Свет

| letimično ga

- a

T8:E vac u stranim apoenima, 1 prebrojava. Konstatuje da u tašni ima oko 180.000 DM i da se po-

- red novca tu nalazi i pištolj.

Žena dođaje da poseduju i nešto dragocenosti, ı nudi In zlato i nakit. Oni odgovaraju da njih interesuje samo

|: keš!

PODELA PLENA

Potom Momić ı Sarac vezuju Tomislava Đorđevića

i njegovu ćerku u jednoj sobi, zapušavaju im usta, a

Đorđevićevoj supruzi naređuju daih vozi za Novi Sad. Ubrzo-.zatim sedaju u auto ı kreću prema Novom Sadu. Negde na pola puta izbacuju ženu iz automobila uz pretnju da će ako pozove miliciju svi biti pobijeni; ostavlja-

_ Ju Joj uešto sitnog. novca za

taksi do,kuće. Obećavaju da će auto ostaviti negde u centru grada. Momić seda na

_ mesto|vozača: kada su stigli

u cenlar grada, ostavljaju

_ auto kod glavne pošte u No-

_ Novom Sadu,

vom Sadu. Tu noć ostaju u - a sutradan ujutru Momić obavlja tele-

- fonski razgovor sa Radosav-

ljevićem. Ljubiša Radosavljević i Aleksandar Cvijetić ubrzo stižu u Novi Sad, automobilom koji ima crne table, sa. obrazloženjem da takva vozila milicija ne zaustavlja i ne pretresa.

"Cetvorka" kreće starim putem za Beograd, negde oko 10.30 h. Usput se zaustavljaju na Petrovaradinskoj tvrđavi gde Momić odbacuje svoj pištolj ı pištolj koji su oduzeli Tomislavu Đorđeviu. Kada su sugli u Beograd, svraćaju kod tadašnje Bokanove verenice, izvesne Jelene Otić, gde zatiču ı Bokana.

GO.

_ Njih petorica odlaze u obliž-

nji kafić na piće, a nakon toga kod Radosavljevića u stan, ı konačno broje novac. U tašni koju su oduzeli Tomislavu Đorđeviću nalazio se novac, u raznim Valutama. Petorica prijatelja dele plen: Momić, Šarac, Radosavljević ı Cvijetić navodno dobijaju po 30.000 DM, dok Bokan za sebe zadržava oko 120.000 DM ı preti prijateljima da će ukoliko bilo kome kažu za "operaciju" biti ubijeni, ı da će

_ stradati ı njihove porodice.

Prema saznanjima "Svet"-a, švajcarski poverilac zaista postoji. Reč je o uglednoj švajcarskoj korporaciji "Ziber-Hegner" čije se sedište nalazi u Cirihu. Tomislav Đorđević je u toku 1991. godine od te firme naručio veću količinu televizora ı ostale tehničke robe, u ukupnoj vrednosti od oko 5 miliona: američkih dolara.

Roba je krenula vozom Za.

Jugoslaviju, da bi Joj se negde u Bosni zameo svaki trag. Tako su Svajcarci ostali ı

_ bez tehničke robe ı bez dola-

| NAIMANJA·_ MAZNA-5 | GODINA!”

Početkom oktobra 1992.

u Beograd je doputovao iz-

vesni Rolf Nol, predstavnik oštećene Švajcarske firme. Rolf Nol se tada upoznao sa

_ Aleksandrom Cvijetićem,

biznisinenom, ı Ljubišom Radosayvljevićem, vlasnikom

} preduzeća "DFR" iz Beograda ı sponzorom Bokanove

_ Stranke "Srpski otadžbinski

savez". Nol je tada upoznao

pobakpnapiiLa

287i0/i986.

dvojicu MHovil prijidclja >»a svojuu problemom oko naplate duga, a Cvijetić ı Rado· savljević su u Bokanu videli njegovog, "spasitelja". Dalje Bokan preuzima inicijativu.

Saznajemo da je Bokan nakon pljačke iznajmio vilu na Dedinju ı za šest meseci unapred platio 20.000 američkih dolara. Prema nezvaničnim podacima, Dragoslav Bokan ne priznaje svoje učešće u čitavoj operaciji, ı na_ vodi da je to, verovatno, Još jedan pokušaj policije da mu nešto "smesti", jer je odranije poznato da je Bokan često hapšen ı da je čak u dva navrata bio u zatvoru.

U ovom slučaju odbrana će mati težak posao. Branilac optuženog Aleksandra Sarca, Branko Dušić, advokat ız Novog Sada, kaže da Je njegov klijent aktivno sarađivao sa istražnim organima. Saznajemo da Je Aleksandra Sarca u inaju ove godine teško ranio u noge IZvesni ugostitelj Marko Marković. Sarac Je navodno često fizički maltretirao Markovića. Poslednji put kada je Sarac fizički nasrnuo ma Markovića, ovaj je potegao revolver. Trenutno, Sarac hoda uz pomoć štaka. Bez obzira na njegovo loše zdravstveno stanje, ı on se, kao i ostali "Junaci" ove priče nalazi u pritvoru.

