Свет

alas radničkih štrajkova koji je sa juga krenuo preko cele zemlje Srbije, bar za izvesno vreme, zaustavio se tamo gde Je sredinoni OVOg, varljivog maja kulminiralo – u Nišu. Iako je u međuvremenu pokrenut novi štrajk (ovog puta zdravstvenih radnika), izgleda da je u Nišu, kao epicentru, došlo do smirenja, odnosno odlaganja konačnog rešenja. _.

Radnički zahtevi, koje u praksi nije moguće izdvojiti ı sačuvati od politikantskog strančarenja, tek treba da budu zadovoljeni nekim opsežnijim, sistemskim rešenjem. (Važno Je da priča pije vodu, bar do izbora, kasnije kreće opet sve Iz početka.) Pokušaj brojnih političkih akuvista da se instaliraju u štrajkačka Tukovodstva nije u potpunosti uspeo. baš kao što ni radnici nisu uspeli da se definitivno odrede prema režimu od koga traže SVOJE.

Za sada. primirje traje. __-

Najzaslužniji za njegovo uspostavljanje svakako je jedan od najmoćnijih (što će reći – najbogatijih) ljudi u Srbiji, "naš Berluskoni".

Ne mogavši da odbije molbu "sa vrha". poznati beogradski bizmisnien, vlasnik jedne od televizija, otvorio Je kesu ı na Zadovoljstvo "nobelovca" Mila Ilića... pokrio poveći deo radničkih potraživanja. Humano. Ko da da ako ne onaj ko ima?

Neposredna | nakom štase | skupštinska | wećina izjasnila

|| za Auvramovićevu

smenu, da bi Avramovo stara srce zagrejan,

|| Vuk Drašković mu

_ je, pred skupstinskim | izveštacima

isnričan Wic OG Zebigu i Ivku |_ - Donovicu

27.5.19965. Svet

Međutim, priča o darodavcu ima i dedinjski epilog.

Naime, neveseo zbog nenadanog izdatka, bogati brat je zainolio za audijenciju kod Predsednika. Primljen je, naravno. sa (svojim) oduševljenjem. U razgovoru ugodnom, ipak su se provukle i neke setne reči, pogotovo pri pomenu niških događanja.

Strajk, kao štrajk, svakako treba ugasiti na bilo koji način, a najbolje je pomoću štapa ı kanapa i malo konkretnih dinarskih priloga. Predsednik i njegov gost su se u tome lako složili. Zajednički jezik su pronašli ı u priznanju nesebične žrtve finansijske prirode koju Je podneo gost. Sto Jest — jest.

Ali. kad je možda budući Prvi čovek Srbije sadašnjem Prvom otvorio dušu i priznao kako ni on više nije moćan kao nekad, kako se pare tope a ne pristižu, kako ima ogromne izdatke na preporodu telekomunikacijske Srbije i, naročito, na ulepšavanju još mlade televizije, najbolje u Ovoj držav1, tada se Predsednikova potreba Za razumevanjem rečenog svela na loeično pitanje: A. je | tebe neko terao da praviš televiziju? :

Odgovor mi

Možda je ı

IĆ, srećan zbog

tnih koka”.

je poznat. )vor prekinuo vc nobelovskog izuma

Priča sa deda Avramom je završena. Silavljena je u policu pored biciklističke i ce priče dvojice već istrošenih prethodnih Avrama. (Ko će biti sledeći. videće se.)

Skupština pa postavila Skupština pa maknula. Rok upotrebe je prošao, pa ma

šta o tome mislila šačica očajnih i uplašenih građana koja je dva dana obijala stepenište velikog karađorđevićevskog zdanja na trgu Nikole Pašića.

Na paimelne i otrežnjujuće reči Radoja Kontića ı mudrog i dalekovidog Ivice Dačića, Jova Glamočanin je lupio šakom o sto ı Avramu skresao sve u lice. Tako dalje ne može — čvrsto je odlučio Jova, sa čežnjom merkajući prazne stolice koje su uzalud čekale njegovo nekadašnje šešeljsko društvo. (Radikali su, za svaki slučaj, bili u zgradi, ako ponestane kvoruma ili već iz nekog drugog razloga.)

Oni koji su to morali, srušili su Avramovića ı poželeli mu prijatno putovanje u zaborav. Vreme vlasti su zadržali za sebe, što je ı normalno.

Normalno je bilo da opozicioni lideri pokušaju da iskoriste "slučaj Avramović” za pridobijanje novih poena. Podrškom Super deki Đindić i Drašković nisu uspeli da radnike. penzionere i ostale Avramovićeve obožavaoce definitivno pridobiju, ali su se — kao ı u prethodna dva takva slučaja — svrstali na "pravu" stranu.

