Свет

9.12.1996. Svet

OI KA OI OI a O O iy a

Piše: Mirjana Mićić ·

GG JE prošlo” skoro godinu dana od kako su H Na pod

drugim imenom (Q namenom) na prostoru bivše, sada dejtonske BiH prisutni predstavnici međunarodnih mirovnih snaga poznatiji po skraćenici , IFOR. Nakon "posmatrača" (UNPROFOR) došli su mirovnjaci, a ostaće verovaino znatno duže nego što je prvobitno bilo rečeno ı planirano. Na nesreću, jednih ı zadovoljstvo drugih koji su u njima videli dobar ızvor zarade.

Prvo su, za ove uslove. za dobre pare ızdate kuće. stanovi, sobe sa ıli bez doručka ili večere (ručak je u "bazi"). Za stotinjak ili nekoliko hiljada nemačkih maraka mesečno iole pristojniji ı konforniji stambeni prostor stavljao se na raspolaganje gospodi iz afričkih, evropskih ı američkih država. Za 1.000 maraka mesečno (više od godinu dana rada u državnom preduzeću) mnogi su napuštali svoja bedno plaćena radna mesta ı odlazili na rad kod Iforovaca na pos-

love prevodilaca. sobarica, kuvarica, medicinskog i ostalog: pomoćnog - osoblja. "Pravi su kavaljeri, uljudmi, ljubazni, ali na distanci, tako im Je naređeno”. tvrdi Dijana D. prevodilac negde u okolini Tuzle. "Nisam se u Živofu, do sada, najela toliko voća i slatkiša", kaže ova osamnaestogodišnja devojka koja Je zbog rata.i nemaštine koju je on sa soboni doneo ostala željna mnogo čega.

"Dok se narod ovde pati, oni se razbacuju, svakog meseca im stiže ogromno sledovanje svakojake robe, nema šta nema". priča Dragica M. zaposlena kao čistačica u Jednoj bazi u blizini Vlasenice. "Čim im dođu nove namirnice,sfare bacaju. To je primetila grupa komunalaca koji su ih iz kontejnera uzimali i nosili kućama, pa i preprodavali. Kada su videli gde završava njihova hrana odlučili su da je ubuduće spaljuJu...” Vlasnici mnogobrojnih trgovinskih ı ugostiteljskih objekata očekivali su da će sa "plavcima-mirovnjacima" napraviti bolji posao. ali preračunali su se jer su Ovi sve sa sobom doneli ı malo troše u prodavnicama, nešto više po lokalima. "U poslednje vreme oni su mi skoro jedini gosti". jada se Duško S. vlasnik jednog restorana. "Jedu sve, naročito vole naša nacionalna jela, a i široke su ruke." Mnogi hoteli su čuvši koliko plaćaju za

prenoćište. na brzmu isterali starešine ız srpske vojske ı policije koje su u njima boravile tokom rata. a ı posle, a u sobe. brže-bolje primili devizne platiše.

OBARAČU

U cene se slabo razumeJu tako da se kao anegdota prepričava kako su ih na početku njihovog dolaska meštani Jednog sela "odrali" naplaćujući im pletene vunene čarape i po 30 maraka. "Ih, što ih nismo imali više" jadaju se Šekovljani. "Jer Sve bi prodali, osim što su ih grejale u za njih prejakoj zimi dobro im dođu i kao suvenir." Naročito rado kupuju nacionalna obeležja (kokarde, šubare, šajkače, gusle), ali ı predmete sa likom druga Tita. Od tapiserija do šolja sa njegovim likom, tako da je nastala prava potraga za ovim zabačenim ı odbačenim stvarima po podrumima i tavanima. Kupuju se heklane ı vezene stvarı, ali ı zlato i tebnička roba. Deci koja il najčešće okružuju poklanjaju čokoladice, bombonice i besplatne novine koje zbog nezanimljivosti retko ko čita. U svakom trenutku naoružami su od glave do pete, sa prstom na obaraču, ı u punoj ratnoj opremi. " Ukoliko im se nešto desi, a oni nisu 'komplctirani' gube pravo na odštetu", objašnjava Nela M. prevodilac. "Oprema je teška

| ponude. Kontakti

preko 15 kilograma i obavezna je za sve, a najteže je ljeti kada se preznojimo, a ne smemo da je skinemo.” Pitanje Je samo zašto uvek drže prst na obaraču oružja, ako ı to mije neki vid psihološke "zaštite" i odbrane.

O CO IG TIVNOST ILI NEŠTO DRUGO

lako im je pre dolaska preporučeno da se ne upuštaju u seksualne kontakte sa ovdašnjim „stanovništvom ima dosta onih koji to pravilo ne poštuju. Nije ni čudo jer većina žema, uglavnom onih mladih otvoreno im se nudi.

