Свет

RED FIRM": OD DEVETORICE ČLANOVA UPRAVE "FK VOJVODINA SAMO JEDAN NAVIJAZATAJ KLUB!

Vođe navijača FK „Vojvodina” - „Red firm” za „Svet” govore o svojim sukobima sa ostaiim navijačkim grupama, pdlitičkim stavovima i kažu:

romocija navijačke grupe "Red | finn" | bila je marta 1989. na utakmici protiv "Dinama". Do tada je postojalo više manjih grupa, ali na toj utakmici su se one -objedinile. uspostavljen je kontakt sa upravom i ona je priznala "Red finn" kao zvaničnu navijačku grupu. Nijedno gostovanje Vojvodine širom Jugoslavije ni je pro.šlo bez "firmaša" jer je klub obezbeđivao autobuse. tako da je oko 100-150 najvatrenijih navijača išlo na utakmice. Po brojnosti i organizovanosti, u to vreme. bili su neprikosnoveni navijači klubova "veiike četvorke". a "firmaši" su, po njihovim rečima. bili među prvih deset. Raspadom Jugoslavije riagto je opalo interesovanje za fudbal јег se liga svela na tri kluba: "Partizan", "Zvezdu" i "Vojvodinu". "Ako se tada nismo raspali, nikad nećetno. Izgubili smo svaki motiv za navijanjem. Taman se napravi ekipa koja može da parira ’Zvezdi’ i 'Partizanu’, onda uprava proda par kijuenih igrača i to direktnom rivahi i naravno da od titule nema ništa. Nije rer da ja ’do krvi’ navijam, ’ginem’ na mreži a oni prodaju utakmicu. .Još se posle pitaju zašto je slab odziv navijača. Bez kvaliteta i borbe za titulu neće biti ni navijača", ugkis govore Sini.ša. Vlada. Dalibor i "Italijan". vođe novosadske navijačke formacije "Red finn". "AUTONGMAŠI SU NA ISTOKU, Ш OSTAJEM6 NA JUGU” Da su rezultati primarni kada je u pitanju broj navijača. najbolje govori posećenost litakntićama odbojkaškog kluba "Vojvodina". Njihove utakmice u Evropskoj ligi igrane su pred prepunom velikom salom "SPENS"-a. "To je zato što je grad koliko-toliko stao iza odbojkaškog kiuba. Iza nas niko ne stoji. Lako je ’Zvezdi’ i 'Partizanu’, oni su giganti. Ta dva kluba imaju širom .Jugosiavije, u bilo kom gradu puno navijača dok ’Vojvodina’ u Bc-čeju, koji je 40tak kilometara udaljen od Novog Sada. nema nijednog, Ovde se radi o generaInom problemu koji niko ne želi da prizna. Mi smo u Vojvodini, ’obeleženi’ kao Srbi, dok u Srbiji na nas gledaju kao na ’autonomaše’, da ne kažem Mađare". kaže Siniša i rezignirano nastavlja: "Pre rata mi smo hili Srbi a za vreme i posle rata su nam ’prilepili etikctu’ autonomaša i to sve zbog jedne grupe starijih

momaka koji su se odvojili od nas i koji su furali fazon autonomije. Oni se seic na ’istok’ dok mi ostajemo na ’jugu’, ali šta vredi kada i nas poistovećuju sa autonomašima što mi nismo. Nama je trebaio dosta vrcmena da se dokažemo da smo Srbi. Teško je kad ode.š na gostovanje a protivnički navijači ti skandiraju ’Mađarske pičkcl’". Sve je to uslovilo da se "fimia.ši” do 1994. godinc svedu na ■'i"iiH,i najzagriženijih i najl'an.itičnijih: "U to vreme se pokazalo ko je pravi navijač, a ko ne. Ko ima muda, a ko ne. Pravi ’firmaš’ se ne boji da sa desctak svojih drugova ulcti među 50-ak navijača suprotne grupe, a ne da k’o pička pobcgne. Jednom priiikom, u Beogradu nas šezdeset, zakuva se tuča a ja ostanem sam. razbiše me skroz. Svi se razbežaii. Neću da imenujem te Ijude. sami će se prepoznati. Mi nismo navijači samo fudbaiskog kluba ’Vojvodina’. Mi idemo i na hokej, ocibojku, rukomet pa čak i na žcnsku ko.šarku. Svaka čast ’grobarima’ i ’delijama’ aii voleo bih njih da vidim na 111 ak m icam a koša rka.Šica.

