Свет

Konstruisao avion po sopstvenom nacrtu, motor od ”bube”, točkovi od kolica, pojas iz ”fiće”!

BADJV'VEVACKI PRONALAZAC L.IUIiISA RADOJKOVIC POSLE TRI CORINE KOASIRUISAO - AVION!

Piše: Nebojša ; Imdišić ' • ' * - ' • , ; - v ' A™*****' -f.^v.--y^---:• «-■ :--;-c ■---

adnjevac, kod Kragujevca, dosko ro je bio po-

znat po istoimenom fudbalskom klubu i zemljoradničkoj zadruzi, Ali, vremena se menjaju, pa "periferiju" ovog šumadijskog sela danas krasi i avionska pista, po kojoj meštanin, električar u "Zastavi", "tera" svoj rucni rad, pravi pravcati avion. Doduse, u Badnjevcu se niko vise, osim namernika sa strane, ne osvrće za Ljubišom Radojkovićem kada on na prikolici traktorom prevozi rasklopljenu letelicu do svoje njive, odnosno "piste". Belu letelicu sklopljenih krila vise ne primećuju ni radnici na seoskoj pumpi, ni starci što teraju krave, pa čak ni domaćice koje za svakom novinom gledaju preko plota. Ljubiša je po svojim napravama poznat, a njegov avion se u selu vodi kao "tek jedan" od njegovih izu-

Ljubišaje reportere "Sveta" dočekao u dvorištu okružen svojim rukotvorinama. Na prvi pogled, najveću pažnju izaziva veliki agregat na kome je ispisano njegovo ime i broj telefona, jer ga iznajmijuje za svadbe. u garaži su parkirani strug, aparat za varenje, i par, za laike, neidentifikovanih mašina. Pored još nekih svojih naprava, kran visok preko devet metara Ljubiša je raskiopio, jer su mu njegovi delovi bili potrebni za izradu aviona. On je praktičan čovek, i pravi samo ono što mu je u određenom trenutku potrebno, Pošto je letenje njegov davnašnji san, pre nekoliko godina počeo je da pravi i sprave koje tome služe. "AJEROPLAN 11 PQ SBSfiMU lIKJkPi SAM! Pre aviona-jednoseda izradio je "žirokopter-helikopter-bicikl", ali se sa tom napravom (bezbedno) srušio.

Sadašnji "Ajeroplan", pravio je tri godine. Letelica je u fazi "ispitivanja", a proba kojoj su prisustvovali reporteri "Sveta" je četvrta po redu, i prva u ovoj godini. Fred odlazak na pistu, odnosno njivu od dva hektara, Ljubiša prica: "Avion sam, i to bez ikakvog nacrta, počeo da pravim 1994, godine. To ti je kao kad praviš kuću - zna se šta i kako treba. Nisam radio po modefu, već sam koristio knjigu ’Osnove vazduhoplovstva’ i knjigu o piiotiranju. Morao sam najpre da napravim spedjalan alat, a onda je nastao rep, trup, i na kraju su bila gotova i kriia. Zbog besparice vise puta sam po materijal išao u Bugarsku.Koristio sam aluminijum, piatno čelik... Odlučio sam se za te materijale, jer je ova konstrukdja trajnija od drvene, koja traje samo deset godina. U avion sam ugradio deset hiljada nitni, a

svaki deo je višestruko ojačan, Ipak, ispitivanje i "probe" idu sporo, jer to radimo "ručno", a ne u vazdušnim tunelima, kao u fabrikama, Oprezan sam i, za sada, motor letelice palim samo pod vedrim nebom, mada sam za krila koristio vodootporni lepak.

Avion nema ima, all ću ga, najverovatnije nazvatj ’Kraguj’. Prvo ću da ga testiram, patentiram, a tek posle toga može da se razmišlja o nekoj većoj proizvodnji. Mogao bi da se koristi u turističke svrhe, a planiram da ugradim i uređaj za prskanje, kao i jos jedanparklrla": Konstruktor i pilot seda na traktor za koji je prikacsna prikolica za avionom. Autom ga pratimo mi, a biciklom njegov pomoćnik i prijatelj Slavoljub Matejić, letač paraglajding kluba. Na pistu su poneli alat, jednu stolicu i kosilicu za "čišćenje". Pripreme za paljenje motora su trajale vise od sat avion ima raspon krila od 11 metara, a dugačak je 6,5 metara. Motor je od "folksvagena", od 1600 kubika, a elisaje odjasenovog drveta. Todkovi su pozajmljeni od rudnih kolica, sigurnosni pojas je od starog "fide". Rezervoar pri-

ma 16 litara "supera", što je dostaza sat letenja... Negodujući zbog nepovoIjnog, bočnog vetra, Ljubiša seda u kabinu. Slavoljub najpre "vrti" elisu... Motor zabruji, pilot zatvara vrata i kreće. Slavoljub komentariše: "Još uvek ne poznajemo mogućnosti mašinedo-

voijno da bez straha i velikog opreza poietimo. Sada smo kao đete koje uči da hoda. Podizaćemo se od zernije maio-pomalo. lako je Ljubiša napravio avion, ni on ni ja nismo pllotiraii", Avion polazi, poskakuje, velar ga nosi u stranu. Ljubiša vozi do kraja piste i nazad, nekoiiko puta, po zemlji. Nešto kasnije podiže se zadnji točak letelice, ali ga, pilot ili za sada još uvek vozad, ipak spušta. Povremeno avion prepušta Siavoljubu. U vožnji je Ljubiša u jednom trenuiku odložio vrata na travu, a na pilanje: "Da !i mu u kabini duva"”, uz smeh odgovara: "Duva, duva, taman da se od zorta ne onesvestim..." 'UUBSŠA, ©PAMiTS Si, VBli DA imomš" Iznad Ljubišine piste upsklo jesunce. Zuje pdele, a avion ipak ostaje na zemlji. Dva drugara voze po pisti, podižu i spuštaju zadnji todak. Ljubisa kaže: "Opasno je, nećemo da žurimo. Moja njiva, moja pista, mogu da vežbam svaki dan". Staže se da im je potreban "pravi”

pilot, koji poznaje letelice Prema konstruktorovim reams, avion koji je napravlo možeda dostignevisinu od tri hlijads metara, a za veću visinn gorivo bi morale da se priiagodi gustini vazduha. Ook nam objašnjavaju da avion i njih same očekuju nove probe i testovai, na pistu stižu jedini radoznalci iz seia, dva dečaka na motoru i jedan komšija sa susedne livade Dok dečaci obigravaju oko aviona, seljak sa vilama na ramenu dobacuje Ljubiši: "Šla je biio komsija, ne možeš da ga digneš?" "Đižem zadnji kraj, ak ga vetar ometa", odgovara pilot. "Ljubisa, opameti se, nemo’ vise da izvodiš, Malo što se mi smejemo, nego da se smeje i ostali svet. Skini evikeri, ne vidiš!" Ljubiša se smeška, ne haje. Kaže, "nijedan dobar harmonikaš nije svirao u svome se!u", ♦

"Prvoću da gatestirami patentiram, a tek onda može da se razmlslja o masovnoj proizvodnji", kaže ekscentričm pronalazač.

[Transport : do piste

I ŠTELOVANJE | MOTORA: Ljubiša l Radojković kraj svog I pronalaska

; Komšije posmatraju ~čudo od aviona”

7, Jlj’L 1997

'Svet