Свет

kapija se teško otvara. na bestravnoj zemlji gomila drvene grade, crepa ı cigle, a na sred dvorišta — korito. dopola napunjeto ustajaloni vodom koja već zaudara. U susret mi dolazi mlađa žena, predstavlja se kao Valenuna Popi. domaćičma Jetrva. |. iščekivanju Olge, Valentina priča: "Ištvan i Olga su u braku 24 godine. Izrodili su sedmoro decc, ali pre petnaest godina im je prvo umrla osmoncdeljna beba, a dva meseca kasnije sahranili su dvoipogodišnjeg dečaka i devojčicu staru godinu dana, koji su nekako istovremeno umrli, od posledice trovanja. Ziveli su tada kao podstanari u truloj, frošnoj kući punoj pacova. U pokušaju da se reše fe gamadi, nastradala su deca, jer im Je majka, u neznanju, dala da jedu hleb namazan mašću, preko koje je prešao otrovani pacov. Svi su imali stomačne tegobe i desilo sc da su jači preživeli, a slabiji podlegli. Dva starija sina, koji su tada imali po šest, odnosno sedam godina, posle bolničkog lečenja su pušteni kući. Olga je posle te tragedije rodila još dve devojčice, starija ima trinaest godina, a mlađa šest. Uvek mi je bilo žao Olge, jer je imala jako težak život sa mojim deverom. Muž ju je celog njihovog zajedničkog života tukao i maltretirao, čak i u trudnoći, pa je sirotica stalno Živela u strahu za svoji živote svoje dece. Ištvanovo nasilništvo datira još iz mlađih dana. Majku i oca je vezivao i tukao lancima, a rođenu sestru je pokušao da siluje pre nego što sc udala. Cesto je bio pijan, alkoholisano stanje je još pojačavalo njegovu agresiju. Olga je dobra žena, ćutke je trpela sve užase koje joj je muž priređivao, ali onog trenutka Kada je shvatila da joj je kćerka ugrožena, skupila je hrabrost i prijavila ga. Njoj je sada samo 45 godina, ali posledice nesrećnog Života su i te kako vidljive. Pre šest godina je obolela od anginc pcektoris i teško da će se ikada oporaviti." VIDELA SAM GA KAKO · JEBACA NA PROSTRTI OT: UiO! U tom trenutku na kapiju izlazi sitna, mršava žena, sede kose, pognutog držanja, sa duboko usečenim borama na Ispijenon! licu i videvši da sam se trgla kada se predstavila kao Olga. gorko je primetila: "Pre dve godine u zrenjaninskoj bolnici, medicinska sestra mi je otvoreno rekla da izgledam kao da mi je šezdeset godina, a posle svega što sam preturila u poslednjih nekoliko meseci, ne bi me začudilo da pomislite da imam i sedamdeset. Cetvrt veka zajedničkog života punog straha i batina manje je strašno od ovoga što je učinio našoj devojčici, koja boluje od epilepsije. Ona je dobro dete, sluša me, samo usporeno reaguje pa moram po nekoliko puta da joj ponovim šta želim da učini. Zbog te usporenosti završila je samo prvi razred osnovne škole. I stariji dečaci su imali problema sa učenjem, plašim se da je to posledica trovanja u detinjstvu. Ni slutila nisam šta se dešava između Ištvana i naše kćerke, dok mi prva komšinica nije skrenula pažnju na njihovo neobično ponašanje. Rekla mi Je da je svojim očima videla moga muža kako dovlači M. iz poljskog klozeta pod šupu i baca je na prostrti stari kaput. Bila sam šokirana i počela sam da ga uhodim. Primetio je to, smefalo mu je što sam mu stalno za petama i nije prestajao da viče na mene. U petak, 18. jula, (nismo imali struju jer su nam je isključili zbog duga) Ištvan je došao kući sa posla i odmah posle večere otišao da spava. Legla sam i ja i pre nego što sam uspela da zadremam, čula sam ga da ulazi u sobu u kojoj spavam sa . decom i da prilazi krevetu naše starijc kćerke. Pitala sam ga zašto je budi, na šta mi je rekao 'Cuti i smiri se, mala ide sa mnom napolje, a ti, nemoj da bi nešto pokušala'. Zadržali su se oko sat vremena, a ja sam za to vreme plakala prigušujući jecaje jorganom. Kada jc ušla, zamolila sam je da mi da lek za srce. Ištvan je stao na vrata obraćajući

SEKTE, INCEST I SMRT U BANATU...

