Свет

džaci su vazda bili mirna ı pitoma sredi ovom

fa: Retko Se U gradu dešavalo nešto "s

once strane zakona”. Nije bilo pucnjave. pljački. nasilja. požara...

Bila je to mirna, bezbrižna i bezbedna varoš.

A onda se Situacija 1Z osnove promenila. Gotovo svakih mesec dana u gradu Je izbijao po J jedan požar. Zanmmljivo je da su uglavnom ON UuSOStIteljski objekti. Sve se to događalo noću ı u periodu

od 25. do 30. u mesecu. 1 mada ni u jednoj od ovih

paljevina nije bilo žrtava, u građane se, ipak, vrlo brzo uvukao strah. Organi MUP-a Srbije, Sekretarijata u Somboru, skoro Sodinu ipo dana su tr agali. za počiniocem. Kada su mnogi pomislili da je tajanstveni piroman Za neuhvatljiv, milicionerima je pošlo za rukom da ga "ulove na delu".

U gradu su ponovo Zavladali mir ı spokojstvo. a "odžački Neron”. za koga se ubrzo saznalo da se Zove Neven Popović, ZaVIšio je tl istražnom ZatvoTUu.

Mada je istraga JOŠ uvek u toku, poznati su neki detalji vezani Za Popovićeve noćne akcije. Tako se zna da Je prvi požar podmetnuo još 29. decembra 1994. godine, ı to u prostorije tamošnje Mesne zajednice. Paljenje Je

— VIL

krvnoj grupi. Zato se pretpostavlja da se između zločimaca ı žrtava vodila ogorčena: borba. Ubice, smatra se da ih je bilo više, najverovatnije su pokucali na vrata stana kada je Bogdan izašao u kupovinu. Otvorila im je, veruje se, Ljubica, ali su Je oni ugurali u predsoblje, pa u kuhinju, ede su je izvesno vreme mučili udarajući je pesnicama 1 raznim OŠtrIm | tupim predmetima terajući Je da prizna gde kriju dragoceHOStI. Kada j je ona izdahnula, nakon ovih brutalnosti, u stan je, ništa ne sluteći ušao Bogdan. I njega su ubice savladale, a zatim ga udarcima svećnjakom, nožem ı makazama usmrtili, mada tragovi pokazuju da se grčevito boTIO: Za SVOJ ŽIVOT.

ı Onda su zločinci, natenane; preturali po stanu tražeći zlato ı novac. Sef koji se nalazio· na jednom zidu nisu uspeli da otvore, ili ga nisu ·mi primetili u tim trenucima, pa, m plen nije izgledao bogzna kako veliki. Odneli su. tvrdi se, samo vrednije predmete koji su im se našli prr ruci ı potom pobegli ostavljajući iza sebe masakr ı stan "obrnut naopačke”. Ulazna vrata su prethodno zaključali. Motiy ovog ubistva ncsumnjivo je koristoljublje. Name, Bogdan ı Ljubica su bili ugledne arhitekte. BDavcĆći se godmimama OVI pOslom, our su stekli priličan kapital. On je skoro pet 8O-

dina radio u Kuvajtu odakle se nedavno vratio. Bio je Zaposlen u građevinskom preduzeću "Rad". Ljubica je; opet radila u "Trudbeniku", ı često Je putovala u Ttaliju 7 Rusiju, a mnoge projekte radila Je zajedno sa suprugom.

PRIčČA O OSVETI PODSTANARA ie [7.0

Priče o njihovom navod-

nom basnoslovnom bogatst-

vu dobile su na intenzitetu kada su pre tri godine poslali ćerku Anu (rođena 1975) na studije u Ameriku. Deci ız zgrade uvek su davali slatkiše, dok penzioneri iz Ulice Đure Salaja tvrde da su im nesebično pomagali. Iako danas posedovanje "forda eskorta" ı "zastave 101" mije neki veliki luksuz, bajka o ogromnom bogatstvu podgrevala su ı ta dva automobila koja su redovno bila uparkirana kod ulaza u zgradu. Imali su, tvrde komšije, ı Vikendicu. Sve to, pa ı Bogdanoyvi česti odlasci na tenis (što se po balkanskoj logici smatra takođe "Životomi na visokoj nozi") verovatno su doprineli da "zainteresovani" počnu da se zanimaju za Život bračnog para Damjanović. Stan je, tvrdi se, prethodno bio "apovan", da h od strame komšiluka, da h od strane poznanika — IO U OVOM! IIOmentu niko ne zna.

