Свет

ВАКА OLGA: SIMBOL BEOGRADSKIH ŠETAČA, DVA MESECA POSLE

Razgovarala: Brankica Treskavica

јјјЛЈЈ Jj LJ J JJJJJ, UJ "ZiJJzJJJJU" JjL U"?jjj >U JJjJ Z)J JJjUJ SMISLE НШЛ МГОШ

јжГВ| вШлЈКш

o pred kraj novemb- ra, gdspođa Olga Radovanović bila je baka saino svojoj unuci i unuku, a onda je - gotovo preko noći - postala baka celog šetajućeg dela Beograda. Naime, sve dok su šetači mogli da krstare Beogradom, kad god bi se našli u ulici Lole Rabara, nije bilo nijednog od njih koji nije nastojao da osamdeset dvogodišnjoj gospođi Olgi upuli topao pogled ili da joj шаћпе, a skandiranje "bako, bako" i "Olga, Olga" postalo je standardni deo šetačkog repertoara. Ništa manje interesovanja za baka Olgu nisu pokazale ni strane TV ekipe, tako da je ona. za tili čas, postala "svetsko lice", a sve je počelo - kako? "Kad sam prvi put čula kolonu i vidcla ko sve tu prolazi, bila sam odusevljena, jer apsolutno delim njihov stav i mišljenje", kaže gospođa Olga. "S njima sam svim srcem i dušom. U tom svom odušcvljenju počela sam da im bacam cvećc, koje sam imala na balkonu. Inače,vrlo sam sujetna na taj svoj balkon prepun cveća, jer u njega ulažem i puno rada i puno Jjubavi. Međutim, cveće done-

sem i iz Slankamena, gde imam kuću, јег mislim da je bolje da u njemu uživam bilo gledajući ga, bilo poklanjajući ga prijateljima, nego da tamo propadne. Tako je bilo prvih dana, a kad je nestalo cveća,kupila sam zastavu i njom pozdravljala šetaće. Dan po dan i ja više nisam mogla da ne izađem da ih ne pozdravim". ♦ Jednog dana Vas, ipak, nije bilo, što je izazvalo veliku zabrinutost šetača. Bila sam bolesna, a neki su, čak. pomislili da su me uhapsili. Uhapsiti ineue, u ovim godinama, svakako im ife bi služilo na čast. Moj sin kaže: "Pa. žnaš da je i to moguće", ali - zar to ne bi bilo sramota. a i šta bi mogli da mi rade. Nikad se nisam nešto naročito isticala, tako da i ue tnogu da mi nešto "prišiju". Jednostavno, nikad nisam đejila komunistićko iniŠljenje, nikad nisam bila u partiji. ali sam bila običan, što bi rekli, pokoran gradanin. ♦ Da li Vas jc neko, poslednjih ncdelja, na bilo koji način nznemiravao? Ne. nikakvili problema uisam imala. Međutini, pre

par dana, jedna osoba iz mog komšiluka, nalazila se par koraka ispred mene, u trenutku kad nikog nije bilo tu, nekome je opsovala sunce. lako sam znala da je psovka bila upućena ineni, htela sam da pođem za njim i da, kao naivno, upitam: "Na koga ste se vi to naljutili", ali se brzo izgubio. Osint toga, na Tucindan, u trenutku kada je novinarka Indeksa promolila glavu preko mog balkona, neko je na nju prosuo prljavu vodu. Baš mi je bilo žao. Medutim, u pitanju je samo jedna osoba, dok ostali reaguju potpuno drugačije. Eto, nioji prijatelji i, ujedno, komšije iz "Psiholoških krugova" kažu: "Mi se vama ponosimo". ♦ Koji je trenutak, od ovih pedcsct i nešto dana protcsta, koliko ih je bilo do sada, na Vas ostavio najjači utisak? Kada su došli studenti iz Niša i drugih gradova. Studenti su mi, i inače, posebno dragi, jer iii osećam kao svoje utiuke. ♦ Doncdavno, mnogi mladići i devojkc nisu htcli da starijim Ijudima ustupe mesto u autobusu, tvrdcći "da i trcba da stoje, kad su glasali kako su glasali".

