Свет

REAGOVANJE: ČIJA JE SRPSKA GARDA

КО UBIJA BEOGRADSKE TAKSISTE

Piše: Dejan Ljutić

MiHfJACI, PUACKASI, AUTO-MAFIJA RIIIMH"

bistva i ranjavanja taksista postaju obavezni deo beogradske svakodnevice. Uprkos činjenici da je u crnu lirouiku beogradske taksi službe upisan još jedan zločin, Nikola Živković, vozač 'Beotaksija", nađen je nirtav 4. februara u svojini kolima u naselju Medaković, republički i savezni organi odbili su predlog da se taksisti proglase službenim licima i da u tom statusu dobiju dozvolu za nošenje oružja. Nikola Živković nađen je mrtav, sa metkom u glavi, koji je najverovatnije ispaIjen sa zadnjeg sedišta, piš.toljein velikog kalibra. Policija je na uviđaj izašla tek posle nekoliko sati, pravda-

jući to zauzetošću demonstrantima. Ovo najnovije übistvo taksiste povod je da se prišetimo prethodnih. I ne samo übistava, već i svih vrsta napada izvršenih na njih. Tiosav Janković je daleke 1967. godine bio prva žrtva. Telo nesrećnog taksiste. übice su stavile na zadnje sedište i odvezli do čortanovačkih vinograda. Tamo su ga bacili u jedan bunar. Übice su uhvaćene u proleće 1968. godine. i osuđene su na smrt. Od tada. ređaju se vesti o prebijenim. ranjenim i übijenim taksistima. "U poslednje vreme dešava se da, napadači, kao po dogovoru rade u paroviina. Najčešći motiv napada je novac, a sve češće su napadači i maloletna Uca", rekli su dežurni u Gradskom SUP-u. Crna serija napada na taksiste u Beogradu počela je 18. marta 1987. godine. Prva žrtva je bio Zoran Lazić. Nedelju dana kasnije pretučen je i njegov kolega iz "Beotaksija". a 19. juna iste godine nožem je ranjen Vladan Gajić. Nasilje je nastavljeno 17. avgusta, kada je pretučen Ilija Tanasković, da bi 3. novembra bio ranjen Miloš Maslaković. Tokom 1988. godine, izgledalo je da napadi na taksiste jenjavaju. jer je 29. avgusta bio napadnut samo Milojko Martić. Zločinci su se ponovo oglasili već 2. marta 1989. gdoine. Na Novom Beogradu übijen je Zdravko Trifunović, a 14. novembra pištoljem je napadnut Branislav Mitić. Do 21. maja 1990. godine taksisti su bili poštedeni. dok nije pretučeu i pokraden taksista Miroslav Mirković, a 10. oktobra izboden je nožem Dušan Vučković, da bi 23. oktobra pištoljem bio napadnut Milutin Radovanović. Divljanje napadača je uzelo maha tokom 1991. godine. Na Novom Beogradu je 24. marta, te godine, napadnut taksista Mita Sekulić, a 2. aprila, na istoj teritoriji napadnut je i Slobodan Stojković. Par dana kasnije, u Železniku je opljačkan Jovan Cekić. a 17. juna isto je doživeo i Zeljko Babović. Na Božić, 7. januara 1992. godine u Zemunu je pretučen Slobodan Višnjić. U naredna dva meseca u Beogradu su pretučeni taksisti Dušan Mažić, Goran Stanković i Milovan Ilić. Serija napada na taksiste 1992. godine završena je 9. novembra übistvom Miladina Radosavljevića. Ni 1994. godina nije prošla bez übistva, jer је 17. juna übijen Milibor Petrović, a 6. novembra i 9. oktobra pretučeni su taksisti Dejan Kosanović i Srboljub Arsenijević, dok je 22. decembra ranjen Radoje Stojanović. Posle relativno mirne 1995. godine, u ranim jutarnjim satima 14. oktobra 1996. godine u ulici Dragice Končar u Beogradu. übijen je taksista Branko Topalović. On je oko 1.00 sati. od dispečerskog centra "Beotaksija" preuzeo poziv za vožnju u ulici Dragice Končar broj 16. Oko 1.10. ostali taksisti čuli su preko radio uređaja u kolima da kolega u naselju Braće Jerković ima problema. Svi slobodni vozači "Žutog". "Zelenog", "Pink" i ostalih udruženja krenuli su mu u pomoć. U 1.30 u ulici je bilo oko 100 taksista a übrzo je ta brojka porasla na 500. Taksi Branka Topalovića nađen je na travnjaku u ulici Dragice Končar. Finna je bila uključena, svetlela je, što znači da je taksimetar bio isključen. Sedište nesrećnog vozača je bilo polomljeno. a pored rane od metka, imao je i povrede po glavi. Kod Topčiderske zvezde. 12. decembra iste go-

dine, nađen je mrtav Đurđe Marković taksista "Beotaksija". Na taksimetru je bilo otkucano 480 dinara, za šta je potrebno preći bar 160 kilometara. U slepoočnici mu je nađen metak kalibra 7,62. Bojana Vlaha, vozača "Naksi-taksija", 21. decembra napala su trojica mladića. Kada je izmrcvaren pao na zemlju. podigli su ga i naglavačke übacili kroz staklo prednje leve strane auta. Neke od nasilnika policija je uspela da otkrije, ali većina njih izmakla je ruci pravde. Možda je i zbog toga divljanje napadača uzelo toliko maiia. Priroda posla taksista je takva da ih je teško zaštiti. Još početkom sedamdesetih godina, oni su. štrajkovima. pokušali da skrenu pažnju javnosti i odgovornih na svoj problem. Od tada pa do danas. malo toga se promenilo nabolje. "Jedni pričaju da je reč o kolcgama koji su se bavili inutnim rabotama sa automafijom pa su zbog toga stradali, drugi veruju da to rade manijaci, ima i onih što pričaju o tajnstvenoj "crnoj ruci" koja se iz nekog misterioznog razloga sveti taksistima, dok ja lično vcrujem da je u većini slučajeva po sredi obična pljačka. Ipak, mlad sam, posle svega razmLšljam o tome da napustim ovaj posao", kaže M. S. iz "Naksitaksija". Ovom "spisku" nastradalih taksista treba dodati t dvojicu vozača "Beotaksija". Marka Živkovića i Dragana Koceva koji su übijeni tokom samo jedne nedelje 1993. godine. Postavlja se pitanje koliko još taksista treba da izgubi život za volanom pa da neko kouačno. ozbiljno shvati njihov problem i predloži neko rešenje. ♦

HOĆE Ll PRESTATI CRNA SERIJA: Strajk beogradskih taksista pred Saveznom skupštinom nakon poslednjeg übistva

Svet