Свет

• Šta je nejasno?

Radi se o tome da ja imam ono rimsko gledište koje razdvaja Javnog neprijatelja od ličnog prijatelja.

+ Sad citirate Kalajića.

Da, to ı Kalajić govori mada se toga ne pridržava. Bilo bi dobro da je Kalajić kalajićevyac. :

+ U odnosu na koga se on ne pridržava tog stava?

Na mene, lično. Ja mogu s nekim ljudima da se Javno ne slažem, da mi njihovo mišljenje bude potpuno strano, ali mogu uvek da sednem s njima, da popijem piće ı porazgovaram.

+ A Kalajić s Vama neće da razgovara.

Da, neće. To je njegov lični problem. To je nedostatak njegove građanske kultuIO: + Sta ste mu skrivili?

Nisam se složio s njim oko toga da treba ići u rat, da treba osnovati paravojne formacije, da budeš vojvoda, da držiš šmajser ı da pucaš na nekoga. Rat treba da vodi država a ne paravojne fOrmacije. To Je Jedna od razlika između mene ı Kalajića. To što se ne slažemo, ipak mije razlog da sa tim čovekom odem na piće. On je 1s· ključiv čovek. Ide jednomi linijom ı ko je seo u njegov VOZ — Seo Je, ko nije – njega

ćemo otpisati Jer mje naš.

PORE OON OR: o STi o

koncerata godišnje, a sad jedva tridesetak. Međutim, sad se o ovom jednom piše više nego 0 onih trista. Postali smo neuporedivo Tacionalniji, jer Je nemoguće imati mnogo Koncerata, a zadržavati visok estetski nivo. Ža koncert poput onog u Nišu karta ne bi mogla da košta manje od trideset dinara. Zamisli koliko bi ljudi moglo da je platit? Mi smo celu turneju s "Karavanom" napravili, a da niko od gledalaca nije platio nijedan, Jedini dinar. Mi se za tu našu publiku borimo vrlo časno. Ako to neko naziva ı kurvanjem — neka, ali mi Je čast da se na takav način kurvam za svoju umetnost. Velika čast, majke mi. Nek? svako izvoli da se za svoju ideju ızbori kako hoće, mko nikome ne smeta. Ovo govorim za one koji to tako nazivaju, a Ja to nikad nisam gledao na taj način. Princip Je vrlo prost: svi se obraćaju poslovnim ljudima da bi im pomogli. Sad, pošto se ti poslovni ljudi nalaze u Jednoj određenoj strukturi, nisam Ja kriv. To Je problem onih koji nisu na vlasti, ne onih koji Jesu, a Još manje moj. Bilo bi veliko pitanje kad bi ovo što mi radimo bilo loše, a neko nam pomogao? Tada bi mnoge primedbe stajale, a ovako njima, naprosto, nema Inesta. * Ko su po tebi veliki

majstori u tvojoj branši?

•* Na kraju, koje stc Vi boje list u "egzotičnom herbarijumu srpske opoziciJe: Ja sam nacionalni demokrata, Vrlo prosto. S

• Koja je to boja? Sa'rena, zagasito crvena...

To je plava boja! Teget plava! o

+ Pošto u poslednje vreme pišete o Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kao i o potrebi geostrateškog preusmerenja Srbije prema Nemačkoj, da li su to pripreme za povratak u aktivnu politiku?

Ne, moji tekstvi o Nemačkoj predstavljaju samo prenošenje mog ličnog iskustva, kada sam se uverio da nema ni traga od onoga što nas ovde uveravaju da nam je nemačka najveći ideološki neprijatelj. Moja vizija je u tome da se moraju praviti mostovi, mora se ići ka Evropi ı Evropa mora videti kakvi smo. Sada pišem o pravoslavlju. Mi smo pravoslavci. + Jeste li i Vi pravoslavac? Jesam!

* Recite mi tri prva člana pravoslavnog Vjeruju!

Pazite... Tačnije rečeno, ja sam pravošlavac u onom smislu u kome su Srbi oduvek bili pravoslavci. To Je bogumilstvo.

+ Kako možete biti vernik a da ne znate u šta vCrujete? Ne, važno Je bogumilsıvo. Otkuda kod Srba slava?

YU grupa, Bajaga, Bora Đorđević, Leb ı sol...to su pravi majstori SVO zanata. Najbolje što se pojavilo u poslednjih pet godina jesu K2. Vidi se da devojke to Jako dobro rade. Naravno, ko može zaboraviti Bijelo dugme, Bregovića koji je, na kraju, najveći. Kapa dole uz dužno poštovanje. To su ti... Nije ni potrebno da ja o tome govorim, Jer publika zna. Vreme je najbolji sudija svakome. Tebi, meni ili bilo kome nešto može da se ne SvViđa, ali ne možeš da ne poštuješ nekoga ko je uradio nešto veliko.

torima, poštovanje nije jača strana.

