Свет

bični. HOL malni" ljudi u frci Za nOV| GOT | svakodnevnim Životnim mukama najčešće zaboravljaju na one kojima su gotovo nerešivi problemi deo svakodnevnog života, a još manje misle o onima koji su se odrekli ogromnog dela svog vremena, novca i privatnosti — da bi pomogli tim ljudima _ ama nasilja u porodialkoholizma. duševnih o. narkomanije ı OStalih "tekovina" urbane civilizacije. Jedno od udruženja koje se u našoj zemlji bavi ovim poslom zove sc "SOS “udruženje za zaštitu od nasilja advokata Helene Uzelac" Formirano Je 25. februara 1989. godine ı prvo Je udruženje takve vrste ustanovljeno u Jugoslaviji. Ekipa koja radi za SOS telefon sastoji se od ljudi različitih profila ı psihologa. sociologa, preko lekara, advokata, profesora do studenata ı penzionera. Njihova zajednička osobina je veliko ı toplo ljudsko srce uvek spremino da sasluša ı poinogne. To su ljudi koji su pored svojih SV: akodnevnih

obaveza odabrali put koJima se ređe ide. put čovekoljublja. Mnogi ne znaju da pod pokr oviteljst vom feminističkih udruženja u Beogradu postoje kuće u kojima se smeštaju Žene ı e. ca Žrtve nasilja. U tim kućama one mogu ostati dok god ne osete potrebu ih

pak spremnost za uključi-

vanje u normalne životne tokove. Tako nešto ne postoji u Novom Sadu. Novosadski SOS telefon se snalazi tako što Žitvamia može obezbediti ho telski smeštaj na 2 do 3 dana, ali time problem nije rešen. Možda bi gr adski oci trebalo da porazmisle o ovom problemu, Jer, na žalost, broj Zrtava raste, a osim saveta konkretna pomoć bi možda doprinela

“smanjenju broja unesreće-

nih ı zdravijoj populaciji.

(). SOS telefonu? nje govom radu ı slučajevima sa kojima se susreću TaZgovarali smo sa predsednicom Udruženja Renatom Uzelac.

"SOS udruženje za zaštitu od nasilja formirano je pre 8 godina na inicijativu koju je pokrenula moja majka Helena Uzelac". kaže naša sagovornica Renata. "Tada je to bio prvi SOS telefon u Jugoslaviji. . Kuriozitet vezan za naše udruženje je taj da osim telefona za odrasle postoji i dečiji tclefon koji je jedinstven u našoj zemlji. Broj telefona nn koji se mogu javiti odrasli plasi 623-002 a za

PODGORIČA: Rečemnu iećeriku = paraplegičare, otac smafrao

| sramožom ze porodicu i držao je

zažvorenu rei drugom sprefu

NOVI SAD: Mladića obolelog od šizoSšremije, dete bogate gradske porođice, dominantna majka temala đa oiši eigaete da Tledao 'mozrtalso" I posted

624322

decu Vodino urednu evidenciju o Svakom čoveku koji se javi na naše brojeve telefona, jer su to ljudi sa kojima već godinama radimo. Naša kartoteka za odrasle broji 15.000 slučajeva. Ono što je najvažnije istaći je sledeće, naše geslo je Prekinimo lanac ćutanja' a stub našeg rada je poverenje. Za sve ove g0dine rada nijedan slučaj nije izašao van našeg udruženja. U pitanju je Yelika diskrecija koju garantujemo svakom čoyeku koji od nas zatraži pomoć.

Kada smo počinjali rad, mislili smo da će biti veliki broj anonimnih koji će potražiti naš savet, ali nije bilo tako. Poverenje koje su ljudi stekli u nas vremenom se preobrazilo u to da danas imamo višc regularno prijavljenih nego anonimnih. Naše najveće zadovoljstvo je kada nam se ljudi nakon uspešno prcbrođene krize jave i zahvale da smo im baš mi pomogli i vratili nadu u život. To je naša plata. Kada je u pitanju izbor volontera, vrlo smo obazrivi. Volonter se bira na osnovu njegovih karakternih osobina, a ne na osnovu profesije kojom se bavi. Jedino što tražimo od njega jc ljubay prema čoyvečanstvu. Nakon probnog rada Koji traje tri meseca prihyatamo novog člana".

