Свет

La . Š SI: Dubravka

L NLA Bogdanović

_ Ima li tračka nade za _ mene dok pričaju da sam lud, - Ima li tračka nade za ___JeT1e __jer ja nemam kud? AP ipak u svojun pesmama Ja nalazi pravt put tako Još uvek tvrde da sam maksinalno lud. Vaspitačti, sestre, doktori sv, vodite me bilo kud jer za mene leka nema __dok svi misle da sam luđ.

Vu pesTd JČ Ištvan Pišta nazvao "Autobiogra- fska

E ; _- pesma" __i sa ponosom je izrecitovao _ pred svojim drugarima u | jednom od paviljona u Do_ mu za decu ı omladinu ome_ tenu u razvoju u Vetermku. _ Ištvan je Jedan od mnogo_ brojnih stanovnika ovog ne_ Običnog mesta i jedan od na_ Jomiljenijih koga mnogi sa - razlogom zovu pesnikom i _ filozofom. Međutim, neko _ ko sa najviše ponosa gleda ı

sluša Ištvana dok recituje stihove, Jeste njegova devojka Sneža. Oboje su ovde dugi niz godina, poznaju se i druže odmalena. Svi e ci Ove ustanove koja se nalaZi na teritoriji između Veternika i Futoga su mentalno retardirana deca i omladina i _ gotovo svi oni funkcionišu na stepenu mentalne razv1jenosti deteta i kao takvi nika_ da neće biti sposobni ni sa_ mostalni u područjima syakodnevne delatnosti i života. _ Nastanjeni su ovde i tu je _ njihov dom. Ovde se nalazi oko 600 štićenika; međutim, najveći broj čine upravo oni teško bolesni i hendikepira-

ni. "Od dana kada sam diplomirala kao defektolog, Ja sam se bavila hendikepiranim osobama", počinje svoju priču mnogima poznata po svojim zaslugama i velikoj humanosti MoŽ Radin, direktor doma. "Konkretno, u Veferniku sam radila 13 godina kao vaspitač i orga_ nizafor stručnog rada. Žatim sam otišla u Pokrajinski zavod za socijalna istraŽivanja i obavljala stručan nadzor nad radom u ovak-

vim institucijama u Vojvo-.

_ dini. Pored toga, uvela sam

i razna istraživanja, i to je | trajalo ukupno 5 godina. · Onda sam se, opet, ovde

_ vratila, ali kompletno upu-"

_ ćena u rad u svim domovi_ ma i za decu hendikepira_ nu za onu bez roditeljskog · staranja. Tako sam ovde

Svet 2. 9. 1996. "SVET" U VETERNIKU KOD ZA DECU I OMLADINU OMETENU

došla sa jednim obogaćenim znanjem, kako to može i kako to treba da se radi,i nijednom u ove četiri godine nisam odstupila od onoga šta sam proklamovala i pisala." Povratak Mire Radin značio je mnogo i za njegove Stanovnike ı za samu ustanovu. Još iste, 1992. godine, kada je gospođa Radin imenovana za direktora ove ustanove, počela su otklanjanja najvećih nevolja doma. Kotlarnica je bila u raspadanju, u kuhinji je vladao trulež ı nadiranje otrovnih fekalnih voda, uslovi za sta-

novanje u postojećim pavi-

ljonima su bili minimalni, trebalo je popraviti ı sanitarni čvor, zatim, probleme sa vodovodom, jer dešavalo se

da danima nema ni kapi vo-·

de, a sve to na jednom tako velikom prostoru i to tokom leta kad nastanu suše i žege. Posle saniranja tih primarnih stvari počelo se razmišljati i o osnivanju sopstvene mini farme, a sve to u saradnji sa Institutom za stočarstvo. Krenulo se od stada ovaca. Iz Ceneja, Karađorđeva i ostalih farmi stigle su ove ŽIvotinje. Zatim je počeo Uz-

Boj pernate domaće živine, - ubrzo su tu našli syoje mesto

zečevi, a Vuk Bojović im je poklomo ı Jednog magarca, koji je bio prava razonoda ı radost za decu. "Sve je to, sa Jedne strane, imalo i ekonomsku korist a,sa druge, i psihološku, stvarajući tako osećaj jedinstva sa pri-

rodom i životinjama. Deca su bila okupirana time, hranili su i gajili životinje. Bila je to opšta radost!", objašnjava Mira. "Atmosfera u domu se promenila. Desio se preobražaj svih njih, jer je do tada vladala čamoftinja u njihovim Životima, i to iz dana u dan. Pored toga, počeli smo da negujemo i tradicionalne ručne radinosti – tkanje, pletenje, šivenje. U tim poslovima ova deca počela su da učestvuju kompletno, svim svojim emocijama i radom." GODISNIA STOPA · SMRTNOSTI · SMANJENA SA 25% NA 2%