Oko njihovih baza i stanova naročito u večernjim satima vrzmaju se upadljive devojke ali ı starije žene. Za svakog ponešto, širok izbor se lako uspostavljaju — preko prevodioca. vozača ili direktno, a "tarifa" je od 10 do 100 maraka zavisno od broja korisnika, vremena trajanja i vrste usluge. Nedavno se u prostorije Jednos Doma zdravlja javila četrnaestogodišnja devojčica. Izgledala je kao da joj je dvadeset, moderno obučena, sva u koži. Poslovnu "pratnju" zamenila je unosnijom kroz druženje sa Iforovcima, a ni sama ne zna kada je ı od koga zaradila sve te polne bolesti koje teško da će ikada izlečiti.

Osmi varljivopg mira, iza ujih će ostati ı pokoje crnče. Nordijče ıli Ukrajinče. Normalno kada se stalno govoro kako, zbog popravljanja naše slike u svetu, sa njima moramo biti kooperativni. A, ni njihove devize u ovim vremenima nisu na odmet. Koliko će zapravo koštati i njih ı nas taj boravak ı obostrana želja za zaradom, oni Znaju po broju postradalih ı

ranjemh, mi po tihoj i sve"

brojnijoj okupaciji Nato-vaca, Jer, već Je najavljen dolazak 30.000 vojnika koji će Za bogatu naknadu pod opet novim imenom 1I Haravno novom muisıjom doći na naše prostore. IFOR odlazi, živeo SFOR.

DEMONSTRACIJ a di NESTALIH BORACA PRED

KABINETOMI AT VTI

Dva dana ı dve noći provelo Je više stotina članova porodica nestalih ı zarobljenih lica iz Republike Srpske na stepeništu ı u holu (u unutrašnje prostorije nije im bio dozvoljen ulazak) Banskog dvora u Banjaluci u kome je smešten kabinet predsednice RS, Biljane Plavšić, protestujući što još uvek nije razrešena sudbina njihovi najbližih. Uz transparentce i uzvike tipa: "Ne trebaju

ne pitaju šta košta kada kupuju kokarde i šajkače·

nam dolari, vratite nam deCU, "Krajišnik, Alija i Zubak prestanite se sastajati dok ne oslobodite žive i mrtve". sa upaljenim svećama, sve je proteklo mirnije nego Šlo se nagoveštavalo, mada su "demonstranti" i te kako nezadovoljni postupcima vlasti ı radom njene Državne komisije za razmenu. Naročito su bih ogorčeni na samostalno i samovoljiio ponašanje Dragana Bulajića., predsednika ove Komisije koji, kako je to u svom protestu ı zahtevu za njegovom smenom obrazložio Branko Panić, predsednik Udruženja porodica zarobljenih i nestalh vojnika Prvog i Drugog krajiškogz korpusa: "Protivničkoj strani daje određene lokacije, a zauzvrat ne traži i ne dobije ništa".

I bivši logoraši ovog rata pridružili su se rodbini nestalih pismom koje su uputili predsednici Biljani Plavšić u kome tvrde "da to što nije sprovedena odredba Dejtona o razmjeni zarobljenih vojnika i civila, najvećim dijelom krivicu snosmi jedan čovjek Koji godinama ostaje na čelu Komisije iako su se u međuvremenu promijenili toliki ministri i vlade".

Sve ovo je uticalo na toda je sredinom novembra,

„Gojko Kličković, predsednik vlade RS. doneo odluku o ·suspenziji rada Komisije, smenio Bulatovića ı na njegovo mesto doveo Boru Rosića, bivšeg predsednika Vr-

hovnog suda RS. lako su

LO aa

odavno prošh svi rokovi za puštanje zatvorenika. nekoliko puta dogovorena eshumacija kolektvnih erobmica u kojima se malaze icla poginulih u proteklom ratu, nesrećni roditelji i rodbma i dalje čekaju na konkretno augažovanje ı akcije nadležnih organa, često ı sami irazaJući za svojima i nadajući se.

Prema podacima Udruženja., više od hiljadu boraca Još se vode kao nestali ı pouzdano se ne zna da li su Živi. Još uvek zarobljeni ili. ako su mrtvi, gde im se nalaze kosti. Preko nekih naših veza i poznanstava, istraživanja i ispitivanja saznali smo da su oni zarobljeni i da se trenutno nalaze u Splitu, u brodogradilištu "Lora? gdje ih Hrvati drže za obavljanje najtežih, najprljavijih fizičkih poslova. iz međunarodnih humanitarnih orgamizacija nisu ni voljni, ni uporni da otkriju i uđu u one zatvore koji su još uvijek 'tajni' skriveni i

·nedostupni. Učinićemo sve

da dođemo do njih i oslobodimo ih zatočeništva u čemu će nam, novi predsjednik Državne komisije za razmjenu više pomoći nego njegov prethodnik", kaže Pero Kovačević koji zajedno sa članovima ostalih porodica traga za svojim bratom Rankom ı još osmoricom Milićana nestalih „osmog septembra 1995. negdje ızmedu Drvara ı Grahova. +

yiwan ija appr a rei a re