Možda je stvar u dugogodišnjoj postavci stvari. Seti se TV-serija koje su bile popularne poslednjih tridesetak godina — "Kamiondžije", "Muzikanti", "Grlom u jagode”... U njima se uvek pojavljivao neki tip koga smo mi, svakako nepravedno, nazivali seljakom ı on Je, po pravilu, pobeđivao intelektualce. Uvek bi ıh nekako nadmudrio, pa bismo svi rekli: džaba ovima škole! Znači, to Je Jedan generalni stav. Godinama se gajila ideja da su intelektualci neki šalabajzeri Koji se tu nešto prave, jer nemaju... Ništa ne sme da se generalzuje! E. tu dolazimo na ono da nikad nismo umeli da poštujemo ničije vrednosti, pa nam se zato ı dešavaju ovakve stvari. Mi, naprosto, nemamo stav. Ja uvek kažem: zašto bih se mešao u društvene tOkove, kad je to stvar naroda.

Razumeš? Ako narod nešto

+ Nama, na ovim pros--

Zato što nikad nije bilo popova. Pod Turcima nije mogao da vam dođe pop u kuću, pa su svi bili bogumili. To je kriptoverovanje, kriptopravoslavlje. + Kad već govorimo o

„potrazi vlastitog identiteta,

šta je sa vašim književnim identitetom? Ako se sećate svojih romama, recite mi zašto su prošli tako nečnjno? Znate šta, bili su loši romani. Za mene ništa nije sramota da kažem da su bili loši romani. Milorad Pavić je tek u svojoj 39. godini objavio prve kratke priče u edicijama Književne omladine Srbije. Prva njegova priča objavljena Je zajedno sa pričom Nemanje Mitrovića, koji Je bio 25 godina mlađi od Pavića. Ako je Pavić svoj književni uspeh mogao da postigne sa 50 godina, ne vidim zašto je strašno kad neko sazreva. Ja mogu da pišem romane koji msu dobri. Prvi sam napisao sa 27, drugi sa 32 a treći sa 34. Pisaću ih još.

+ Neka, samo strpljivo.

Pa, Ja sledrim put Milorada Pavića u Kknjževnosti. Književnost više nije pitanje talenta već odnosa prema ŽIvotu. Moj odnos prema ŽIvotu je duboko književni. Do sada nisam napisao dobru knjigu, alı to nije vaŽno. Sve ovo su pripreme. stilske vežbe.

+ Zar Vas ne uzbuđujc što Vam Je supruga mnogo

O i RO a

izabere — njegova stvar. Ja mogu da imam svoje mišljenje, suprotno ili za – svejedno, ah ono je samo moje. Kao javni radnik nikad neću dozvoliti da ga iznesem, Jer vrlo dobro znam da svaka javno izgovorenma rečenica dobija reklamni karakter.

- _+ Ljudi vole da čuju šta misle javne ličnosti?

A, znaš zašto to neki od nas rade? Zato što veruju da je pričanje o politici stvar pameti. Misle da na taj način deluju ne znam kako mudro, a intelektualizam se brani znanjem, a ne EPP-om. Da podsetim ljude, EPP je deo marketinga, a to je posebna nauka. Malo pre si pomenula Ivicu Dačića ı zlatnu ploču... Sto niko nije pitao zašto smo dali ploču pokojnom Banetu Tasiću? ;

• Zato što za njega zna mnogo manje ljudi nego za gospodina Dačića.

Ih Miletu Smederevcu, za koga svi studenti znaju, pa Miki Tamburi? Zašto to ne pitaju? Zašto Radio-Nišu, kafani "Galija"... Svaka zlat-

na ploča je obrazložena, sve”

je to Jasno, ali — zašto o tim zlatnini pločama niko ne brine? •* Je PP postojala neka kvota koliko možete da podelite tih ploča?

Ne, ali je vrlo važno da se zna da smo ıh davali za-

jedno da PGP-om. Mi smo

Jedna od retkih grupa koja je bila verna svojoj kući ı u dobru ı u zlu.

+ Još jednom bih pomenula stvari koje su vani stavljali na dušu... Dok nisi optuživan za vezu sa reŽi-

mom, govorcno Jjc da su va-

priznatiji i poznatiji Književnik od Vas?

Ona je čist genije. Moja je sreća Što sam upoznao takvu Ženu.