Svojom poznatom: metodom "puštanja probnih balona". prvo je oprezni Đinđić u Javnost i «rčao sa pričoni o tome kako bi sada guvernera Avramovića trebalo staviti na čelo opozicione koalicione liste. lako su DO VČĆA DjA ja avladaju načiuc Dindićevoz*” amo driblanja. u vrhu Srpskog pokreta obnove su se primili, iako He :NVI.

Vuk Je podozrivo našao nekoliko balansirajućih metoda da izbegne izjašnjavanje o tome predlogu, dok je bilo i onih koji su oduševljeno u starom Avramu videli novog Panića.

Da im skrau muku, pobrinuo se onaj ko ju Je i stvorio — Zoran Đinđić.

BISER VUKOVE VICOTEKE

Neposredno nakon što se skupštinska većina izjasnila za Avramovićevu smenu, da bi Avramovo staro srce zagrejao, Vuk Drašković mu je, pred skupštinskim izveštačima, ispričao vic o Žebiću i Ivku Đonoviću.

Reče Vuk: "Idu tako vice-premijer Zebić i ministar Đonović putem i naiđu na govno. Da bi se našalio, pita Zebić Đonovića: Ivko, da li bi pojeo ovo govno za sto maraka. Đonović se zamislio pa računa: vredi li tolika bruka sto maraka. Na kraju pristade. Sagnuo se i pošteno zaradio pare. Nastave oni dalje, svako nezadovoljan; Ivko što je pojeo govno, pa smrdi do ludila, a Zebić što je bezveze izgubio sto maraka. Međutim, uskoro naiđu na drugo govno. Đonović odmah ponudi svome drugu isti posao. Zebić prihvati pa i on pojede govno. Uzeo je svojih sto maraka ı osmehnuo se. Sto sc smeješ – tužno će Đonović. – Obojica smo pojeli govno, a ništa nismo zaradili. – Da, ali smo napravili 200 maraka bruto prometa, zaključi ekonomski ekspert Jovan Zebić."

Vicu se Avramović slatko smejao.

Da |i će mu se smejati Zebić ı Đonović, ne Zna se. al: razloga da budu tužni nema Svako bi poželeo političkog protivnika koji priča takve viceve, pogolovo ako slovi kao Jedan od najvećih savremenib srpskih pisaca. :

TRI PUTIĆA NOVE

j

DEMOKRATIJE

Neposredno posle Avramovićeve suene, počela su ı pretumbavanja u Novoj deinokratji. Pored odlaska Rodoljuba

„„ovovremetog višestračja, 7;

Draškovića, uz toj nuz-vladajućoj stranci traje veliko prolećno spremanje. Š

Osnovni zadatak je pronalaženje novog modusa vivendi na srpskoj političkoj sceni. Prestrojavanja su u toku. pa na vreme treba udomiti tolike krupne biznismene i ambiciozne praktikante političko-poslovnih delatnosti.

Izlaz se, vrlo mudro, traži na svim stranama. Za svaku ciljnu grupu određen je po Jedan pregovarač. Međutim. ne ide lako. cene nisu usklađene a vreme prolazi.

Nova demokratija buduće političko usmeerenje traži na tri koloseka.

Prvi ı najpreči i najrađe viđen partner bi bio JUL. Za pregovore sa Direkcijom zadužen je mladi visoki funkcioner Nove demokratije veoma blizak porodici Milošević, a pogotovo Marković.

Pregovori imaju perspektivu.

Ne tako lepa perspektiva se vidi ı u ishodu: pregovora sa SPS-om. Koje predvodi Jedan od mlađih ministara Nove demokratije. Za sada, njesov angažman se svodi na blagu agitaciju medu kolegama ministrima, što Je u funkciji pravljenje puta do Onoga koji sve odlučuje. Kad će novodemokratski ministar taino stići, ne Zavisi od njega.

Ni od Duška Mihajlovića ne zavisi kad će Vuk Drašković odgovoriti na njegove Uuporiie pozive.

Stari saradnici, prvoborci-stpskop.

uspevaju da se sporazumeju- o Pretpostavljajući šia bi Duško Miajlović od njega tražio, Vuk ne želi ni da mu se Javi a kamoli neki vic da uu ispriča.

Kako će stvarı izgledati kad krene izborna kampanja. kojim Će putićeim Nova demokratije krenuti. zuna samo Đura. a on ćuii. ~

RO LOSA OJ ANI

i