Takozvani upućemi IZvori su već prvog dana posle zločina locirali milje ız kosa

potiču ubice. To su tvrde oni

– ili narkomani, ili povratnici sa ratišta. Teza o narkomanima Je zasnovana na podatku da se taj kraj Beograda na pojedinim internim "mapama” vodi kao – narkomanski. Sa druge strane, brutalnost ı hladnokrvnost kojom je izvršen masakr, skreće priču ka ljudima koji već imaju iskustva u ubijanju, a to su nesumnjivo demobilisani rafnici iz Bosne ıl Hrvatske.

Postoji, doduše, ı čaršijska priča — više trač — po kome je u stanu Damjanovićevih donedavno živeo kao podstanar ızvesni stomatolog. Imao je, po pomenutom traču, sukob sa Bogdanom, "pa je poslednji događaj predstavljao njegovu osvetu".

U subotu 15. Juna Bog-

dan ı Ljubica sahranjeni su u porodičnu grobnicu na Novom problju u Beogradu. Poslednjem ispraćaju prisustvovalo je oko hiljadu njihovih prijatelja, kolega ı poznanika. Još uvek nerazjašnjena ubistva Paske Jović (ubijena u galeriji "Spaj" 1994) Sevdalinke Pavlović (u prodavnici Ineks-eksporta) ı biznismena Radeta Antića (ubijen u Molerovoj), koja su IŽVršena ma sličan način, mnoge upućuju ma pomisao da će zločinci i OovopP. puta ostali nekažnjeni. Međutim, kako "Svet" saznaje, SUP ima određena vrlo indikativna sazuanja O IOgućemi identitetu ubica bračnog para Damjanović, tako da se njihovo privođenje može ubrzo očekivati. To Je, tvrde u policiji - pitanje dama. >

nastavio ı u narednih petnaestak meseci. Zapalio je lokalnu radio-stanicu, ured Ratka Đokića, kafamu "Lazar", diskoteku "As", kafić i hamburgeriju u centru grada, kafanu "Brioni" ı dnevnik u Srednjoj tehničkoj školi. Poslednja je gorela kafana MINJAR=O 30) rmavta, LO90. godine. Materijalna šteta ove nesvakidašnje serije požara se procenjuje na 350.000 maraka.

Neven Popović je sve ove akcije izvodio vrlo proračunato. Ništa re prepuštao slučaju, čak |} vodio ı "Dnevnik 0 na". U njemu Je tačno oplsvao ada je ı kako zapalio određeni objekat. Iznosio je ı planove za sledeće akcije. Naredna meta a njegovog napada trebalo je da bude "Tipografija". štamparska or ganizacija u | je POopoyić DIO) Za.

poslen. Priča se da je u njegovom dnevniku zabeležena ı rečenica da "čitave Odžake treba zapaliti!"

Teško je, zaista, odgovoriti na pitanje zašto Je Neven Popović činio sve ovo. Možda se razlozi mogu pronaći ı u hnjegovom odrastanju bez roditelja (oca ne pamti, a majka ga je ostavila kada mu je bilo dve godine ı devet meseci) ı tužnom 1 nesrećnom _ detinjstvu. Neki smatraju da je u pitanju bolest (piromanija, patološki nagon Za 1ZaZziVanjem požara), drugi pretpostavljaju da je Neven pripadao nekoj sekti, treći misle da je sve to činio da bi se osvetio onima koji su ga zvali "kopile".

Ni Mara Božičić, nje-

gova pomajka (žena koja je vodila brigu o Nevenu). ne zna odgov Or ha OVO pitanje. Školski drugovi ı

45%

prijatelji, O sležu ramenima i čude se, Jer SU Nebojšu (kako su ga zvali) smatrali mirnim, pametnim ı odmerenim mladiCTS Sam Popović o svojim postupcima ćuti. On Je od dana hapšenja u depresiji Vrlo malo priča. Uglavnom SOoVOrI O svojo] devojci. Piše Joj pisma ı navodi kako mu samo ona nedostaje. Za krivična dela koja je učinio sleduje Višegodišnja robija. Neki, međutim, smatraju da će sudski veštaci (koji, inače, ovaj slučaj nazivaju "pravom poslasticom") predložiti karantinsko lečenje

Sve u svemu, upropašten Je jedan život. Kada su mu se otvorila široka životna vrata, Neven Popović ih je čudnim postupcima zatvorio pred sobom.