+ Sto Vas ne obuči malo? )

To se ne može naučiti. Svako ima svoj put. Njen roman o Mileni Pavlović Barih je ušao u izbor četiri najbolja romana te godine. Ona je genije, a Ja sam radnik. Ja moram da vežbam.

+ Da li od nje prepisujete one divne sintagme poput "tada su ljudi psalmodično zaritmili" i slično?

Ona ne piše mnogo, pa ne mogu da prepisujem. Voleo bih da piše više, pa da ı meni nešto ostane. Moj brak je Jedan od retkih ı zanimljivih brakova pisaca. Svaki takav brak ima neku svoju intelektualnu perverziju. Teško je to spojiti u životu, dve sujete u jednoj kući.

+ Jeste li vi hrabar čovek? Hrabar? Ne znam šta to znači?

+ To znači da se ne plašite nevolja. -

Ja idem svojom linijom i ne izazivam nikoga.

+ Vaše pisanje neki doŽivljavaju kao ruganje i izazivanje.

Eto, sada će izaći ova knjiga o levici, koja se može ireurati kao hrabra knjiga. Ako se to može smatrati hrabrim bacanjem rukavice vlastima, ouda Je to to. Znam da oni mogu da me optuže ı bace u zatvor Iz bilo: kog

še pesme nacionalno obojene. Nacionalno ı hacionalističko su dva pojma. Nacionalna obojenost je velika čast. To što u ovoj zemlji ne funkcioniše patriotizam ı Što bi je ogoroman procenat "ljudi prodao za šaka dolara posebna je priča. Mislim da

| sam Jedna od retkih ptica ko-

ja zna svoje korene. Aplaudiram svakome ko je nacionalno obojen, pa ı "Prljavom kazalištu". Oni vole svoju Hrvatsku, kao što ja volim moju Srbiju. Svaka čast! Ja sam samo protiv pljuvanja. Ne smatram da iko treba da me mrzi zato što sam Srbin, k'o što nikoga neću mrzeti zato što je Hrvat. Mrzeću ga ako je loš čovek ı to zato Što je loš čovek i nikako drugačije. Kad neko poštuje svoje nacionalno odredište, Ja znam da Je taj čovek na mestu. Međutim, pravoslavlje, pa ı nacionalno obeležje, nije stvar pripadnosti. Svako ko to posmatra na mivou: ja navijam za Zvezdu, a ovaj za Partizan — glup je čovek. To je stvar kulture.

+ Zamerali su ti što si napisao "Pravoslavlje".

Ne pada mi na pamet ni da objašnjavam ni da analiziram bilo koju svoju pesmu. Uvek treba govoriti o onome što osećaš, a bilo bi jako glupo da Ja, kao Srbin, pišem pesme o Engleskoj. Bez veze... Znaš zašto ljudi pogrešno razmišljaju? Zato što ne znaju tajnu stvaralaštva. Ona se otkriva od detinjstva, od onog što jesi. Svi smatraju

da uspeh dolazi "odande", da”

je formula: ne pričaj ninopo. glumi pametnog. glumi bo-

razloga. Ako Je to hrabrost, onda sam ı ja hrabar čovek.

+ Preti li vam neko?

· Preti mi dosta ljudi, ima mnogo bolesnog sveta. Jednom sam napisao tekst "Zašto su četnici ružni, prljavi i zli". Pisao sam o jednom Šešeljevom poslaniku iz Čačka. Kad je bila prva sednica nakon pojave teksta, čovek me nazvao u Dugu ız hotela Slavija, gde je imao prenoćište. Rekao mi je: Dolazim da vam bacim bombu u redakciju ı da vas sve pobijem! Međutmm, to je bilo već u vreme ražlaza Miloševića ı Sešelja. Policija je, naravno, prisluškivala telefon, došla je ı uhapsila čoveka. Kasnije me on ZVao ı pitao: Sto si poslao policiju na mene. Govorio Je kako nije mislio ozbiljno, ali u ovoj zemlji može da te ubije k'o psa bilo ko.

+ U jednom društvu, neki mladić je govorio o novinarima — lešinarima, pa je pomenuo kako će "Kadtad ubiti Nenada Stefanovića". Kad sam ga pitao zašto, rekao mi je: Zma Nenad zašto. Zašto ćete da stradte?

Ko Je taj čovek?

+ Znam samo da ga zovu "Srki". -

Sta mu je to, operativno ime?

+ Valjda znate kome sfe se zamerili toliko da Vam javno prete?