Mislite li da će ih Vaš primer naterati da razmisle o tom vidu generalizacije? Za moje prijateljice i školske drugarice pouzdano znam da nisu glasale za poziciju, a sigurno je da ni mnogi naši vršnjaci nisu glasali onako kako se mislilo. S druge strane. jasno mi je da je bilo puno i ouih drugih... Sama sebi sam htela da dam odgovor na pitanje "Zašto je to tako", jer sam smatrala da ti Ijudi nemaju nikakvog razloga da i dalje podržavaju komunistički režim, tim pre što su ga tnnogi, na sopstvenim ledima. i te kako osetili. Može biti da se plaše promena. ♦ Mislun da svakako treba pomenuti Vaše, poštovanja vredno, porodično stablo. Mislite ua to što je moj deda po majci rođeni brat Branislava Nušića? Čika Alko, kako smo ga zvali. bio je jedan jako, jako drag čovek. Veoma često. kad ga pominjem, setim se njegovog govora na mojoj svadbi. Rekao je: "Znate deco, brak vam je jedan veliki cirkus, a u svakoin cirkusu inia i skakanja, i preskakanja, i kroz. obruč, i s konja i na konja, ali znateli koiue je najgore? Ononic što

guta vatru. E vidite, baš tako je i u braku". ♦ Međutim, negde sam pročitala da je i Vaš otac bio ličnost o kojoj se pisalo. On je prvo bio oficir kraIja Petra u Kraljevini Srbiji. U prvi svetski rat ušao je kao major, prešao Albaniju, bio u proboju solunskog fronta, a onda 1918. s činom potpukovnika prvi ušao u Kragujevac. ♦ Da li ste upoznali lidere koalicije "Zajedno"? Jednom, dok je kolona prolazila, stajala sam ispred zgrade i tom prilikom upoznala Vuka i Vesnu Pešić. Nedugo potom, sat vremena pre početka mitinga, pozvana sam da kažem nekoliko reči, na šta sain odgovorila: "Aman-zaman, nikad nisam govorila pred inasom". Ipak je trebalo sabrati se, a ne da ovako "nilada i zelena” izgovorim neke gluposti. Do kraja života će mi ostati žao što, tom prilikom, kada sam ipak pristala da nešto kažem, nisam na kraju rekla: "Ko je taj ko. uopšte, može da kaže da je naša omladina izmanipulisana?!" E. tom prilikoni sam upoznala i gospodina Đinđića. ♦ Kakav su utisak ostavili na Vas?

Susret je bio suviše kratak da bih imala određeno lično mišljenje, ali moram da im se divim zbog njihove upomosti i sposobnosti da svaki dan održe govor. Nije nimalo lako smisliti šta ćete svaki dan govoriti, a treba im se diviti i zbog toga što uspevaju da u toj masi sveta održavaju entuzijazam. ♦ Kako na Vaš entuzijazam reaguju Vaši sinovi? Evo, sin koji je već 33 godine na "privremenom" radu u Francuskoj, poslao mi je članke koji su o meni izašli u Mondu i Figarou. Prosto je oduševljen. Njihovi prijatelji, inače naš svet. koji sam upoznala kada sam tamo bila, poslali su mi pisma. Kad su me prvi put videli na televiziji unuka mi je rekla: Majkice, pre vas je bila Madlen Olbrajt. Ona je na ekranu bila dva minuta, a vi osam!". Naravno, slično reaguje i ovaj drugi sin koji je ovde. ♦ Lupate li u vreme Dnevnika? Lupam! Lupam! ♦ Mislite li da to pogacla one kojima sc hipa? Mora da ih pogađa! 'Ајde, zamislite da ste na njihovom mestu! ♦ Nc inogu.

Pa, morali bi i oni da se malo zamisle i zapitaju zašto je sav taj svet toliko uporan. ♦ U novogodišnjem broju "Demokratije" rekli ste da Vama, lično, od promena ne treba ništa, već da se samo nadate da ćemo doživeti pravu dcmokratiju, kao i to da će Vaša najveća satisfakcija biti zadovoljenje pravde. Verujete li da će se to desiti u dogledno vreme? Verujem. Apsolutno verujem da posle izbora koji nas očekuju ove godine, mora da dođe do radikalliih promena. Izlišno je govoriti o savršenoj demokratiji, jer dajte recite mi koja je zemlja na svetu ima? Ukoliko bi mi mogli da biramo, preciznije - kad bi moj glas imao neki uticaj, ja bih rekla: "Dajte mi demokratiju koja je u Francuskoj”. Ona nije ni suviše levo, ni suviše desno. Dajte da svi imamo jednaka prava. Neka i komunisti imaju svoju partiju, što da ne, ali dajte da iniamo stvarno slobodne izbore. a ne ovo televizijsko ispiranje mozga. Pa, to je bilo jezivo. ♦

OLGA RADOVANOVIĆ, baka sa terase u Ulici Lole Ribara od početka protesta u Beogradu postala je simbol „šetača”. Naša lj||novinarka posetila ju je u njenom stanu, tačno dva meseca nakgnJl Иж održavanja fatainog drugog kruga

Svet 20. 1. 1997.

13