Свет

Svet 15.4.19928.

ladimiir Labat Rovnjev (50) je novosadski vajar primenjeni umetnik, dizajner, slikar. pesni, muzičar... Za svoj dosadašnji rad dobio Je čitav niz međunarodnih ı domaćih nagrada ı priznanja. Radove Je izlagao na 20 samostalnih ı 43 grupne izložbe. Multmedijalnmi projektima vezauim Za akustičnu skulpturu (naziv sadejstva muzičkog i likovnog izraza). ušao Je u sam vrh evropske ı svetske uiciposli- Postednjih nekoliko godina bio

Je angažovan na izradi novih simbola Vojske Jugoslavije.

Rat je prekinuo veoma plodnu i bogatu umetničku korijeru Vladimira Labata Rovnjeva. Umešao se u njegov život. Onemogućic mu da nesmetano putuje, izlaže, održava koncerte na syojim skulpturama...

Zato se on umešao u rat.

Uvidevši, naime, "da je đavo ušao i u kulturu i umefnost", odlučio je da otkaže već dogovorene nastupe u Londonu, Njujorku ı Tokiju, da čitav projekat

"Akustične skulpture Labat" (koji ga je, inače, proslavio) ostavi malo po strani, i da, iz najčistijih i najiskrenijih pobuda, pristupi srpskim dobrovoljcima u Slavoniji ı Baranji.

Smatrao je da kao stručnjak (Koji uz neosporan umetnički dar poseduje 12 zanata i ogromno iskustvo) može biti od velike koristi.

"Nisam ofišao u rat da bili ubijao" objašnjava Vladimir Labat. "Otišao sam kako bih pokazao svojim sinovima da put bežanja nije jedini put. Da se treba hvatati u koštac sa problemima i rešavati ih. Smatrao sam da je bolje sprečiti rat u Krajini, nego ratovafi u Novom Sadu.

KAKO IZGLEDA NEMANJICKI ORAO?

Na ratištu je boravio el januara do avgusta 1992. godine.

Vojnik u njemu, dakako, nije pobedio umetnika. I tamo, na frontu, Labat je došao u priliku da iskaže svoj dar. Za samo nekolik xXo incseci uspeo Je da napravi nove simbole za Vojsku Krajine.

Da pomiri petokraku ı kokardu.

"Prvo što mi je palo u oči kada sani došao na front, bilo je šarenilo simbola i

oznaka i svađe Koje su između vojnika i.

oficira s tim u vezi izbijale", priča Vladimir Labat. "Vojnici misu želeli da nosc pctokrake na kapama, umesto :iijiin su kačili kokarde, a oficiri su ili zbog toga kažnjavali i primoravali da vratc ranija znaameoenja. Tada sam uyvidco da među našim borcima vlada veliko neznanje. Oni su u kokardi videli aufenftičan srpski zaak. Simbol Nemanjića. Nije im bilo poznato da je četnićka kokarda nasleđe Austro-Ugarske. Da je kralj Petar I Karađorđeyić preuzeo rešenje koje jc napravio Austrijanac Strel ı da Sc ria kokardi nc nalazi ni ucmanjićki dvoglavi bcli orao, ni nomanjićka kruna..P, onda sam cdlučio da najpre svojoj Jediitci, a

zatim i ostalom Jedmicama u Krajini uradim pravo idejito rešenje. Da četničku kokardu ostayimo istoriji i dobijemo pravi srpski znak."

Zato je, najpre, krenuo u potragu za

zaboravljenim neman jićkim belim crlovima. Zajedno sa svojim prijateljima, arhitektom Mirkom Stojnićem, počeo Je da proučava literaturu, da nabavlja knjige iz inostranstva, da ih uzima čak ı od srpske emigracije...

"Ako već imamo nemanjićke orlovc zastupijenc u gotovo svim mamnasfirima" razmišljao je Labat, "onda trcba i da ih iskoristimo kao osnovu za naše oznake."

Nakon kraćeg proučavanja pronašli su 22 karakteristična a ićka orla: dvoglavog orla nad ulazom u manastir Žiču, crvi enog dvoglavog orla cara Dušana sa zastave nad Skopljem, dvoeglavog orla cara Lazara ız Hilandara...

Pošlo im je za rukom ı da pripreme čitav Jedan projekat u kojem su pe samo simbol orla neso ı sve srpske simbole dovcli do tog. uivoa da ih savrcincni dizajn može nesmetano koristiti. Napravili su i kartu na kojoj ic prikazan nastanak svili clemenaula važnih za srpstvo. Objasnili su kad ı gde su svi siunboli nastali ı kako su ,

Se: povezali. e ri, , NIA

VLADIMIR LABA' (50), kontroverzni novosadski vajar, dizajnsr, slikar, pesnik i ratnik i poslednje vreme nezna no ideinom rešsnju za simbale Vojske Paguslavije, i razgovori za "Sust" pbhiašnjava zašto ja Rac umetnik pristan da abuče užulorimnu i ide u rat, te otigiva Broz kakve je sve tešknće prolazin dizajnirajuči za

nelada iju JNB:

Posle jedne tako cpsežne ar bilo teško izraditi oznaks za Vojsku Krajine. Prvi dvoglavi orlovi koji su se pojavili, a nisu ličili na kokardu bih su oni koje Je napravio Vladimir Labat Rovnje\ Najpre su nove smnbole dobile spec ijalnc snage iz Belog Manastira, a zatm i ostale Jedinice iz Slavonije ı Baranje. Labatove bele orlove prihvatili su om Koji su bili za kokardu, ali ı oni kojima Je petokraka miltia. Novosadski vajar je, na neki način, uspeo da ıh pomiri.

Treba svakako napomenuti da je čitav ovaj projekat, vezan za oznake krajinskih jedinica, Vladimir Labat uradio bez ijednog dinara nadoknade. Njegov prostrani atelje na Petrovaradinskoj tvrđavi bio Je u potpunosti stavljen u službu izrade novih simbola. Radio Je danonoćno ı bez prestanka. izrađeno |O preko deset hiljada oznaka ı sve je to išlo kao Labatov pokloi Vojsci Krajine

"Ovim novim oznakama želeo sam, prc svega, da pokažem svetskoj civilizaciji i demokratiji da mi, pored srca i ratničkc vešfine, iinamo i ogromnu duhovnu dimenziju, likovnu pismenost i