed-

POSLEDICE VIŠEVEKOVNIH GENETSKIH ACIJA: Jedna od meštanki Grebenca

nog tako bolesnog sina. U našem tzv. 'Zelenom sokaku' je jedan dečko mentalno poremećen, ali mislim da to nema veze sa nasleđem, možda nešto daleko... Sada je sitnacija malo drugačija, dolaze Žene sa strane. Jedno vreme to su bile Makedonke; Ko nije mogao da se oženi ovde, odlazio je u Makedoniju. Jedan period budu aktuelne žene iz Dupljaje, onda jedno vreme je bilo Rumunki...

U grebenačkoj osnovnoj školi razgovarala sam sa direktorom škole, Caran Todorom: "Ja nisam ovde rođen, ali sam dugo tu. Mogu vam reći da se sada vodi računa o tim rodbinskim vezama. Nije sada Kao što Je ranije bilo. Ima i Još takvih slučaJeva, ali se ipak vodi raču-

Nastavak na OP