nema šanse". prića Dalibor, pun gneva prema "izdajicama". "POBILI SMO INDIJANSKA GOVNAI GOTOVA STVAR!" Od 1992. do 1994. godine "Red firm" nije imao nikakve kontakte sa bilo kojim klubom iz "Vojvodinine" porodice. O tom periodu Siniša priča: "Kada sam video da je vrag odneo šalu otišao sam do ijudi u upravi da nam obezbede autobus za gostovanje u Zrenjaninu. Ono što sam tamo video može se opisati samo jednom rečju - rasulo. Te 1994. godine borili smo se za šampionsku titulu a ’puknemo’ protiv 'Radničkog’ koji jc te godine ispao iz lige. Prodamo utakmicc ’Zvezdi’ i ’Partizanu’ a znalo se dobro da je tadašnji predsednik kluba bio ’grobar’ a trener ’cigan’ i sve su radili protiv interesa khiba. Tadašnja politika kluba nije išla iz Novog Sada već iz Beograda a na.ši Ijudi iz uprave nisu mogli tome da

se suprotslave. Dolaskom novih Jjudi osetila se promena na boije, tako da je sad bilo na nama da oživimo ’Red firm’". Jedan od prvih navijačkih ispita koji je bio ispied "finna.ša" bila je utakmica sa "Proleterom" u Novom Sadu. O tome priča Đalibor: "Nije mi bilo svejedno. Jeste da nas je bilo pctnaestak a njih oko sedamdeset. Ipak, bez razmi.šIjanja smo uleteli među njih i razbili ih. Pobili govna i gotova stvar. Klinci su položili test sa desetkom, zamisli balavca od 15 godina kako ciglom udara tipa duplo starijcg od sebe. To se ne bi desilo da ih mi nismo poveli. Da smo mi pobegli i klinci bi se razbcžali. Neki kažu to je zbpg pića. Nije tačno, nije važno piće, važno je srce i u njemu, ’Vo.jvodina’. Ako jc ’Vojvodina’ u drugoj ligi ja ću biti sa njom, a nc navijati za tim koji je prvi na tabcli." Razgovor se rasplamsava kada pomenemo trcnutnu situaciju medu "firmašima". svi bi želeli da kažu ponešlo.

ali Siniša ih, kako vođi i dolikuje, smintje: "Šituacija je trenutno dobra ali može i mora biti mnogo bolja. Uspostavljeni su odlični kontakti sa fudbaiskim, rukometnim a posebno odbojkaškim kiubom. Za to su zaslužni vodeći ijudi tih kiubova jer su shvatiii da su im potrebni odani i iskreni navijači kakvi srno mi. "KADA SE PDPIJE, DESI SE i DA DEMOLIHAMO AUTOBUS!" Gospodin Vislavski, direktor odbojkaškog kiuba 'Vojvodina’ nije mogao da veruje da ćemo mi dolaziti na sve utakmice aii smo ga mi razuveriii. U Kikindi smo, na gostovanju rukometnog kluba, napravili džumbus. Niko nije očekivao da ćemo doći. Ove sezone smo sa fudbalskim klubom išli na sva gostovanja u promenljivom broju. U proseku nas ide sedamdesetak, dok smo u Podgoricu išli avionom nas devetorica zajedno sa igračima i stručnim štabom

i to je velika stvar koju je klub učir.io za nas. Najveći problem nam predstavlja iznajmljivanje autobusa jer znaš kako je. Temperamcntni smo i još kad se popije onda se desi da demoliramo autobus. Nekako ćemo i to rešiti jer planiramo da idemo na sva gostovanja do kraja sezone. ZeIja nam je da dostignemo cifru od 1.000 stakiih ’firmaša’ aii najveći problem je u samim Novdsađanima. To je inožda najbolje objasnio Savija, vođa ’Dclija’. Rekao je da mu nije jasno da Novi Sad koji je veličine Splita nema ni približno navijača kao što ih ima splitska Torcida’ i da ’Delije’ u_Novi Sad dolaze na izlet. Sto se tiče prvog dela izjave u pravu je, jer sedamdeset posto Novosađana navija za ’Zvezdu’ ili ’Partizan’ dok od ostalih trideset koji navijaju za ’Vojvodinu’ deset posto dolazi na utakmice. A što se tiče njihovih dolazaka u Novi Sađ, oni sa tog nazovi izleta odlaze razbijenih glava, a i übuduće će. Nećcmo vi.še dozvoliti da nas sudije kradu u Novom Sadu i odu bezbedno iz grada, ako

treba prekinućemo utakmicu. Nećemo ni sa kim da se prepucavamo po novinama, drugi neka pričaju šta hoće, mi znamo ko smo i šta smo. Jedino što mogu da garantujem je da se ncće dobro provesti nijedna navijačka grupa koja dođe u Novi Sad. Ne mogu jedino da shvatim da Ijudi koji žive u ovom gradu i vole ga ne navijaju za ’Vojvodinu’. Problem je i u upravama klubova. Mogu ti reći da od devetorice iz uprave fudbalskog kluba možda jedan navija za ’Vojvodinu’. To nije normalno. Dokle god je tako, politika khiba će se voditi iz Beograda. a to nc može. Sportsko društvo ’Vojvodina’ treba da vode Ijudi koji vole ovaj grad i ’Vojvodinu’", završava Sini.ša a za kraj Dalibor poničuje: "Oni koji do|aze u Novi Sad znaju gde se mi skupljamo. Znaju jer tamo nikad ne dođu. Neka dođu pa ćemo ’popričati’ kao Ijudi. Popićemo piće, a ko ce platiti, videćemo, a videi c- ■ mo i ko su pičkice. a ko ne." ♦

Daniela Stojanović

Svet 31.3.1997.

25