Свет

uapolje ı otišao do Pinterovih, komšija, odakle je pozvao hitnu pomoć i policiju.

"Krvi je bilo posvuda: po zidovima, nameštaju, zamrzivaču, zavesama, a. cipele su nam se bukvalno lepile za pod zbog polusasušene krvi". kaže jedan od policijskih istražitelja koji su bili na uvidaju. "Tragovi su nam govorili da je ubica preskočio zid koji deli dvorišta Pavlovićcvih i Panićevih. Ubica je, jasno Su se videli otisci stopala, prvo stao na jedan stari bunar a pofom preskočio ogradu".

Tragova borbe bilo je posvuda i policajci su zaključili da je i ubica najverovatnije povređen. Premetačine nije bilo i ponajmanje se sumnjalo u zločin iz koristoljublja. Tela su bila unakažena, udarana nožem. ašovomi i sekirom i 1o Je govorilo da je ubica vođen besom ili nekim drugim rušilačkim nagonomi, usmrtio dvoje staraca.

Kada su policajci otišli do kuće Pamćevih, gde su i vodili krvavi tragovi. ugledali su povređenog irimaestosodišnjaka. Imao je duboku posekotinu na levoj šaci i naprslu desnu podlakticu. Nakon kraćeg razgovora je priznao zločin.

"Kada je mama ofišla na roditeljski

. Sastanak, otišao sam do Pavlovićevih naoružan drškom od motike. Mislio sam da će čika Marko biti sam, a on ne izlazi iz kuće i nikad me nijc video. Vrata mi je međutim otvorila tetka Pranja. Odmah sam počeo da je udaranı motkom. Pala je na pod. Iz jedne od prostorija pojavio se Marko. Udario sam ga pesnicom po licu. Nije pao već me je udario štapom pomoću kojeg je hodao. Ipak sam ga srušio i udario mofkomi. Uzeo sam iz kuhinje dva noža i njima ih udarao. Prvo Pranju dva puta po vrafu ali je nisam ubio. Bila je živa i zapomagala je. Okrenuo sam se prema Marku Koji je ležao na podu i njega sam noževima udarao po glavi i vratu. Kako nisu uinirali, otrčao sami kući po sckiru i ašov i njima ih udarao. Prvo Pranju, a onda Marka. Tada je sve bilo gotovo”.

Suboučki maloletii "Džek Trbosek” je uzeo nevelik novać, 235 nemačkih maraka. odneo ih kući, krvavu odeću je skinuo i slavio u plastičnu vreću. Vreću je sutradatı ujutro odneo ı bacio u školski kontejner za

smeće.

NIJEDNOM NIJE Dok je davao izjavu policijskim istražiteljima, nije nijednom zaplakao ili pokazao znake priže savesti. Hladnokrvno je pričao kao da prepričava kakav dosadan film. Policija je bila užasnuta njesovom smirenošću.

Subotičani su šokirani zločinom i ne veruju da Je njihov maloletni sugrađanin, "onako žgoljav", mogao da savlada dvoje korpulentinih ljudi. Jedan od eksperata koji je ispitivao dečaka ubicu tražio je specijalni psihijatrijski pregled pretpsotavljajući da Je trinaestogodišnjak dobio gotovo nadljudsku snagu "zahvaljujući" vanrednom psihičkom stanju u trenutku zločina. Takvo stanje kada se snaga, izdržljivost, koncentracija ı još neke osobine povećavaju višestruko mogu izazvati neke vrste droga, potom ludilo ili borba na život i smrt. -

lako materijalni motiv može biti povod za zločin, on se kod mlađih ljudi nikad ili veoma retko Javlja. Jedna rečenica koju je S. P. izgovorio pred Okružnim Javnim tužiocem može da da okvirnu psihičku sliku maloletnog ubice i da dovede u vezu njegove frustracije i eventualnu duševnu poremećenosit sa zločinom, dok je u pozadini svega novac.

Kad je S.P. stao pred subotičkog javnog tužioca, upitan je neformalno zbog čega Je učinio to što je učinio. Bez trunke priže savesti odgovorio je: "Preselo mi je da mi majka svakog dana kaže da nemamo para. Dosadila mi je nemaština!".

