Свет
IRA MARINA HULIEV, plesačica modernog plesa po zagrebačkim diskotekama, prva Hrvatica koja se slikala za duplericu "Plejboja” (hrvatsko izdanje), govori o svom poduhvatu: ”Čim je izašao prvi broj hrvatskog ’Plejboja’ kazala sam prijateljima da ću se kad-tad slikati gola. Nitko me nije ozbiljno shvatio. Po prirodi sam pustolovan tip, voiim sve što je neobično I uživam u stvarima za koje mnogi nemaju hrabrosti. Kad me je stilistica ’Plejboja’ pitala želim II se slikati za list, bez razmišljanja sam prihvatila poziv. Bio je to za mene izazov i čast jer sam znala da ću biti prva lepotica u hrvatskom izdanju i unatoč tome što sam se prvi put u životu slikala razgolićena, nisam osećala nikakav sram niti tremu. Osim što sam se zabavila, dobila sam primamljiv honorar, što je dodatni razlog zbog kojeg sam pristala na slikanje.”
MILORAD PAVIĆ, pisac, u razgovoru za list "Demokratija”, kaže: ”Kao naiveci uspeh smatram to što me mnogi ijudi ovde i u svetu prepoznaju po mojim knjigama, što su ih zavoleli I što im nešto znače. Dugo sam osećao i govorio da sam pisac koji neraa biografiju, nego samo bibliografiju. Moja biografija (I dalje beznačajna u svakom pogledu), postala je u svetu važnija od moje bibliografije. Najveći neuspeh u mom životu je cinjenica da mojl čitaoci u svetu 1 veliklm delom nisu vlše u mogućnostl da redovno kao rani- j ■ je mogu da kupe moje knjige. To je posledica ovog rata i ne može se očeklvatl da će najčitaniji pisac iz Srbije imati u svetu sudbinu drugačiju od sudbine naroda iz kog je ponikao. Ma šta da sam činio biio bi isto. Ja sam kao ona mušica iz moje price, na koju predveče nad rekom y naleću i riba i ptica.”
; ■■ »* ofa . /e ■(„. / m ° foes
SVETISLAV BASARA, naš poznati pisac, čija je nova knjiga "Looney Tunes” danas apsolutni hit u Japanu, u razgovoru za list "Demokratija”, kaže: ’’Nisam ja nikakav prorok, niti bih to voleo da budem jer je to jedna teška obaveza, Cela moja ’krivica’ je u tome što ja ne samo da hoću da jasnije vidim neke stvari, koje mnogi ljudi ne žele da vide, bilo iz ideoloških predrasuda Hi iz pukog straha da se suoče sa realnošću. Jane samo da ih vidim nego o tome i pišem. Reagujem na tu hiperprodukciju lažnih mitova koji su začeti još sa Vukom Karadžićem pa preko raznih eksponenanta opstaju do danas. U tom smislu polemike i povremene strelice koje odapinjem na pojedine ličnosti iz našeg javnog života nemaju za pozadinu nikakav lični sukob, kako jeto kod nas već uobičajeno. Moj ideal je, ukratko, etabliranje našeg društva kao građanskog društva, kao zajednice slobodnih ličnosti.”
MIRJANA GARDINOVAĆKI, novosadska glumica, supruga glumca Stevana-Baje Gardinovačkog, nedavno je ispričala; ”Kada sam dipiomiraia, Baja je počeo da mi se udvara. Dobijem angažman u Srpskom narodnom pozorištu, a krene i zabavljanje. Pre kraja sezone, Baja me je zaprosio, Svedok prosidbe bila je moja koleginica i drugarica Ljubica Jović. Naravno da sam odmah pristala. Ali, trebalo je o nameravanoj udaji obavestiti roditelje. Pozovem Ljubicu da ide sa mnom u Čitluk da mi čuva tremu. Nekoiiko sati smo smišljale dramsku scenu koja je sledila. Kada sam saopštila roditelfima da se udajem za glumca, četrnaest godina starijeg od mene, nisu hteli ni da čuju. Zahtevaii su da prestanemo da se vidamo i da se okanem ćorava posla. Od roditeljskog blagoslova nije bilo ništa. Take je, opet, meni ostalo da ođlučim. Venčali smo se 6. aprila 1972. godine. Na svadbi smo biO samo nas dvoje i kumovi. Roditeljlma smo poslali telegrame. Do leta se ipak, sve izgladilo i pozvani smo kod mojih u gosle.”