Pneumolog, dr Željko Dobrić, koji uživa veliki ugled među kolegama ı pacijentima, predložio je da se izvrše eksperimenti na ŽIVOtinjama koji bi dali konačan sud o mogućoj interakciji lekova.

Već 10. maja dr Mrđanov je smenio dr Rodoljuba Đurića sa mesta upravnika bolnice. Ovo je inače drugo smenjivanje dr Đurića sa 1stog položaja. Naime, pre nekoliko meseci dr Đurić je izostao sa dežurstva, jer Je kao klupski lekar fudbalskog, kluba "Spartak" u jednom restoranu slavio sa fudbalerima ı trenerima pobedu tima. Ipak je vraćen na Isti položaj da bi nanovo bio smenjen. Upravni odbor bolnice je dva sata posle smenjivanja dr Đurića tražio od dr Mrđanova da povuče odluku o smenjivanju do "konačnog utvrđivanja Krivice svih

' učesnika u ovom nemilom

događaju". Dr Milan Mrđanov nije ni stigao da razmisli o onome što traži Upravmi odbor, jer Je već sutradan sindikat bolnice tražio njepgovu smenu. Sindikalci su bili uporni ı tražili su da se dr Mrđanov u roku od 48 sali razreši dužnost dircktora Zdravstvenop centra, a u prouvnoui zakazaćc protičsini zbor svih zaposlemih uz

LO Ld ec SUBOTIČKOJ BOLNICI

Inogućiiosi generalnog širajka. Podružnica sindikata Opšte bolnice Je ovaj zahtev uputila Upravnom odboru. Zahtev je obrazložen "razornim delovanjem dr NMrđanova na subotičko zdravstvo iskonstruisanim aferama, optuživanjem bez dokaza u sredstvima informisanja, a sa namerom da se nanese još veća šteta ustanovi kompromiftujući je u javno

O o PRETE |YU, "SINDIKALNOM STRAŽO

odbor

sazvan

O ma narednog dana nije O da udovolji sindikatu, Jer "

o ostavci može govoriti Samo u svetlu moralnog čina, a ne krivice koja još mije

utvrđena niti dokazana" Dr Mrđanov, opet, odbio je da da ostavku i izjavio Je da mu je "savest mirna pošto je radio stručno, odgovorno i pošteno, zalažući se za rad, red i struku, a ne za fotelju". Pored toga, Upravni odbor je obavestio sindikat da nije nadležan za smenjivanje i da je to u nadležnosti Ministarstva zdravlja. Sindikalci su bili uporni u zabtevu da dr Mrđanoyv podnese ostavku i u protivnom pretili "smcdikalnomu stražom” da spreče ulazak

direktora Zdravstvenog celltra u bolnički krug.

Atmosferu nepomirljivosti prekinuo je telefonski poZIV 17 Ministarstva za zdrav- « lje. Na mesto direktora Zdravstvenog centra je umesto dr Mrđanova postavljen dr Zvonimir Kiš, a imenovan Je i novi Upravni odbor sa Veselinom Avdalovićem, na čelu, direktorom subotičke filijale DDOR "Novi Sad".

Strasti su se u subotičkoj bolnici smenom direktora ı imenovanjem novog Upravnog odbora smirile. Stečeni su uslovi da se zaposleni u ovoj ustanovi okrenu rešaya-– nju pitanja zbog čega su pomrli pacijenti na Hirurškom odeljenju i ko je za to odgovoran. Neće biti dobro ako se krivac ne pronađe ili ako sye bude pripisano nekim višim silama ı nedefinisanim uzrocima. Nije dobro toliko insistirati o odsustvu 'ljudskog faktora", jer Marsovci Još ne rade u bolnici. Ljudi u belom su "operisani" od ljudskog faktora ı unazad dvadesetak godina nijedan lekar nije odgovarao za smrt pacijenta, što je na zapadu ne tako retka pojava. Možda su naši lekarı bolji od inostranih, pa im se u poslednje dve decenije nije desilo da pogreše. Da bi građani imali poverenje u subotičke lekarc, brzo se mora naći lek za oči

gledno obolelo suboltčko ZzdravstVo.