Naše zakonodavstvo je predvidelo da deca koja nisu napunila 14 godina ne

MAGDA DOBIO NASLEDNIKA |

OV CU

IBHORU MNITVICIO da OdžtoOyvagaju. Va NJIHOVU "rehabilitaciju" prcdvidene su ustanove otvorenog lipa. Nikakve represivne mere nisu predvidene zakonom i jedini inerodavan je Centar za socijalni rad. U skladu sa ovim propisima i inaloletni S.P. ju smešten, privremeno, u subotički Zavod /a vaspitanje dece ı omladine. To je privrcmen smeštaj na nekoliko dana dok sa psiholozi, psihijatri, socijalni radnici i drugi stručnjaci ne ispitaju 1 tesliraju. Nakon prvih lestova utvrđeno je da je mali ubica natprosečno pametan. Vrlo lako Je rešio lest inteligencije. Medutim, sa emocijama "nešto nije u redu”. U prilog lome svedoči podatak da nijednom nije zaplakao otkako je smešten u Zavod, a ne pokazuje znake kajanja ili griže savesti.

KRVAVA KRPA KOD” LU O TJ OC

Jedan od eksperata koji "obrad uju"

.osumnjičenog# posla prvih tesiova koji se

polažu ı pismeno i usmeno, tražio je vanredan psihijatrijski pregled, koji će uajverovatnije biti obavljen u subotičkoj bolnici. Isti ekspert sumnja da je zločin počinio sam S.P., a istog su mišljenja i ucki policijski istražitelji kao i ćerka ubijemh, Kaja.

"Sumnjam da je postojao saučesnik i to sam i rekla policiji", kaže Kaja. "Doečak nije mogao da sve učini sam. Između odlaska njegove majke na roditeljski sastanak i povratka njegove sestre iz, škole ima nekih sat vremena. Kako je on za sat vremena uspeo sve {o da učini? Izvršio je zločin, uklonio tragove, spremio ukradenc stvari, podmetnuo lažne tragove. Naime, kako Je sam rekao u policiji, bacio je jednu krvavu krpu u blizini 'Mujine kafane? koja je od mesta zločina oko 300 metara daleko. Samo za podmetanje lažnih tragova, krvave krpe, trebalo mu je dvadesetak minuta. Kako jc za onih čestrdecset minufa uspco da čini fo što je učinio, da se opere? Sem toga, u kući mojih roditelja nedostaje jedan risiver. AKo je priznao krađu nemačkih maraka. Zašto nc bi prizaao ı kradu risiyera koji Je dva dana ranije kada sam bila u poseti bie na svom mestu, na polici stelaže. Dakle, on ga nije uzeo! Uzeo ga Je saučesnik! Sem toga, nađene su nekakve stvari u šupi koje ne pripadaju mojim roditeljima: trenerke, majice i slično. Na tim stvarima postoje hemijskom olovkom napisana imena i datumi, a najsvežiji je datum 6. 7. 1996. Otkud te stvari u našoj šupi? Nedostaje i prsten moga oca kao i ručni sat. Gde su fe stvari? Da ih je uzeo, mali bi priznao kada je već priznao ubistva! Sigurna sam da je postojao saučesnik!”

Subotička policija je zaključila slučaj. Ukoliko se neki novi činilac istrage ne pojavi, istraga se neće dalje otvarati.

U osnovnoj školi "Sveti Sava” gde Je maloletni osumnjičeni išao u školu, u sedmi razred, šokirani su. I razredni starešina Krsta Veselinović i direktorica Radmila Pekaški kažu da je bio "obično dete”, dobar đak, u mnogim stvarima uzoran.

Otac ubice ne živi sa porodicom. Već IS godina je "na privremenom radu" u Ljubljani. Odande šalje novac ženi i deci, a Koji Je zbog "prekida veza” između Slovenije i Jugoslavije neredovno slizao, pa su Ilinka ı njena deca teško živeli, Ilinka je da bi opstala, nadničarila za vreme poljoprivredne sezone. a zimi bi za nekog, prodavala robu na subotičkom "buvljaku",

Mnogo je špekulacija oko toga da li su Panići izbeglice ili ne. Istina je da su iz Maglaja, da su kuću u Aleksandrovu, subotičkom naselju, kupili još 1988. gdoine, a 1992. se blagovremeno sklonili od ratnog stampeda. Tako da i jesu i nisu izbeglice. i -

Otac Luka je tek u subotu, pet dana nakon zločina, saznao Šta je učinio njegov sin. Najavio je svoj dolazak u Suboticu, a potom ı u one gradove gde maloletni S.P. bude nakon ispitivanja upućen. +

stavljajui prodaJu: ne - samo u svetu nego ı kod nas, i da u tome nismo "mimo sveta”, potvrduje ı najnoviji "primer” koji se dogodio pre 6 meseci, marta meseca ove godine, ali koji je tek sada okončan (mada ne i rasvetljen, što tek treba da učini istraga) privođenjem aktera i podizanjem optužnice protiv majke i babe.