Ima, na žalost. ı slučajeva u kojima su i ljudi Sa SOS- i-iŠiona nemoćni. Renata priča neke drastičnije primere:

"Postoji žena koja nas često kontaktira. Na žalost, zakonski je gotovo nemoguće joj pomoći. Njena ćerka je bila u vanbračnoj vezi sa jednim Romom. U toku te veze rodilo se dete o kome sada 'brinu' čergari. Majka deteta je poznata gangsterka koja je nekoliko puta bila u zatvoru zbog pokušaja ubistva, potom zbog ubistva i raznih krađa. O brizi za dete nije Dilo ni govora. No, baka deteta je pokušala sve da dođe do njega, ali bezuspešno. Zakon kaže da baka i deda nemaju pravo da podižu dete dok su roditelji živi. Pokušala je čak i da ga kidnapuje, ali su je uhvatili Cigani. Ona je jako nesrećna žena koja je Čitay Život posvetila borbi za svoje unuče. Uteha i prijatelj joj je SOS telefon. Imali smo, takođe, dva gotovo neverovatna slučaja. U jednom sc radilo o dvadesetogodišnjoj devojci iz Podgorice. Bila je paraplegičar. Otac je njenu bolest, odnosno nju samu smatrao sramotom za porodicu. Zatvorio ju je na drugi sprat svoje kuće i proglasio nepostojećom. Jedina njena veza sa spoljnim svetom bio je SOS telcfon. Kada smo čuli za njenu tragediju, pokušali

1.4.

_ DECA, NAJČEŠĆE ŽRTVE NASILJA: Koliko je potresnih dečijih sudbina ostalo iza

debelih zidova naoko

smo da uradimo nešto preko podgoričkog Centra za socijalni rad ali, na žalost, bezuspešno. Više nam se nikada nije javila. Drugi slučaj o kojem sam htela da pričam je jednako bolan. Radilo se o jednom mladiću obolelom od šizofrenije. Bio Je najstarije od četvoro dece jedne imućne novosadske porodice. Imao je dominantnu majku koja se nija mogla pomiriti sa činjenicom da je njeno najstarije dete bolesno. Terala ga je da puši cigarete da bi po njenom mišljenju izgledao normalan. Utehu je imao u ocu, čoveku blage naravi ali nesposobnom da se odupre ženinom uticaju. Jednoni prilikom, ov aj mladi čovek je popio preveliku dozu sedativa i zvao SOS telefon, Koji je pored njegoYog oca jedini imao razumeyvanja za njegove probleme, da se oprosti. Odmah smo nazvali majku koja nije htela da poveruje da njen sin ima nameru da se ubije. Pozvali smo hitnu pomoć koja je, srećom došla na vreme i USpeli smo sprečiti nesreću. No, za kratko. Ubrzo potom mladićev otac umire a on izvršava samoubistvo. Postoji pravilo da se članovi SOS telefona ne viđaju sa ljudima koji od nas zatraže pomoć, ali

“to pravilo se često pre-

krši da bi se kv alitetnije

pomoglo unesrećenim:. Upravo na takav način

"normalnih" porodica

pomogli smo jednoj 17· godišnjoj devojci koja je nastradala nakon automobilske nesreće. Bila je mesec dana u komi iz koje se teško oporavljala. Situacija u njenoj kući je zaista nezavidna. Majka joj je nesposobna da nešto promeni, dok je otac notorni alkoholičar. Njena rehabilitacija išla je jako teško. Odlučila sam da je sretnem i upoznam sa svojom priiateljicom koja je psiholog. Sada je već mnogo lakše, i ona se oporavlja. Za ovih osam godina rada bilo je mnogo sličnih problema i slučajeva sa kojima smo radili i radimo. U samom načinu rada zaista nikada nije bilo problema, zamerki ili zloupotrebe. Ljudima DOD UC čak i materijalno. Najlepši trenutak je onaj kada nas čovek nazove, nekad i nakon više godina, i zahvali nam se rečima da smo mu pomogli kada mu je bilo potrebno i da činimo deo „njegove sveukupne sreće."

Ovde se završava priča o SOS telefonu i ljudima od kojih bismo mogli mnogo da naučimo. Njihova dela traju, govoreći o tome da čovek na svom životnom putu često Osta– ne zatečen i nespreman pred neminovnošću sudbine. ali ı da postoje ljudi koji su hodajući istom stazom u sebi pronašli dra- | gulj čovečnosti kojeg ne | žele zadržati samo:za sec- |

be.