Tako je zaslugom ove hrabre ı uporne žene u roku od 4 godine izgrađeno ukupno 7 objekata. Uređen je recepcijski prostor koji kao takav ima više namena — da prihvati roditelje kada dolaze u posetu, da ohrabri posetioca, tu Je portirnica, centrala, predambulantni prostor, čekaonica, palerija slika. Nastojanje koje za cilj ima da produhovi atmosferu ovog doma da ona ne bude zastrašujuća i da ne stvara predrasude o ovoj populaciji kojoj društvo vrlo često okene leđa, zbog, važnijih problema, a ovo Je takva usta-

Pesmo mojea, nežna barikado

Pesmo moja nežna barikado

i nevešta zaštito ! nado

u febe se sklanjam od grubosti,

nesrećan sam molim te Oprosti.

Ranjavan sam nebrojeno puta,

želeo sam t volim da Živim,

kad me vidiš tužna, zabrinuta,

ne pomisli da Ja tebe krivim.

Ti si moje utočište blago

ne znam pesmo kome da te pevam,

feče život a Ja mislim samo

dopustite da uz pesmu snevam.

Ištvan Pišta BENre paaa anugn run Pre Oprr=SmNamı nova koja zahvaljujući upravo Jednoj takvoj znamenitosti vrlo lako može postati

· azil. Preuređenje ambulante,

koje je usledilo, takođe je donelo vrlo značajne rezultate, Jer do tada godišnja stopa smrtnosti ove dece Je bila

· čak 25%, ovih godina svede-

na je na svega 2-3%.

"Mi imamo ovde ukupno 600 korisnika koji su svi mentalno retardirani. Njih

50% mogu da se uključe u vaspitno-obrazovni rad, a 50% su deca teško mentalno refardirana. Oko 150 dece ima velikih telesnih nedostataka, imiobilni su i ne mogu se kretati. Tih 150 štićenika su u domenu intenzivne nege gde se takođe pruža medicinska zaštita. Sa njima se isto radi i nastoji da ako je moguće spoznaju svoju ličnost, svoje potrebe, da vode računa bar o onim fiziološkim. Znači, ni kod njih nismo odustali od rehabilitacije." Pored ambulante izgrađena je ı pekara, ekološki mlin, bazen.

Kada priča o svojim štićenicima, ne možete a da ne primetite toplinu i sjaj u očima ove žene. Oni su njeni, a ona je njihova. "Razlozi ovakvog njihovog stanja su mnogobrojni počevši od onih genetskih, deca sa urođenim „anomalijama, kao i ona sa stečenim, i to obično u najranijem periodu. Ti uzroci, takođe, mogu biti i pri određenim fraumama na samom rođenju, kao i u ranom detinjstvu usled nekih oboljenja koja uslovljavaju refardaciju. Mi ovde u domu imamo oko 200 epileptične dece, dece Koja boluju od epile sije i koja je u sklopu sa njihovom mentalnom retardacijom. Ta epilepsija je raznoyvrsna, od onih malih napada pa do onih 'grandmala” kako se kaže za veliku

ADAU DOMU U RAZVOJU T

epilepsiju. Deca moraju stalno biti pod nadzorom lekara i moraju svakodnevno da primaju terapiju, jer jedna izostavljena terapija stvara komplikacije Koje mogu biti pogubne za njihov život. Tako je u fazi kada smo imali krizu sa lekovima postojao specifičan napor da se obezbede dovoljne količine bar za ovu decu, jer to sa sobom vrlo često nosi i smrtne poslediCe. KAKO JE PRASE POSTALO "LEPA BRENA" Inače, ovaj dom je imao ı obavezu da prihvati mentalno retardiranu decu koja su na ratnim područjima bila zbrinuta u institucijama sličnog tipa. Tako, danas, konačan broj te dece je 70, a pored njih primljena je i jedna šestočlana porodica koja ima retardirano dete. Dogovor je

'bio da ih dom primi tek na

nekoliko dana dok se ljudine snađu; međutim, oni su ovde već čitavu godinu. U ranijem periodu u domu je bilo zbrinuto dece iz svih područja bivše SFRJ, ali pred sam početak rata ostala su samo ona ız Bosne iı Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske, koja su još uvek ovde. "Nama ni na kraj pameti