mi Sc rečima 'Smiri sc, neću je više dirati. videćemo sutra šta će biti. Otišao je u krevet i istog trena zahrkao. Bila sam užŽžasnuta, znala sam da treba nešto da preduzmem, ali strah je bio jači. Pretio Je da će nas obe ubiti. Sledeće večeri Je došao kasno sa posla, nešto su betonirali u Zrenjaninu, večerao je i rekao mi da izađem iz sobe, a mala da ostane. Koliko sam mogla da primetim, nije bio pijan. Počela sam da drhtim, devojčica se upiškila od straha. Otišla sam u svoju sobu, ponovo se pokrila po glavi i čekala. Cula sam ga da je pita 'kud si krenula, zatim tup udarac a posle toga sam slušala prepoznatljive zvuke. Srce mi umalo nije prepuklo. Kada je posle nekog vremena, dugog kao večnost, moja kćerka ušla u sobu, u odsjaju sveće sam videla modrice sa jedne strane lica. Ustala sam, prišla i zagrlila svoje dete pokušavajući da je utešim. Ispričala m i je šta joj je otac uradio i u fom frenufku sam odlučila da moram mešto učiniti. U subotu ujutro, čim je Ištvan otišao na posao, spakovala sam malo stvari i sa svojim kćerkama

· krenula peške u Zrenjanin. Imale smo

sreću, jer nas je na izlazu iz Begejaca povezao neki čovek do Klekce, a odatle smo pešačilie do Zrenjanina, sve vreme u strahu da nas ne presretne auto u kome je moj muž trebao da se vrati sa gradilišta. Stigle smo nekako do moje sestre, koja je odmah prijavila slučaj zrenjaninskom SUP-u. Ispričala sam inspektorima sve što sam znala i iste večeri je Ištvan uhapšen."

"POMUŠAO JEDAME LI O EO

U svom mučeničkom životu u braku Olga priča: "Ja sam Ištvanu deseta žena. Svih devet prethodnih su ga na vreme napustile, jedino ja sam ostala, nemajući kud da odem. Rano sam ostala bez roditelja. Od početka našeg zajedničkog života je bio bolesno ljubomoran. Njemu Je bilo dozvoljeno sve, meni ništa. Pre godinu dana je oterao naše starije sinove iz kuće, jer je umislio da sam u nedoličnoj vezi sa njima. Sudio je po sebi – ako on to radi sa našom kćerkom, možda sam i ja takva. Kada smo na Božić 1987. prišli Jehovinim svedocima, ponadala sam se da će se nešto promenifi u našim životima, ali prevarila sam se, jer je iste večeri u nastupu ljubomore pokušao da me ubije kuhinjskim nožem. Potpuno me je onesposobio kao ženu, tako da sam ga u poslednjih nekoliko godina izbegavala, spavali smo odvojeno. lako smo, na moju Žalost, izbačeni iz redova Jehovinih svedoka zbog onoga što je moj muž učinio, ja i dalje verujem u Jehovu i od njega očekujem da mi podari snagu da sve ovo izdržim."

U međuvremenu su se okupila sva Olgina deca ı od najstarijeg Ivice sam saznala još ı ovo: "Rano sam počeo da radim po selu, u nadnici, dajući svaki zarađeni dinar u kuću. Ipak sam vrlo često ostajao gladan, jer je tata za ručkom, tovareći obilno hranu, govorio "Prvo Ja moram da jedem, jer od mene zavisi cela porodica, a deci – šta ostane”. Otišao sam od kuće, sve mi se smučilo. Nisam više mogao da ga podnosim."

Trinaestogodišnja lepo razvijena devojčica stidljivo se šćućurila uz majku radoznalo me posmatrajući, verovatno nesvesna činjenice da sve vreme razgovaramo o njoj. Možda je sreća u nesreći što se kod retardirane dece pojavljuje takozvana "emotivna tupost", koja će bar ublažiti ožiljke na duši nedozrele devojke.

Na povratku ız Begejaca, puna mučnilh utisaka, svraćam u SUP Zitište da kod načelnika Niškanovića proverim navode Begejčana o ciganskom teroru: međutim, posle kraćeg zadržavanja u načelnikovim odajama, dežurni milicioner mi saopštava da je "prvi čovek" — "na sastanku sa Gayranićem u Zrenjaninu". Sasvim slučajno mi Je poznato da se načelnik zrenjaninskog. SUP-a Dušan Gayranić sa porodicom trenutno odmara negde na crnogorskom primorju...

a mali kvar 1nože da pričim | mnogo Štete, M OSetili su stanovnici Bačke Palanke na svojoj koži poslednjih dana jula. Naime. dvadesetominuti prekid emitovanja lokalnos BAP-radija, izazvan izbacivanjem sklopke na

prvuujiuhku. DIO JU OVOLJOGI

da gradom zavlada panika. Niko od slušalaca mje primetio da se na frekvenciju omiljenog BAP-a u tom trenuiku ubacila jedna od hrvatskih radio-stanica, emiiuJući informacije o problemima sa vodosnabdevanjem u Kminu ı okolnim selima. Pošto su u "strahu velike oči”, Palančani nisu zapazili čak ni hrvatski novogovor, a ijekavica ıh nije ni okrznula. Culi su "ono što Je bitno" da Je voda zatrovana ı neispravna za ljudsku upotrebu. Kako se loše vesti šire g8eometrijskom progresijom. šezdesetak hiljada stanovnika bačkopalanačke opštine je alarmirano u najkraćem mogućem roku. Hidroinženjer Dragan Popović se našao u čudu. -