Istražni sudija Okružnog suda u Novom Sadu Savo Đurđić kaže da Je za ovo krivično delo, prema članu 168 Krivičnog zakona Srbije, stav 6, predviđena kazna zatvora u trajanju od jedne do petnaesi godina. U slučaju da tužilac odluči da primeni član 169 (teško razbojništvo učinjeno u sastavu grupe ıli bande), najmanja kazna zatvora je pet godina.+ Kao nekadašnji član Srpske narodne obnove, komandant "Belih orlova” (omladinske organizacije

|| SNO), i predsednik Srps-

kog otadžbinskog saveza (stranke koja Je nakon ızbora 1993. ugašena), Bo-

- kan je svoju političku ha-

rizmu stekao kroz obračune sa Jutćlom, pripadnii cima mirotvoračke organii zacije "Zene u crnom”, sa

ij švercerma na beoprads-

kim ulicama i, naravno, | kao Jedan od najinteresant| mijih komandanata srpskih dobrovoljačkih — jedinica. Već iz nabrojanih karakteristika njegovog političkog putešestvija lako se može BB zaključiti da takve nativno|| sti, kao neminovnost donose ı sukobe sa vlastima i organima državne bezbednosti. Pa To je Bokan znao još i pre nego što je odlučio da svoju rediteljsku, novinarsi%i ku ı književničku karijeru Pr re POO avanturi. | Nije ga iznenadilo kada se iz političkih razloga prvi ut našao u zatvoru. Na atko priveden posle opBi tužbi da Je organizovao PE upad u prostorije Jutela i razbijanje nekoliko pisaćil

mašina, telefona i ponekog. primer, od nekog stolara sa

Dragesilav Incidenti i hapšenie

šamara onima koji su se tamo zatekli, Bokan je iskustvo stečeno u Centralnom zatvoru podneo mnogo lakše nego ono što ga Je godinu dana kasnije (1992) dočekalo u Padinskoj Skeli. Tamo je proveo dve ne-

delje okopavajući soju za-”

jedno sa uhapšenim "zengama", hrvatskim vojnicima ız Vukovara. Hrvati nisu mogli da se načude kada su videli da se u ćeliji ored njih nalazi "onaj" ragoslav Bokan, koga hrvatska štampa smatra na]jžešćim protivnikom. Kasnije, posle povlačenja iz aktivne politike ı iz ratnog. angažmana, sa medijskim glorifikovanim oreolom komandanta legendarnih "Belih orlova" (o kojima malo ko može da kaže ko su, gde su ratovali,

ko ih je vodio, kako ı zaš-

to), Dragoslav Bokan je pokušao da se 1Z nacionalne istorije vrati u ličnu bioprafiju. Taj povratak je, okazalo se, bio znatno teŽi. Pokušaj da privatni ŽIvot, u skladu sa stečenim iskustvima, upriliči ı po svojim afinitetima, često je remećen raznorodnim medijskim (a i policijskim) retroaktivnim dejstvima. Pored toga što JE (promenom državne politike Srbije) stavljena medijska anatema na njega, bio Je suočen ı sa najčudnovatijim sudarima sa realnošću. Jednom prilikom je, na

policajaca,

Novop Beograda telefonom naručio nekoliko ramova za slike. U dogovoreno vreme došao je na rečenu mu adresu da preuzme porudžbinu. Kada je pozvonio, vrata mu je Ovorila devojka koja se predstavila kao stolareva ćerka. Pošto njega nije bilo, devojka Je Bokana uputila da dođe Za sat vremena. Međutim, kada se vratio, pred stanom ga je čekala: policijska patrola. Uhapsili su ga ı odveli na informativni raZBOYVOT.

Naime, devojka je prepoznala Bokana, i uplašila ga se, pa je pozvala policiJu, misleći da Je "ratmi zločinac" došao po njenog oca (Hrvata, kako se pokazalo) da ga likyidira. Njen strah, na Bokanovu sreću, tada nije izazvao većih problema. Stolar se pojavio i ODO nesporazum, pa je "zločinac" pušten.

Sličan "slučaj" se dopodio ı nedavno, kada je policijska patrola Bokana privela zbog prijave anonimnop građana koji je umesto mobilnog telefona "video" da Bokan ulicom nosi pištolj. Noć koju je bivši komandant "Belih orlova" presedeo lisicama privezan za radijator U hodniku policijske stanice u "29. novembru", kao da je bila uvertira za oktobarske nevolje.

9. oktobra, izjutra, u Bokanov stan je ušla grupa od kojih

okean:

| navodi optužbe biti pobi-

POL IL

dvojica bili u skupim civilnim odelima. — "Nisu se predstavili, već su samo rekli da žele da porazgo- |_ varaju, ne pominjući hap- |_ šenje" — priča Tanja, Bo- |_ kanova supruga. – "Da bi mene i ćerkicu Sofiju poš- |_ tedeo fih pmneugodnosti, Dragoslav je rekao da bi najbolje bilo da ne pričaju u stanu. Pojava policije je uplašila dete, pa sam se i ja zbunila. Nisam ih pitala ni ko su, ni zašto ga, ni kuda ga odvode. Kasnije sam dva dana neuspešno tražila kuda su ga odveli."

"Konačno, nakon de- E setak dana, u prošlu subo- | tu mi je omogućeno da se |_ vidim sa Dragoslavom" — | govori Tanja Bokan – "Us- |; lovi u zatvora su mnogo | bolji nego tretman u Ok- || ružnom sudu. Na početku su policajci vršili pritisak |na Dragoslava, maltreti- || rali ga psihički, nisu mu dozvoljavali da spava, pretili su i vređali ga čak i po naciomalnoj osmovi. Sada su ti pritisci popustili. Kao i njegovi advokati, | Dragoslav se nada da će |

jeni i da će uskoro biti |pušten iz pritvora. Pret- || platio se na novine, pa || može da čita šta se sve piše o ovom slučaju. Nije ga i začudilo što su mu mnogi novinari već presudili."