Name, okrutna baba Radmila i još gora majka Ljubinka, Romkinje, iz sela Grljan kod Zaječara (udaljeno 5 km) bukvalno su, lancem ı držalom sekire, pretukle do besvesti rođeno dete - devetogodišnju unuku, odnosno ćerku — što prevazilazi lokalne okvire Grljana i Zaječara pa i šire – Timočke krajine i sveta, čak i same romske običaje. Jer, u pitanju je rođeno, a ne tuđe dete, što bi ı tada predstavljalo bezdušnost i zločin! O čemu se radi?

- PRODAJA I · UDAJA DETETA __NASILU!

Marta meseca devojčica | Silvana (9), čiji su roditelji razvedini ı koja sa ocem Živi u Knjaževcu, došla je u selo

ZAR NE: Drugovi male Silyane ispred njene kuće

kod majke i babe u posetu i ne sluteći šta je očekuje i šta će (jedva) da preživi. Majka ı baba našle su joj dobru "priliku" za udaju. a sebi priliku da na taj način od "prosaca” zarade 3.000 nemačkih maraka — i ne pitajući "nevestu"...

Naravno, "mlada", budući da je dete, bila je ne malo zaprepašćena svojom izncnadnom "udajom", jer su prosioci već bili tu, ı — glatko ıh odbila! Na to su, sada, one, iznenađene i revoltirane detinjom odlučnošću, reagovale brutalno i gotovo na sminrt pretukle nesuđenu "neVesiu". "Argumenti" majke i babe bili su više nego "opipljiVI” 1 Čvrsti, Jer su u rukama držale sekiru i lanac, pa ipak — nesuđena "mlada", i pored toga, nije popustila. Umesto sudbonosnog "da" pred zbunjenini prosiocima, uspela je nekako, iako pretučena, da umakne razjarenoj majci i babi ı pobegne ocu u Knjaževac. =:

Otac je ćerku odmah odveo u zaječarsku bolnicu, gde Jr provela 15 dana na lečenju, a bivšu suprugu ı njenu majku prijavio je SUP Zaječar. Na scenu stupa milicija, ali majka Ljubinka i baba Radmila kao da su "u zemlju propale”, i tek pošto

dao poternicu — prijavile su se same, posle višemesečnog skrivanja, početkom septembra (!). Sada se nalaze u istražnom zatvoru Opštinskog suda u Zaječaru, pred kojim će odgovarati za zlostavljanje maloletnog. deleta i na-

nošenje telesnih povreda, a

Je SUP 23. maja za njima iz--

kao dokaz postoji otpusna lista iz bolnice. Tako će maJka ı baba, umesto 3.000 nemačkih maraka, da zarade – zatvor.” 10 ZASEDAĆE T. ROMSKI SUD.

"Kod nas Roma odvajkada je običaj da se za mladu daje novac, kao neka Yrsta garancije da će ostati u porodici. Cene se kreću i do nekoliko desetina hiljada maraka, što zavisi od porodice iz koje je mlada i od njene lepote", objašnjava Bora J. iz Zaječara, i nastavlja: "Takođe nije ništa neobično da se devojčice udaju i sa manje od 10 godina, a da mladoženja nema ni 15. Zato su nam i brakovi prilično labavi, i često se dešava da. mladu ofteraju njenim roditeljima. Taj novac je obeštećenje za njenu reputaciju."

O slučaju devetogodišnje devojčice iz obližnjeg sela Grljan Bora kaže: "Zgražavam se nad nasiljem koje je primenjeno prema devojčici prilikom beđivanja? od strane njene majke i babe, utoliko više što devojčica nije Živela sa njima, već sa ocem, a one htele da na brz način dođu do para koje im i po običajnom pravu me pripadaju!"

"Takvo prebijanje devojčice, ne dešava se ni kod nas Roma, pa će o ovom slučaju, porcd redovnog, raspravljati i „Običajni romski sud, koji vekovima deluje kao svojevrsno mirovno veće", bio je kategoričan na kraju Hora J. iz ZaJečara. + .

aićeak:dsaijn Mika