Zamerio sam se ljudima. Recimo. pisao sam o Jednom zanimljivom čoveku — zove

gatog, Jakog, opasnog... Niko ne shvata da pravi uspeh dolazi iz tebe, iz iskrenosti. Ako si potpuno iskren oni, koji su s tobom — vole te, jer znaju kakav si, a oni koji te ne vole — neće te voleti ni ovako mi onako. Naravno, opet se vraćamo na plaćanje cene... Ako slediš samo svoj put, često ćeš biti u situaciji da nisi u trendu, da Je tvoja estetska logika u suprotnosti sa onom aktuelnom, ali ako kreneš da radiš ono što je moderno, a nije odraz onoga u šta veruješ, potpuno si ugasio. To traži mnogo rada, mnogo lišavanja, ali ja stalno ponavljam da je najveća čast živeti od posla koji voliš da radiš. Bar devedeset posto ljudi nema tu sreću.

+ Vratila bih se na činjenicu da Živiš u malom stanu, uprkos tolikim godinama rada. U čemu je Štos?

Pazi, ja nisam kriv što Je ovaj sistem tako postavljen da umetnici žive na ulici. Da sam novac i energiju ulagao

u dobit, verovatno bih živeo.

mnogo kvalitetnije, ali meni je stalo do ovoga što radim. To je moj .život. Nisam ja neki vanzemaljac, pa sam sad nešto mnogo pametan. Jok, bre, mene samo ne drži mesto dok ne izguram Ono što želim, ı ne samo mene već sve ljude iz benda ı tog, Mikija, kao izvršnog producenta, i tog Jakova, ı Pecu, Bracu. Ohvera... Svi oni pošteno rade. E, sad, pitala si me zašto ne Živim drugačije«. U svetu postoje ozbiljne države koje brinu O SVOjim umetnicima ı naučnicima. Najveća kreativnost jednog sistema leži upravo u

se Ika Florida — a Marić je čobanovski opremio tekst. Stavio je nešto kao: U moj krevet se ulazio kao u crkvu. Covek me nazvao ı rekao: Uplatio sam 5.000 dolara za tebe. Pitao sam ga zašto, a on mi reče: Neću da te ubijem — oslepeću te! Šta da se kaže posle toga. Takye pretnje stižu ı stizaće. Ne shvatam to kao hrabrost, samo se držim profesije.

+ Kako se spasavate takvih opasnosti? Aktivirate Službu?

Ne, ni onda nisam Ja aktivirao Službu. Jedini način za spas je — čednost.

+ Sta?

Cednost! Je ne nosim nikakvo oružje, ne znam borilačke veštine, nisam ratoboran... Cednost je jedini način da ostanem miran u sebi. Ovde niko nije siguran, od predsednika države do pozornika na ulici. Ovo što ja radim, radim potpuno čedno ı naivno, bez ikakve zadnje namere. Da sam uzeo pare od nekoga ili da sam dobio stan, već bi sve bilo drugačije. Pošto nikad ništa nisam uzeo ni od države, ni od DuBE--- -

* Zato ste čedni?

Pa, slušajte, danas Je merilo čednosti to do koga ste uzeli a do koga niste uzeli pare. Ako primaš pare od Soroša — nisi čist. AKo primaš pare od Miloševića opet nisi čist. Mene - neko može da ubije. ali ja čist odlazim ka Bogu, nemam ankSIOZnost u sebi.

inovatorima, a kako je njih

jako malo, moraju da se ču-

vaju. Međutim, ova zemlja ih je sejala na sve strane. Jedino što je znala da učini, bilo je da se diči kad neko od njih postigne nešto velko. U tome je problem, ali Ja tu ništa ne mogu. Da sam, možda, bio malo hrabriji, verovatno bih i ja otišao, ali prekretnica je bila upravo ploča koju smo snimali u Mančesteru. Eto, ı tad su nas pljuvali: gle seljaka, nije im dosta Beograd, već moraju u Mančester. Za mene je to bila velika škola i ja sam je platio. Tad sam shvatio da sam prestar za tako nešto. Kod njih je sve perfektno organizovano, oni od malih nogu sve drže pod kontrolom, tako da nije bilo šanse da se u sve to uklopim.

+ Zar nikad nije bilo govora o tome da ti ovaj grad, koji ti je organizovao koncert, da stan? -

Ja sam se obratio regularnim putem, onako kako se to radi, i to će se rešiti ih se neće rešiti. Na to ne mogu da utičem, jer nisam tip koji će bilo koga vući za rukav.

+ Šta čovek oseti posle 20 godina na sceni?

Zadovoljstvo, i to veliko. Tokom celog tog perioda bilo je mnogo zlih misli i je-zika, mnogo prebacivanja, ali radom ih sve pobeđuješ. Nikome ništa nisam odgovarao, niti ću to čimti ubuduće. Evo, pozivam ih. nek" pljuju koliko hoće. Mene, od svega, brani moja muzika.