"Ni sam ne znam koliko je građana toga dana proveravalo putem felefona da li je ta informacija tačna. Uveravao sam ili da se radi o dezinformaciji, da je naša voda hemijski ispravna, Jer se svakodnevno u našoj laboratoriji proveravaju UZoOrci uzeti sa Šest mesfa u gradu. Tri puta mesečno biološkobakteriološke analize bačkopalanačke vode vrši Institut u Novom Sadu i nema nikakvog razioga za sumnju u kvalitet ovog strateški važnog proizvoda. Pitao sam građane otkuda im informacija o zagađenosti vode, odmah potom nazvao radio BAP i od njih dobio objašnjenje za nastalu zbrku. I pored učestalih demantija koji su usledili putem radio-ftalasa, naši telcfoni nisu prestajali da zvone tokom celog dana."

19.98.1996. Svet

TRI DANA MKOJASU POTRESLA PALANMU

Pero Gunjić. šef poslovne

jedinice "Vodovod", kaže: "Nema i nije bilo mesta nikakvom „uznemiravamju

građana. Kod nas je sve"

funkcionisalo kako treba u trenutku kada je ta neprijatna vest prostrujala gradom, a funkcioniše i danas. Tokom cele prošle godine imali smo samo iri neispravna uzorka, jer se zbog slabijeg protoka vode u nckim ulicama dešavalo da se natalože bakterije, ali i taj problem smo rešavali ispiranjem vodovodne mreže. Po saveznom pravilniku, vodu konfrolišemo svakodnevno i tvrdim da je bačkopalanačka voda jedna od najkvalitetnijih u Vojvodini. Oko snabdevanja nemamo problema, osim ponekad u letnjem periodu kada je pritisak slabiji, ali se nikad ne dešavaju nestamci vode i našim sugrađanima je nepoznaf sindrom 'suvih slavina'. Nivo u rezervoaru se podešava, pumpe pokreće struja, a zbog dvostrukog napajanja električnom energijom mogući su samo kratkotrajni zastoji."

Direktor, Javnog komunalnog preduzeća u Bačkoj Palanci Milenko Krneta kratko Je izjavio: "Kod nas nema problema sa vodosnabdevanjem, niti ih je bilo. Zabuna je nastala bez naše krivice, a, ne daj Bože, ako bi se nešto desilo, građani bi bili na vreme obavešteni." Sprat niže od prostorija u kojmi Je smeštena direkcija

Zašto su zZitelji Backe Palanke poslednjih dana jula pili · samo mineralnu vodu

aadatakkCiakNiRs

kvadrata prelepo uređenog prostora, funkcioniše BAPradio. Glavni ı odgovorni urednik ove ambiciozne radio-stanice, koja postoji tek nešto više od godinu dana

emitujući dvadesetčetvoročasovmi prosram, Milan

Bursać objašnjava uzroke za "tr: dana koja su potresla Bačku Palanku”.

USIJANI

TELEFONI

"U jutarnjim časovima 29. jula na našem predajniku je nestalo struje i pošto nemamo daljinske Kkomande, otklanjanje kvara je potrajalo dvadesetak minuta. U tom trenutku je neka od zagrebačkih stanica,

| koja emituje program na

malo pomerenoj frekvenciji od naše, 'uletela? u 'prazan prostor i svojim lokalnim informacijama o problemima u vodosnabdevanju izazvala pometnju među građanima. Slušaoci su počeli da zovu, telefoni su se usijali. Tokom čitavog dana u razmacima od po petnaest minufa „demantovali smo tu informaciju. A mnogo je feže demantovati nego pustiti” vest, jer 'demanti je jastuk pun perja rasutog po trgu, koje ponovo treba pokupiti i vratiti u isti jastuk'. Cak trećeg dana posle dezinformacije o zatrovanosti naše vode, svratio sam kod nekih prijatelja koji su mi ponudili sok uz opasku da je voda odnekud doneta "Jer ova naša ne valja'. Jedva sam ljude uverio da je sa bačkopalanačkom vodom sve u redu, insistirajući na soku sa domaćom vodom. Poznati su mi i slučajevi bacanja gotovog ručka zbog straha da ne dođe

JK preduzeća, na oko 140

do trovanja." +

Saugaddi i ae yazay read

RAR tagdvvia

WilikeRdojijaai