VESNA ZMIJANAC, folk-pevačica, u listu "Sabor”, kaže; ”1 kada me nema, mene ima. Zasićena estradom, okrenula sam se drugim stvarima, makrobiotici, pravljenju haciende na Bukulji. Kopala sam s majstorima bunar dubok 32 metra i iznenadila se koliko fizički rad krepi. Krene i razgovor sa običnim ljudima. Nema kod njih onog otrova koji sipaiu nedorađeni ’intelektualci’, gušeći sabesednike svojim šupljim pogledima na sve i svašta. Imam tamo dva hektara zemlje, od toga pola pod šumom. To je moj hram u vremenu i prostoru, moje sklonište od svih i svakog. Tamo smo ćerka i ja posvećene jedna dmgoj i prirodi. Dobrodošli gosti su samo ptice koje slete da nas vide, a za ostaie je hacienda zatvorena. Nisam pukla, naprotiv, puna sam energije, all zasićenost postoji. Pa ja dve decenije vitlam kao ciklon, vreme je da malčice prikočim, ali to ne znači da više neće bit! veiikih koncerata i dobrih pesama. Biće ih i te kako”.
t*A ”G\ona” • uta da mV a t \\e6 vo \\no **» sv po\av\o. p^V \aK9 od i dobto\ nn \\\\čKe an<* aZ \e ' sK '! U 'Q t v\o2' a ’ 1 P u ' *°'^ rooHOl Ua^P' te ' a ' a a s*m bea J 0 usWQU » ' a d a e dn\Kova l Zpros ^u^lodta^ TaK ° *£L u^’ UP ! se 9 ° U x ° m To UeW'\ esar loM\ekako\U e beSP ! att po dtžaVaW rt lna a»v Qda neov' 5 mn °tkauop 6e naSt f e e n u poMV\ est '” *££&*****
TOMA FI LA, poznati beogradski advokat, nedavno je izjavio: "Atentat na generala Stojičića je übistvo isključivo političke prirode. To je, po meni, direktan napad na sistem, da se dokaže da su nam institucije sistema slabe I neorganizovane. Zašto bi ga inače übili na jednom mestu pred svedocima? Da je u pitanju lični obračun, onaj ko ga je übio mogao ga je llkvidirati i na nekom mračnom mestu daleko od očiju javnosti. Ja sam lično mislio da će na njegovoj sahrani među prisutne bill bačena bomba kako bi se dokazala sva slabost sistema. imate slučaj u Čačku, gde je na kuću sudije bačena bomba, pa slučaj u Peći i Novom Sadu i to sve sa namerom da se dokaže snaga kriminalaca i da bi se zastrašili svi oni koji se bore za pravdu i viadavinu zakona. A da li to čini neko spolja ili odavde, na takvo pitanje ne znam odgovor.” LEPA LUKIĆ, kraljica narodne muzike, u razgovoru za list "Sabor”, kaže: 1 ja pevam u kafanama punim dima, ne štedim se, živim kao i svi dmgi, Doduše, ja ne pušim i ne pijem. Ali, od pevanja se nikada ns umorim. Leti, na mom, imam po tri tezge za veče. Dakle, pevam na raziičitim mestima nekoiiko tura. Kada dodem kući ne boli me glas, nego noge. Zbog te moje aktivnosti, moj najdrazi kolega Dobrivoje Topalović me je po povratku sa neke tezge upitao zašto ne pevam i kod jedne ćevabžinice, jer primećuje da i tamo ima naroda. Sa npm se uvek lepo zabavim, jer je duhovit i uvek spreman na šaiu. Naročito na svoj račun! Ata šala je obično zbog njeqovog problema sa glasom.”
TAMARA RAOHIĆPOPOVIĆ, vodfte|a re"Ne znam zašto se kolegs noV' Jnarl l{ute kada neko od vodlteljakazedajetwv- loar, Vođltel}ski posao podrazume* va elements tiovSnarskog, )er voditelj o onome o čemu govorl I o Ijudlma sa kojitna pfi&mora da žnamnogo toga, a lo pocfrazumeva tnformisanost} obraaovanje. Zato, ne pravlm bltnu razllku među tim poslovlma. Nlsam razmlšljala o dugoročnostlovog poslajeron podraiumeva I neke limits. Najpre, lo Je pristojan Izgieđ. Ne tepola Jer o njoj I ukusima se ne taspravlJaJ'
Swt
7. JUL 1997,
5